Приноси меда преко 500 kg/hа. Бајка или стварност?



Tetradium је род 9 врста из породице Rutaceae . Још постоје разна неслагања међу ботаничарима, али назив еводија ( Euodiaа) данас се најчешће користи за врсту Tetradium daniellii (Benn.) T.G.Hartley (sinonim T. hupehensis). Врста је названа у част британског војног хирурга и ботаничара који се звао Вилиам Фримен Даниел (1818-1865).



Еводија је листопадно дрво (или жбун ако се тако обрезује) пореклом из Јужне Кореје и Кине. Може нарасти и до 20m висине, али најчешће нарасте до 8,5 m у висину и око 8,5 m у ширину. Кора овог листопадног дрвета је глатка и сива, а листови су тамно-зелени и сјајни. Цветање почиње тек након четврте године раста, у јулу и августу. Цвeтa ситним белим двополним цветовима скупљеним у цватове сличне зови. Цватови су пречника око 15cm. Одлична је летња медоносна биљка која пчелама даје нектар и полен у изобиљу. Еводија меди тако снажно да пчеле нектар скупљају чак и из оних цветова који падну на тло. Плодови су црвено-љубичасти тоболци и садрже црне семенке. Семенке су јако ситне (хиљаду семенки тежи само шест грама). Плодови често остају на дрвету кроз зиму и на тај начин снабдевају птице станарице преко потребном храном.



Еводија није захтевна врста. Добро се прилагођава на различите типове тла. Најбоље успева на песковитој или глинастој иловачи . Толерантна је на различити степен киселости тла па тако расте на земљиштима са pH у распону 5,5-6,5. Одговара јој делимична сенка или потпуно сунчани положај, а најбоље ће напредовати на локацијама где је изложена 6 и више сати дневном сунцу. Не захтева пуно влаге у земљишту. Отпорна је на услове који владају у граду, попут загађеног ваздуха. Најнижа температура коју еводија може поднети је -18 º C. Но, понекад преко зиме поједина млада стабла промрзну. Најкритичније су прве три године и зато јe у првим годинама раста треба заштитити од мраза. Најједноставније је одмах набавити трогодишњу садницу. Ако и промрзне садница, не треба јe одмах уништити јер у пролеће ће избити нови изданак из корена или несмрзнутог дела стабла. Оваква појава јој успорава раст, али стабло ће раст надокнадити и сa годинама ојачати.


Сади се на размак од 5m и на 1hа долази отприлике 400 садница. Саднице старе 3 године спремне су за садњу на отворене површине. Орезивање се обавља само на младој биљци због постизања жељеног облика крошње и после орезивање више није потребно. Узгојити се може и директно из семена које се сеје у јесен на 1cm дубине, а земља се сабија и прекрива сламом ради одржавања влаге. Семенке се ради бољег клијања подвргавају скарификацији (натопе се у води и оставе да тако одстоје 12h), а понекад и стратификацији.


Скарификација спада у савладавање дормантности семена због непропусности семене љуске. Проводи се на неколико начина:

- третирањем семена сумпорном киселином,
- гребањем љуске семена неким брусним средством,
- мочењем семена у врелој или млакој води,
- мочењем семена у алкохолу, ксилен, етеру или ацетону.


Стратификација је техника која опонаша природни период преласка зиме у пролеће тј одлеђивања.

Хладнa стратифиција семена је најчешће коришћен метод, семе се одређено време излаже обилној влази и кисеонику и ниској температури (најчешће од 0 º до 5 º C), 80-90% исклија.

Kомбиновано топлa и хладнa стратифиција семена - семе се 1 до више месеци држи у топлом и влажном стратификату, а након тога се премести у хладну комору где се такође држи 1 до више месеци.


Док је биљка млада, брзо расте. Није подложна паразитима-фуранокумарине у плодовима одбијају наметнике и сисаре. За сваки случај, младу је биљку добро заштитити и од срна.



Мирисни цветови Еводијe су богати поленом и нектаром. Чак су и листови Еводијe миришљави , те привлаче пчеле на ово медоносно дрво. Цвeтa током лета, а период цветања траје и до месец дана у време када је мало друге паше. Ова је врста изразито атрактивна пчелама које је масовно посећују током читавог дана, па чак и када се смрачи. Такође, када цвет опадне са стабла, још увек се на њему могу наћи пчеле које га обилазе. Дневни уноси су преко 3 kg нектара по кошници, а укупни приноси по једној пчелињој заједници могу бити и преко 30 kg меда. Са само једног хектара засађене еводијe, просечни је принос меда око 400-500kg. Највише користи од ње је у касно лето, када нема више пуно паше за пчеле које тада спремају залихе за зиму.


Такође, еводија је омиљена декоративна баштенска биљка занимљивих цватова и боје јесењих листова (дуго зелених, касније жућкастих). Декоративна је биљка интересантна за урбане засаде, али дебло јој је подложно пуцању приликом олујног времена.Додатно, њено цвеће привлачи у ваш врт велики број инсеката, а њене ситне црвене бобице су привлачне птицама.



Врсте из рода Tetradium употребљавају се као биљна храна за ларве неких лептира, уључујући Aenetus scotii и Endoclita damor ,

У неким деловима света, из семенки Еводија производи се јестиво уље за кување( https://www.pfaf.org/user/Plant.aspx?LatinName=Tetradium+Daniellii/ ) или уље за негу косе.



Мед добијен од Еводије интензивне је ароме , специфичног воћног укуса и за разлику од других врста меда, не кристалише . Светле је боје, скоро прозиран или беличаст.


Мед од еводије има специфичан укус и интензиван мирис који није типичан, нити традиционалан за наше подручје. Стога ће неки пчелари одустати од садње ове врсте. Поставља се питање; што ако као пчелар засадите неку страну биљну врсту, а производите мед са ознаком географског порекла? Да ли би нпр Мед са наших пашњака смео у себи садржати компоненте из Еводије која је увезена врста?


Према степену инвазивности, убраја се у благо инвазивне врсте. Семе само не клија баш лагано, а и птице и глодари га воле па на тај начин контролишу ширење врсте. Но, ипак, потребан је опрез приликом уноса било које стране врсте. Када се нова врста уноси у одређени простор, треба водити рачуна о новим штеточинама које ћемо унети с биљком.

Неким људима мирис овог стабла није привлачан.



Корејска еводија или пчелиње дрво даје специфични мед који је тражен на светском тржишту. За наше тржиште, еводијин мед има још нови укус. Такође, еводија спада у тзв. low maintenence биљке што значи да не захтева пуно бриге. Имајте на уму да садећи стране врсте за ово поднебље носи једну дозу ризика јер не знате како ће и када врста подивљати, да ли ће негативно утицати на аутохтоне врсте. Да би се уверили у медоносни потенцијал ове биљке, најбоље је да сами испробате и посадите пар стабала. Или се држите нашег медоносног биља, па посадите кестен, липу, рузмарин и сл




Весна Мијат , маг.инг.агр.