Србија има велике потенцијале за производњу поврћа у заштићеном простору, али их довољно не користи. Разлог томе су висока цена репроматеријала, неповољни кредити, високи трошкови производње, неконкурентност на тржишту, уситњеност пољопривредних парцела итд. По мишљењу стручњака, пре свега економиста и агронома, за економски исплативу производњу потребно је изградити и опремити један или више објеката од најмање 1.000 м2 укупно обрадиве површине у којима ће се током читаве године, без обзира на годишње доба, интензивно производити поврће или цвеће.


Заштићени простори осигуравају интезивну производњу, комбиновану производњу поврћа ван сезоне, већу контролу од болести и штетоћина уз примену биолошке контроле, а што осигурава и здравију храну. Познато је да, производња у заштићеним условима осигурава ранију бербу, али захтева додатне трошкове за загревање. Иако су цене производа ране производње поврћа више у односу на производе са отвореног , уједначеност производа, квалитета и брзина плодоношења омогућава добро тржиште и бољи пласман.


При избору места за подизање заштићених простора јако је важно водити рачуна о удаљености од фабрика, магистрала, о конфигурацији терена, нагибу, положају, висини подземних вода, заштити од ветра и приступачности воде. У непосредној близини свакако требају бити изграђени објекти који омогућавају квалитетну и сигурну снадбевеност електричном енергијом, плином, водом, и добром путном мрежом.




Удаљеност од загађиваћа

Штетни гасови и прашина из индустријских фабрика имају штетно деловање на биљке те смањују осветљење у пластенику и стакленику. Због тога заштићени простори морају бити удаљени 1-5 km од фабрика као и 100-500 m од главних магистралних путева. Штетан утицај смањује се подизањем високих ограда од природних или вештачких материјала као и интензивним проветравањем објеката.



Конфигурација терена, нагиб и положај

Заштићени простори се подижу на равним теренима без изразитих депресија које изазивају високу влажност и праве сенку. Пожељни су благо нагнути терени, с нагибом до 0.4%, јужног и југоисточног положаја због отицања површинске воде и осунчаности. У случају терена с већим нагибом потребно је равнање, а код нагиба вечих од 3% праве се терасе на којима се подижу пластеници. Најповољнији положај пластеника или стакленика је смер север-југ.




Подземне воде

Локације с високим подземним водама као и локације уз речне токове нису пожељне због високог интензитета влаге, учесталих јутарњих магли, хлађења земљиша које узрокује оштечења кореновог система. Близина подземне воде требала би бити на дубини од 150 cm. Уколико је висина подземне воде виша а терен влажан обавезно је постављање дренаже.




Заштита од ветра

Јаки ветрови својим ударима могу имати штетне последице по заштићене просторе тако да се они подижу на заклоњеним теренима или се око њих подижу заклони који требају бити 50% пропусни како би ветар кроз њих могао струјати, а не непропусни, јер у том случају ветар прелази преко њих и са друге стране ствара подручје турбуленције. Са северне стране потребни су јачи и виши заклони због јачих удара ветрова, а са јужне нижи.

Заклони од ветра могу бити објекти, дрвореди и шуме, али они не смеју бацати сенку на пластеник или стакленик. Мора се водити рачуна о висини и удаљености заклона од пластеника или стакленика. Заштита од удара ветра помаже и при смањењу трошкова грејања јер јачи ветрови снижавају температуру у пластеницима и до 10°C.




Близина и квалитет воде

При подизању стакленика и пластеника врло је битно водити рачуна и о приступачности квалитетне воде. За подмиривање оптималних захтева биљака за водом потребно је осигурати довољну количину квалитетне воде. За ту намену најквалитетнија је кишница која се путем цеви скупља у резервоаре, као и вода из природних токова. Најлошија вода за употребу је бунарска вода. Квалитет воде се често превиди или заборави док се не појави проблем. Пре него што се крене у производњу треба направити анализу воде. Идеална вода требало би имати низак садржај растворених соли. Осим на физичка својства воде, такође треба водити рачуна и на биолошки квалитет воде, односно она треба бити из чистог извора и без биљних патогена и бактерија, тако да би било пожељно однети воду на проверу у хигијенски завод. Исто тако посебно су важна и хемиска својства воде за наводњавање. Киселост (pH) би требала бити у границама од 6.0 - 7.0, садржај карбоната и бикарбоната треба бити низак јер ће висок ниво резултирати недостацима хранива у интеракцији с pH (нпр. гвожђе, бор,бакар). pH воде може се регулисати : да се смањи pH са 7.5 на 5.5 - 6.0,
- додаје се фосфорна киселина у количини: 400 - 600 ml/m3 H3PО4, и
- додаје се сумпорна киселина у количини: 430 - 540 ml/m3 H2SО4



ПЛАСТЕНИК


Пластеник је најзаступљенији облик заштиченог простора, који је својим обликом, величином и опремом у потпуности прилагођен гајењу повртарских култура. У њему је могуће створити врло квалитетно поврће, контролисати климатске, хранљиве и остале услове потребне за раст и развој биљака. Пластеници омогућују развој и бербу квалитетног поврћа током целе године, осигуравају неколико пута већи принос у односу на производњу на отвореном и представљају најинтензивнији облик производње.

За потребе малих произвођача постоји производња једноставног, лакопреносивог тунелског пластеника, ширине 5 m и висине 3 m. Без обзира на једноставно подизање и врло лагану цевну конструкцију и овај је тип пластеника опремљен са две бочне вентилације како би се осигурали што бољи климатски услови у његовој унутрашњости.

Једнобродни тунелски пластеник , ширине 9.60 m с равним бочним страницама и слободном радном висином већом од 5.00 m. Пластеник је у основној варијанти опремљен са једноструком фолијом, двостраним бочним отворима за вентилацију такође двокрилним клизним вратима смештеним на предњој чеоној страни. Бочне стране за проветравање су у основној конструкциј и отварају од дна према врху, а за њихов погон се користе једноставни ручни редуктори.

С обзиром на широко поље примене, пластеник се у случају потребе додатно опрема с двоструком фолијом, могућа је уградња додатних врата те једнокрилних чеоних отвора за природно проветравање унутрашњости пластеника и могучност уградње кровне вентилације.




Техничке карактеристике пластеника


-Конструкција

Основу пластеника представља стабилна носива конструкција која се у највећем броју случајева израђује из челичних, трајно заштићених танких цеви. Величина и распон главних лучних носача условљавају величину и распоред темељних рупа. Те су рупе код пластеника већих распона у правилу кружног облика. Ширине 450-500 mm и дубине 700-800 mm. У сваку тако изливену бетонску рупу уграђује се одговарајући темељни стуб, на који се касније надограђује носива челична конструкција. Правилно димензионирани бетонски темељи морају одговарати величини и маси пластеника јер ће само у том случају осигурати чврстину и постојаност објекта.

Зависно од величине и намене, пластеник може бити грађен из једног или више појединачних тунела званих „лађа" или „брод". Између два тунела постављају се челични поцинковани олуци који служе за одвођење кишнице и причвршћивање кровних фолија. При постављању пластеника јако је важно водити бригу о нагибу кровних лукова (најмање 28°) како би се спречило неконтролисано скупљање снега на кровној фолији. Осим тога облик пластеника треба бити прилагођен терену у којем се подиже. Наиме, пластеници за ветровита подручја имају спољашне бочне странице изведене с благим косинама како би се, што је могуће више, смањио отпор удара ветра.




-Подизање пластеника

Када се изабере место где ће се градити пластеник потребно је нивелисати терен и снимити пад. На тај начин се спречава задржавање атмосверске и технолошке воде у нивоу објеката, али зато се могу лакше прикупљати.

Посебну пажњу треба посветити темељима и спајању елемената. Изградња пластеника треба да се изводи када је суво време без превише гажења земљишта. Рупе за носеће стубове буше се механички или се копају ручно. Бочни носачи објекта се фиксирају у темељима или се спајају на носаче који су посебно постављени у земљу. На бочне носаче уграђују се кровни лукови који се спајају са унутрашњим везним елементима који чине решетку кровне конструкције.

Врло често је потребно унети нову количину земље те истом испунити унутрашњост пластеника .На тај начин се смањују микро депресије и омогућава се постизање равне површине. Ако је подручје са високом подземном водом тада треба поред пластеника са једне и друге стране ископати канал дубине 50 cm који ће вишак воде одводити у сабирну акумулацију.




-Избор фолије за пластеник

Трослојна UV - стабилизирана фолија, препоручује се за бочне унутрашње стране пластеника. Жута страна мора бити постављена тако да наличје буде с унутрашње стране пластеника. .Жута боја доприноси интегрисаној заштити од штеточина, али у исто време потребно је поставити ловне плоче/клопке на које би се лепили инсекти.

Трослојна UVA (ултра љубичаста - дифузна) фолија, која се препоручује за заштиту плодова од кише, ветра и других неповољних атмосферских утицаја.

Трослојна (IR- инфрацрвена) вишегодишња (до пет година), против капања. Дифузан слој ИР ефект спрјечава одлазак топлоте у атмосферу током ноћи, пружа заштиту од залеђавања и осигурава ранију бербу плодова, као и већи и квалитетнији плод.




Тунел

Карактеристике овог типа пластеника је релативно ниска цена у односу на неке друге, омогућује једноставан приступ трактору и другим машинама, повећава принос и побољшава квалитет засада, једноставно се монтира и демонтира.




Једноставни пластеници без грејања

То је најједноставнији и најјефтинији тип пластеника са бочном вентилацијом и једноструком полиетиленском фолијом. Једноставно се монтира и демонтира. Конструкција чеоне стране може бити дрвена или метална. Овај тип има једнострука или двострука врата на отварање или се отварају и затварају помочу затварача (зип-зап).




-Материјали за покривање

Фолија, као материјал за покривање пластеника има неколико предности над стаклом. Првенствено то је много нижа цена фолије али и конструкције, лака примена, отпорност на пуцање те лако инсталирање. Међутим, фолије имају и одређене недостатке као што су век трајања, смањење транспарентности, кондензација водене паре. Дуготрајност материјала за покривање у многоме зависи и од квалитета носиве конструкције. Наиме до разградње и оштећења фолије најчешће долази на додирним површинама фолије и конструкције. Због тога се ти делови конструкције премазују белим акрилним бојама или облажу PVC самолепљивим облогама.

Дужина трајања најјефтинијих полиетиленских фолија је 2 - 3 године, а квалитетнија фолија, дебљине 180 и 200 микрона, може да траје и до 4 - 5 година. Данас постоје и фолије са транспарентношчу већом од стакла чија је дужина трајања 15 година, али је и цена неколико пута скупља.

Знатну уштеду осигурава уградња тзв. двоструких фолија са ваздушним слојем који омогућава смањење топлотних губитака и до 35% у односу на једноструке фолије те доприносе стабилности објекта. Притисак између фолија врло је важан како због топлотног ефекта тако и трајности фолије. Током зимских месеци и ветровитих дана притисак је нешто већи и креће се до 0.6 бара. У стабилним летњим месецима знатно је мањи и не прелази 0.4 бара. Материјал за покривање мора имати високу транспарентност, пропуштати најмање 80% видљивог дела спектра, 20% ултраљубичастог и највише 10% инфрацрвеног дела спектра. Он мора бити хидрофилан, отпоран на киселине, базе, уља, ниске температуре, микроорганизме, мора бити UV стабилан, не сме горети, пропуштати воду те мењати димензије при промени температуре. Начин причвршћивања фолије за носиву челичну конструкцију зависи од величине и типа пластеника, а најчешће се врши помоћу одговарајућих алуминијумских профила са PVC или жичаним улошцима. Данас на тржишту постоје различити типови фолија за покривање пластеника.




Најчешће се користе:

- Полиетиленскна фолија (PЕ) - је мутне, млечно беле боје, непропусна за воду, делимично пропусна за CО2 и О2, пропушта 80-90% видљивог дела спектра, 70-75% ултраљубичастог те 80-85% инфрацрвеног који смањује топлоту и то посебно ноћу. При дужем коришћењу делимично губи еластичност и прозрачност, хидрофобна је, век трајања јој зависи од дебљине (0.04-0.20 mm) и износи од 9 месеци до 5 година, јефтина је;

- Поливинилхлоридна фолија (PVC) - добро пропушта светлост, пропушта до 90% видљивог дела спектра и 80% ултраљубичастог дела, док инфрацрвени део не пропушта, акумулира прашину и прљавштину која се у зимском раздобљу мора прати ради бољег продирања светлости, век трајања 2-3 године;

- Етиленвинилацетатна фолија (ЕVА) - је најквалитетнија и најотпорнија фолија, добрих особина за светлост и топлоту, хидрофилна, фотоселективна, дуготрајнија, високе еластичности која смањује јачину удара ветра;

- Акрилик је отпоран на временске прилике, пуцање, транспарентан, не жути, лако је запаљив, лако растегљив али веома скуп;

- Поликарбонат има добру отпорност на ударе, скуп је, лако се растеже и скупља. Губи транспаретност након једне године.

Предности фолија су: заштита од замрзавања, више температуре у пластенику преко ноћи, мања енергија потребна за загревање, виши приноси (20 - 30%), ранија берба.





дипл.инг.Нада Лазовић Ђоковић