Пчелињи крпељ вароа прилагођен је паразитарном начину живота. Храни се хемолимфом ларви, лутки и одраслих пчела. Веома је покретљив , спретно се качи на пчелу домаћина , лако се пребацује са једне пчеле на другу , као и са мртвих на живе пчеле. Разможава се тако што женка полаже јаја у залежене ћелије саћа (радије у трутовске него у радиличне и то непосредно пред затварање легла. Најчешће у једну ћелију положи 1 до 3 јајета мада се у неким ћелијам и на појединим пчелама може наћи и по 5-6 па и више вароа. Укупно једна женка полаже до 38 јаја. Развој од јајета до одраслог инсекта траје код женки 6-7 дана а код мужјака 8-9 дана. Пари се у ћелијама саћа и после парења мужјаци угињавају , женке излазе са испиљеним пчелама.


У условима јаке заразе дешава се да пчеле угињавају још у стадијуму лутке. Уколико нападнуте лутке преживе и из ћелија се испиле заражене пчеле, оне су често без крила, деформисане и са другим недостацима., тако да нису способне да нормално обављају одговарајуће функције у пчелињој заједници. Поред непосредних штета које вароа причињава сишући хемолимфу, значајне су и посредне штете које се састоје у томе што свака повреда настала убодима варое представља погодно место за продор бактерија, гљивица и вируса, па пчелиња друштва нападнута вароом чешће оболевају и од других заразних и паразитарних обољења.



За сузбијање варое најуспешнија је комбинација биолошких и хемијских мера борбе. Најефикаснија биолошка мера борбе је постављање оквира грађевњака. Грађевњаци су стандардни плодишни оквири одговарајућег типа кошнице у које се постављају узане траке сатних основа (неколико cm). На овако припремљеним (и додатим) рамовима пчеле изграђују трутовско саће. Матице ће у ово саће положити трутовска (неоплођена) јаја. Када ово легло дође у стадијум пред затварање вароа ће се масовније "уселити" у ово - трутовско него у радилично легло. Непосредно по затварању трутовског легла грађевњаци се ваде, легло се исеца и претапа и тако се може уништити 30-40% варое. Значајна биолошка мера је и селекција пчела на отпорност према варои.


Комплекс хемијских мера борбе против варое представља третирање пчела разним хемијским препаратима који су у примењеним концентрацијама и дозама отровни за вароу а селективни за пчеле. Користи се велики број препарата који као активну материју садрже амитраз, флувалинат, мрављу киселину, тимол итд. Велики проблем у примени хемијских препарата представља појава резистенције. Наиме, запажено је да ако се неки лек примењује дуже време, вароа постаје отпорна на деловање тог лека, па се због тога препоручује да се један лек , односно више лекова на бази исте активне материје, могу успешно примењивати највише две године. При употреби лекова морају се строго поштовати упуства која се уз лекове добијају. Ово се нарочито односи на концентрацију, дозирање, начин и време примене и слично.




дипл.инж. Горан Златковић