Септембар је месец када је лако довршити послове и исправити грешке уколико смо их начинили на пчелињаку у прошлом месецу. Ако смо прави пчелари, љубитељи пчела, већ почетком овог месеца све је било спремно за презимљавање. Оно је изузетно важно, јер не каже се без разлога: “како узимиш, тако ћеш и врцати”. Разлог је јасан: пчеле изведене у септембру су оне које најдуже живе и које ће бити смењене младим наследницама тек након седам месеци пребродивши све зимске недаће.


Погледајмо каква је сада ситуација на пчелињаку и у кошницама. Пчеле осећају надолазећу зиму па лагано смањују легло над којим се формира медна капа. Све пукотине на кошници и непотребни отвори које је пчелар направио биће испрополисани. Цео август пчеле су биле на тихој ливадској паши. Искуства пчера наших крајева говоре да после 5. августа не треба одузимати мед, па ако је ово правило испоштовано, залихе хране су значајне. Ту се, пре свега, мисли на залихе меда који је главни енергетски извор и чије резерве треба да износе у нашим климатским условима око 20 килограма. Сматра се да је ова маса меда довољна за исхрану, али је њена улога такође и у омогућавању да се задржи релативно стабилна температура у зони клубета.


Познато је да се мед приликом декристализације у зимским месецима врло споро загрева, а када је враћен у течно стање и усут у амбалажу, он остаје још веома дуго топао. Ова физичка особина може се упоредити са тромошћу тешких возила: потребно је доста снаге да се убрза, а када постигне брзину с муком га заустављамо. Исто тако и медна капа штити од наглих температурних промена пчелиње клубе. Она је са горње стране и ка њој се креће врући ваздух.


Рамови који остају у плодишту треба да су у изграђени као идеално радиличко саће. Добро је да су то сатови у којима је изведено тек неколико генерација пчела, не девичанско жуто саће већ саће у боји розе вина. Иделано је ако је овакав асортиман саћа остављен пчелама још прошлог месеца да на њему саме оформе своје гнездо, пошто оне то најбоље знају. Интервенције пчелара често могу да нанесу више штете него користи.


Већ сада, а то важи за читаву јесен, потребно је обратити пажњу да ли има неког уноса, јер ако га нема постоји опасност од грабежи. У том случају све интервенције које захтевају отварање кошница морају се вршити искључиво у јутарњим или вечерњим сатима.



Сада кошница постаје једно тело. Плодиште и медиште код настављача чиниће простор у коме друштво треба да презими. У којем делу, горњем или доњем, индивидуалана је особина сваке заједнице и залудан је посао пчеле приморавати да се повинују правилима која смо негде прочитали или чули. Снажна, бројна друштва желеће да буду ближе свежем ваздуху и тежиће да буду доле. Зимљивије матице повлаћиће се нагоре идући за топлотом.


Сатови који су чинили медиште постали су непотребни, а саће ваља сачувати. Најбоља заштита саћа је она коју саме пчеле без икаквих хемикалија већ милионима година врше. Потребно је такве рамове, у којима је увек још и понешто заосталог меда, поствити испод плодишта. Пчеле ће овај мед пренети у медну капу, а крећући се по том саћу да би улазиле и излазуле из кошнице, штитиће га сигурно од восковог мољца.


Матична решетка више нема никакву улогу и треба је уконити. Пчелари који имају простора одложиће је у оставу, који немају имаће само проблема где да је сместе. Најједноставиње решење је оставити је у самој кошници, али на подњачи. Ту ће бити од користи јер ће чинити непробојну баријеру мишевима, ровчицама, лептиру медоједу и другим штеточинама да продру у кошницу, па ће постављање чешљева бити излишно. Пчеле ће много лакше, као у сред лета, моћи слободно да улазе у кошницу, посебно поленарице које неће на циљу остајати без товара праха који им у гужви скидају чешљеви, а трутова већ и онако нема више.


На крају, никако не смемо заборавити на вароу. Многи пчелари уљуљкани летошњим великим врућинама понадали су се да смо се ове напасти решили. Међутим, већ прва контолна третирања указала су на њен велики број. Заиста упозоравајуће.




Дејан Крецуљ
https://www.pcelinjak.com/