Сваки пчелар, и онај који мисли да се бави пчеларством као хобијем или професионалним занимањем, треба да буде начисто са тим да је америчка трулеж легла најопаснија пчелиња болест у свету. Ово је изразито заразна болест која, ако се не сузбија, може уништити пчелиње друштво и проширити се на друге кошнице у истом и другим пчелињацима. Што је најгоре, са појавом заразе у пчелињем друштву долази до инфицирања опреме и свих пчелињих производа. Узрок овоме је што изазивач америчке трулежи, бактерија позната по латинском имену Bacillus larvae , у процесу свога размножавања формира споре које се могу годинама и деценијама одржавати на опреми и у пчелињим производима. Због свега овог, америчка трулеж легла је код нас увршћена у оне заразе домаћих животиња које се по закону обавезно сузбијају.


Ову пчелињу болест, срећемо у свим крајевима наше земље. У последње време све је већи број случајева ове болести. Раније се сматрало, посебно су то истицали немачки научници, да је краљска пчела код нас мање подложна америчкој трулежи легла. Иако је познато да сва пчелиња друштва нису у истом степену осетљива на болести, ипак је узрок овој претпоставци био што, до недавно, код нас фактори који утичу на брзо ширење америчке трулежи, нису у толикој мери били присутни. Углавном се пчеларило стационарно, тако да је постојала мања могућност ширења болести. То сада већ није случај, јер се сеоба пчелињих друштва на различите паше нашироко упражњава.


Први и најважнији корак за успешно сузбијање америчке трулежи легла је рано откривање болести од стране пчелара. Неопхндно је у регуларним размацима детаљније вршити преглед сатова са леглом. Онде где раније није било појаве болести, детаљан преглед треба извршити у пролеће, пре него дође до наглог развоја и јачања пчелињих друштава и уноса великих количина нектара. Истина, овај преглед се може обавити и касније у пролеће онде где главна паша није багрем или уљана репица. Ако је у околини откривена америчка трулеж легла, прегледе ради откривања ове заразе треба вршити чешће и пажљивије. Ако се у једном друштву на пчелињаку открије трулеж, онда се мора извршити преглед свих осталих пчелињих друштава у полупречнику од 3-4 km. Америчка трулеж је обољење које се углавном манифестује на поклопљеном пчелињем леглу. Насупрот томе, европска трулеж је у највећем броју случајева болест отклопљеног легла.



Онде где је у питању почетак заразе обично се нађе само неколико ћелија са угинулим ларвама. Пошто ларва угињава у усправном положају, ћелија је у том стадијуму већ прекривена воштаним поклопцем. Такве ћелије заостану после извођења пчела из здравих ћелија и ти поклопци су најчешће мало угнути, уз присуство рупице неправилног облика. Боја таквих поклопаца је тамнија и даје изглед на рђу. Понекад су ти воштани поклопци делимично или сасвим уклоњени од пчела па се одмах може запазити већ деформисана и промењена боја ларве која лежи на доњој страни ћелије.


Ларве које су угинуле од америчке трулежи претворене су у кашасту масу, затворено сиве боје која се отеже ако се у њу стави и повуче чачкалица или палидрвце. Овај остатак од ларве отеже се више од 2,5 cm. Угинуло легло има мирис на туткало и укварену рибу.Ако тако угинуле ларве остану дуже од месец дана, у ћелији саћа долази до сасушивања и претварања у тамну љуспу која је чврсто прилепљена за доњу страну ћелије. Најкаректеристичнији знак је језичак лутке који се протеже према центру ћелије. Ово је иако не свагда, често видљиво на угинулој лутки и остацима у виду љуспа.


Добро упућен пчелар - прегледач или инспектор за пчелиње болести може непосредно утврдити дијагнозу на самом пчелињаку. И поред тога, код нас су обично меродaвне оне дијагнозе које се врше у за то овлашћеним установама (регионални ветеринарски заводи, ветеринарски факултети и ветеринарски институти).


Један брз и прост тест за доказивање присуства америчке трулежи заснива се на особини Bacillas larvae да производи протеолитичне ензиме. Овај тест се може извести на пчелињаку ако се сумњива љуспа или трула ларва отопи у 3-4 милилитра воде којој је додат један проценат обраног млека у праху. Епрувета се држи на температури од 37 °C. уколико се споре Bacillas larvae присутне раствор се избистри након 10-20 минута. Ако је у питању угинула ларва од европске трулежи или неке болести легла, раствор остаје мутан. Има још низ лабораторијских метода које се могу применити у дијагностици америчке трулежи легла, али не врло често захтевају већу стручност и одговарајућу опрему. Откривање спора врши се микроскопском анализом угинулих ларви.



За пчеларе и оне који се баве дијагностиком и сузбијањем америчке трулежи, преглед уз отварање пчелињих друштава представља огроман посао уз велики утрошак времена. Да би се то избегло, већ дуже времена се покушава са неким методама које би осигурале рано откривање болести без отварања кошница.
У Калифорнији се радило на конструисању специјалног електронског апарата који би осетио и најмање присуство америчке трулежи у кошници. Доскора овај начин није био толико усавршен да би се практично примењивао уз висок степен сигурности.


Познато је да се неке расе паса могу обучити да откријзу кријумчарене дроге, украдене предмете, затрпане људе у снегу и др за овакве и сличне задатке нарочито ј епогодан немачки овчар. Један амерички пчелар из државе Мичиген после тренирања од 800 часова успео је да обучи немачког овчара да за само четири минута прегледа пчелињак од 25 кошница на америчку трулеж легла. Прецизност откривања је после дужег ангажовања овог пса била преко 99%. Овакав начин инспекције био је нарочито успешан на великим комерцијалним пчелињацима. У једном случају је за два и по часа прегледано 285 кошница и откривено пет заражених друштава са америчком трулежи легла.


Споре америчке трулежи најчешће се преносе из једнe кошнице у другу путем грабежи и налетања пчела. Поред тога, сами пчелари то често чине преношењем оквира из заражених кошница у здраве или прихрањивањем друштава зараженим медом.


Недезинфиковане кошнице, у којима су угинула пчелиња друштва од америчке трулежи могу бити извор заразе и због тога треба избегавати куповину таквих кошница и друге опреме. Споре се могу преносити на рукама и ситном алату приликом прегледа, као и преко вештачких сатних основа које су израђене од недезинфикованог воска. Доказано је да ројеви могу преносити америчку трулеж уколико потичу из заражених пчелињих друштава.


Само у младим ларвама долази до клијања спора. Повећањем старости ларве, смањује се проценат клијања. Након 53 часа после извођења ларве, из јајета спора америчке трулежи није у стању да изазове инфекцију. Када спора проклија, добијамо вегетативни облик бактерије којим се зараза не преноси.
Спора Bacillas larvae клија приближно за један дан пошто је са храном доспела у организам ларве. После тога бактерија се умножава у средњем цреву и кроз зид дебелог црева доспева у телесну шупљину ларве. Након тога врло брзо долази до њеног угињавањa. Споре не могу клијати у цревима одраслих пчела. Уколико се убризгају директно у крвоток, споре проклијају и након 60 часова и домаћин угине.


Још тридесетих година овога века дошло се до закључка да сва пчелиња друштва нису у истој мери осетљива на заразу америчке трулежи легла. То значи да ипак сва друштва неће угинути ако су изложена спорама и инфекцији. На овој чињеници се протеклих деценија заснивао рад на селекцији пчела на отпорност на америчку трулеж у САД који је коначно довео до комерцијалне производње отпорног соја матица у Калифорнији.


Ова врста селекције заснива се на хигијенском понашању пчела, односно на способности пчела радилица да брзо уклоне угинуле ларве из ћелија и тиме елиминишу извор заразе: Ова врста селекције, представља дуг и доста скуп процес и у нашим условима ми ћемо се и даље морати ослањати на друге методе сузбијања ове опасне бактеријске заразе пчелињег легла.


Као што смо већ напоменули, у Србији је законом регулисано сузбијање америчке трулежи уз примену радикалног уништавања легла и пчела спаљивањем. Употребљиве кошнице и друга опрема се дезинфекује помоћу пламена лет-лампе и раствором двопроцентну живе соде. Друштва се третирају антибиотиком окситетрациклина (геомицин) под надзором ветеринарских органа. Уместо антибиотика у шећерном сирупу, бољу и дуготрајнију заштиту дају шећерно-уљане погаче са геомицином.





"ПРАКТИЧНО ПЧЕЛАРСТВО", Војин Тодоровић и др Душан Тодоровића