Пчела је врста инсеката из реда опнокрилаца. Главна особина свих пчела је да за исхрану сакупља цветни полен, као извор беланчевина и цветни нектар као извор угљених хидрата. На Земљи постоји око 20 000 врста пчела распрострањених у свим подручијима свиета изузев Антарктика. Величина пчеле се креће од 2 мм до 4 цм. Претежно су црне или сиве боје.



Основна подела је према начину нјиховог живота на солитарне и друштвене пчеле.

Солитарне пчеле живе усамљенички живот тако да свака женка прави сопствено гнездо у тлу где гради землјане коморе за полагање јаја и одгајанје ларви.

Друштвене пчеле су пчеле које живе друштвеним животом и код којих јединке ван пчелиње заједнице не могу да преживе. Постоји више стотина врста друштвених пчела, које граде сложену, високо организовану заједницу. Унутар друштва постоји јасна подела улога зависно од пола и старости пчела. Тако да одређене пчеле се брину за одбрану, сакупљанје хране, размножавање, чистоћу, климатизацију итд. Граница није оштра пошто постоје пчеле које живе исто као солитарне, осим што више женки дели исто гнездо. Неке живе у мањим заједницама (2 до 7 пчела), неке граде привремене колоније које у јесен изумиру и само оплођена женка преживи зиму (пример је бумбар). Најзначајније су медоносне пчеле, од који је најзначајнија врста европско-афричка медоносна пчела (Апис меллифица Л.), која се узгаја широм света.

Медоносна пчела је друштвени инсект, чије друштво сачињавају:
- матица (1),
- радилице (од 25 до 150 000 пчела) и
- трутови (неколико стотина).

Пчеле имају своје даље и ближе сроднике. Прве пчеле живеле су усамљеним животом, тј. свака женка сакупљала је храну за себе и своје легло, а тако живе и садашнје врсте које су остале на нижем степену развоја. Међутим, данашња медоносна пчела развила се као друштвена животиња те живи у великим заједницама. Домовина наше медоносне пчеле још није тачно утврђена, јер су трагови праисторијског живота пчела врло оскудни. Неки научници сматрају да је домовина медоносне пчеле Индија, док други тврде да је то среднја Европа. Међутим, до сада су само у Немачкој, Француској и некадашнјој Чехословачкој надјене окамењене пчеле најстаријих облика.



Према својој распрострањености медоносна пчела се дели на три подручја:
- прво подручје обухвата Европу, Африку и Азију без јужног и источног дела,
- друго подручје обухвата јужну и источну Азију, тј. Индију, Кину и Јапан,
- треће подручје обухвата читав амерички континент и Аустралију (у Северну Америку пчеле су пренесене почетком XВИИ века, а у Јужну Америку и Аустралију почетком XВИИИ века).

У различитим климама формирале су се различите расе медоносне пчеле. Оне се међусобно разликују по боји и понашању. С обзиром на те нјихове особине разликујемо неколико раса медоносне пчеле. Све расе медоносне пчеле могу се поделити у две групе:

1. црне или тамне пчеле и
2. жуте пчеле.

- У прву групу спадају кранјска, кавкаска, северноафричка, западноафричка и мадагаскарска пчела.
- Другој групи припадају италијанска, жута кавкаска, грчка, сиријска, палестинска, египатска и сахарска пчела.

Црне или тамне пчеле живе углавном у северним и средњим деловима Европе и на Балкану, док су жуте расе распрострањене у јужним деловима Европе и у централном делу Балканског полуострва. На нашим просторима живи крањска пчела са своја два варијатета:
- сивка, која се по сполјашнјим особинама налази измедју црних и жутих пчела и
- банатска жута пчела, која је вероватно постала укрштанјем црне и жуте.

У црне спадају: немачке, кавкаске, грчке.
У жуте спадају: италијанска, жута каваска, сиријска, египатска, кипарска.