Зашто пчеле тешко примају другу матицу?



То је питање које још увек чека конкретан одговор. Међутим, одговор је на видику и решење на дохват руке. Свака матица окружена је одређеним бројем пчела пратиља које се непрекидно мењају. Те пчеле хране матицу, негују и са њом раде измену биохемијске информације. Пчеле које окружују матицу човек је назвао матична свита.


Већи број биохемијских супстанци - феромоне - производи матица путем својих посебних жлезди. Најактивнији феромон, производ је чељусних жлезди матице, а то је транс 9 кето 2 деценска киселина. Тим феромоном матица потврђује своју присутност, њиме се међусобно утврђује припадност пчелињој заједници, спречава се развој јајника и полагање јаја од стране пчела, градњу матичњака као и њихово излегање.



Матична свита, која има сталан контакт са матицом, преноси путем феромона поруке и на тај се начин одржава биолошка целина пчелиње заједнице и подстичу пчеле на обављање радних активности. Извор феромона није само у директном контакту пчела са матицом као и пчела које су биле у додиру са матицом. Матица се непрестано креће по оквирима саћа и деловима кошнице. Сва места која матица дотичу својим телом остају феромонирана у краћем временском раздобљу. Из свега напред наведеног произлази закључак: да агресивно и непријатељско понашање пчела према матици коју желимо додати пчелињој заједници, произлази из распада феромонске везе између матице и пчела у тренутку када у кошници нестане матица.


Пчеле познају само један природан начин поновног успостављања феромонске везе, а то је градња матичњака. Будући да матична млеч, а нарочито старија матична ларва емитују исти феромон, што говори да се биохемијска веза врло брзо поновно успоставља. Управо ради тако одабраног природног пута у решавању феромонских веза, пчеле се агресивно понашају према другој матици и не желе је прихватити. Да би пчеле прихватиле другу матицу, потребно је користити се свим наведеним сазнањима и правилно их користити у свим случајевима у техничком и технолошком поступку додавања и замене матице у пчелињој заједници.



Kада мењати матицу?


Квалитет матице оцењујемо према броју и начину полагања јаја. Добре, а уз то и младе матице полажу јаја без прескакање ћелија у саћу, шире површину круга од центра оквира према крајевима, полажу јаја у сам центар дна ћелије, а свако је јаја нагнуто на исту страну. Када је легло поклопљено , код добре матице оно представља јединствену и целовиту површину.


Између многих фактора број положених јаја зависи и о самој старости матице. Иако матица може живети четири, пет па и више година, она је способна за полагање већег броја јаја само у прве две године живота. У току живота код матице се смањује интензитет стварања женских јајних ћелија због чега се нагло смањује репродукција потомства. Код матица старијих од две године смањен је интензитет рада семене пумпице, ради чега матица полаже већи број неоплођених јаја у радиличне ћелије из којих се легу ситни трутови.


Давно је доказано да пчелиња заједница са једногодишњом матицом под једнаким условима узгоја доноси више меда од пчелиње заједнице са старијом матицом, у јесен дуже, боље и више негује легло, ретко се под истим условима роји, таква пчелиња заједница је и мање заражена вароом. Самим тим матице треба мењати барем сваке друге године. На тај начин повећавамо продуктивност за око 20%, ројење се смањује за 50%, смањује се зараженост вароом за 20%, а ноземозу за око 10%.


Захваљујући већем броју младих зимских пчела, број оболелих и угинулих пчелињих заједница се на овај начин знатно смањује. Што се времена тиче, промену матице, формирање нових заједница (нуклеуса) треба прилагодити својим потребама и могућностима у погледу осигуравања квалитетних матица. Најбоље је овај посао обавити у другој половини јуна, а други термин не би смео бити после друге половине јула јер тада наступају јаке врућине , суше , беспашно раздобље итд.


Како је замена матице стручан, сложен и скуп посао којим се осигурава и у највећој мери пружа помоћ пчелињој заједници(далеко више од прихрањивања или селидбе) потребно је осигурати квалитетне матице из провереног узгоја. Замена не сме бити плод случајности (осим у изузетним случајевима) већ плански и најодговорнији посао на пчелињаку. У обављању овог посла уткана је стручност, знање и одговорност пчелара. Од успешности извођења овог посла зависиће даљњи дугогодишњи успех пчелиње заједнице.


Замена и додавање матице у пчелињој заједници не темељи се на теоретским поставкама и случајности успеха. Процес замене и додавања матице темељи се на теоретском и практичном поступку замене и додавања већег броја матица. У колико се пчелар у свему придржава описаног поступка, не постоји никаква могућност да пчеле уклупчају или оштете матицу у поступку додавања или замене. Придржавајући се у свему писаног поступка сачуваћемо велики број матица од сигурне смрти, а самим тим и цена по додатој матици буде пуно мања, а корист још већа.



Замена оплођене матице матичњаком


Ако се пчелиња заједница налази у два или три наставка ЛР кошнице, горњи наставак једноставно преградимо поклопном или Снелгровом даском,или још једноставније на наставку се пробуши рупа од 20 mm. На овај начин смо добили преграђену кошницу са летом на супротној страни постојеће кошнице. Након оплодње матице, рупу на наставку можемо затворити али она нам је потребна из најмање пет разлога, значи да је не морамо затварати. У преграђеном делу не сме бити пролаза за пчеле, а у средину ставимо оквир са поклопљеним леглом и један са непоклопљеним леглом и њих означимо. Са обе стране оквира са леглом ставимо по један оквир са медом, поленоми и пчелама. Таквих оквира можемо ставити и више , али никако мање.


Наредних неколико дана пчеле ће излетати кроз ново отворено лето, старе пчеле ће се враћати на доње лето, а младе ће пчеле улазити на новоотворено лето у горњи део преграђене кошнице. У том горњем делу кошнице остају само младе пчеле. Већ истог дана када смо преградили кошницу, пчеле су почеле извлачити присилне матичњаке који никоме не требају. Шестог дана у преграђени део може се у оквир саћа или само између оквира са леглом ставити матичњак старости од 9-10 дана.


Пре додавања матичњака морамо проверити следеће: дужину матичњака који мора бити најмање 2 cm , матичњак се не сме превртати нити задржавати у просторији у којој је температура испод 28 C, матичњак се не сме стављати у никакав жичани кавез већ га уградити у саће гдје су повучени присилни матичњаци или једноставно између два оквира. Ако се матичњак стави у некакав кавез било каквог облика неће бити довољно грејан јер пчеле матичњак греју само онда када на њему седе.


Добро је познато да температура у унутарњем делу кошнице није увек 34,5 C. Будући да ће се матица из матичњака за 1-2 дана излећи, она ће на изглед бити сасвим у реду. Међутим, већи број прехлађених матица после редовне оплодње започне са полагањем јаја, а за месец дана долази до тихе смене. Између 5 и 7 дана матица ће се у 90% случајева оплодити и почети са полагањем јаја. Након 12 дана отвори се доњи део кошнице,извади се матица, макне се преграда(поклопна даска или снелгрова даска) и обе пчелиње заједнице, без допунске пчелареве интервенције се споје.


У колико не би уклонили стару матицу, дуже време обе матице би паралелно живеле и радиле. У крајњем случају буде уклоњена стара матица. Пошто једна пчелиња заједница не мора летети из кошнице на две стране, после спајања пчелињих заједница многе ће пчеле саме променити лето, а након десетак дана (или након селидбе) можемо затворити рупу на горњем наставку, али рупу можемо користити и у друге сврхе.



Замена старе матице младом оплођеном матицом


У пракси ово је најчешћи случај замене матице у пчелињој заједници. Такву замену матице пчелар би требао направити најмање сваке друге године у свим пчелињим заједницама.За успешно додавање матице пчелињој заједници без губитка и оштећења матице, потребно је у свакој кошници имати оквир у којем имамо матични кавез. Том оквиру су димензије исте као и сваком другом оквиру одређеног типа кошнице. Сатоноша оквира разликује се у дебљини која износи 25 mm. На средини сатоноше урезан је жлеб димензије 100 x 20 x 15 mm, а то је део у ком се налази хранилица у коју се ставља шећерна погача. У средишњем делу са стране пробушена је рупа од 12 mm, а са друге стране рупа од 2 mm. Горња страна отвора матичног кавеза има вратанца која служе за стављање погаче и чишћење кавеза. Оквир у којем се налази матични кавез је као и сви остали оквири он се ужичава, ставља се основа, стално је у кошници и користи се на исти начин као и сви други оквири. Оквир са матичним кавезом за додавање и замену матица и то оплођених матица употребљава се на следећи начин:

а) На матичном кавезу се отворе вратанца и у хранилицу се стави погача и вратанца се затворе.

б) У кошници проналазимо матицу, уловимо је и кроз рупу од 12 mm стављамо у матични кавез, а рупу затварамо комадићем сатне основе 20 x 20 mm. На основи се у овој прилици не сме бушити никаква рупа.

ц) Након 2 сата из кошнице се поново вади заједно са пчелама , матични кавез, са рупе од 12 mm скидамо воштани поклопац, кроз рупу излази матица коју морамо уловити пре него што се она нађе на оквиру са пчелама. Добро је на рупу ставити стаклену лулицу за хватање матице или неки други кавез како нам матица не би побегла на оквир између пчела, а тиме би се у многоме умањио успех замене. Матицу треба макнути на место где је њене пчеле не могу наћи ни живу ни мртву.

д) Кроз отвор од 12 mm у матични кавез ставља се жељена оплођена матица. Отвор се затвара комадићем основе , али овог пута у центру поклопца од основе пробушимо рупу од 1,5-2 mm. После тога оквир са матичним кавезом стављамо у средишњи део плодишта. Код стављања оквира морамо водити рачуна да је страна матичног кавеза на којем се налази рупа од 12 mm буде удаљена од стране другог оквира 12 mm .

е) Након 10-12 сати лаганим подизањем оквира проверимо да ли је матица ослобођена и примљена. Ако су пчеле на поклопцу од основе прошириле рупу од 1,5-2 mm, матица је примљена без обзира да ли је још увек у кавезу или је из њега изашла.


Ако пчеле из било којег разлога не желе прихватити матицу оне ће на воштаном поклопцу рупу затворити. У том случају чачкалицом поново пробушимо рупу и контролу направимо након 24 сата. Ако је и овог пута рупа затворена, морамо направити преглед свих оквира , пронаћи матичњаке које морамо порушити. Поновну контролу направимо за 24 сата.


Технолошки поступак замене матице заснива се на феромонској вези са старом матицом којим се осигурава пријем матице у 98% случајева без оштећења. Оквир са матичним кавезом остаје стално у кошници. С њим се постиже успешно додавање и замена матице тек након 15 дана од како смо га ставили у кошницу. Са рупе од 12 mm скидамо воштани поклопац како би пчеле несметано улазиле и излазиле из кавеза. Код поновне употребе оквира са матичним кавезом цели се процес понавља. Један матични кавез не може се користити током године у више кошница већ свака кошница мора имати свој оквир са матичним кавезом.



Замена старе оплођене матице младом неоплођеном матицом


Поступак замене старе матице неоплођеном матицом можемо успешно направити само под условом да најмање 10 дана пре знамо да ће мо имати неоплођену матицу. Технолошки процес се обавља на исти начин као и код замене оплођене матице матичњаком, а то је описано на самом почетку овог текста. Разлика је у томе што се матичњак ставља 6-7-ог дана, а неоплођену матицу можемо додати тек 9-10-тог дана.


Ми се можемо определити и за методу бржег додавања неоплођене матице пчелињој заједници која је имала матицу до последњег дана, а тиме и легло у свим стадијумима развоја. Међутим, потребно је унапред знати какав успех можемо очекивати. Ако неоплођену матицу додамо 1. дан успех буде 15%, трећи дан 25%,шести 60%,осми 80%,а десети дан у 100% случајева. Десетог дана неоплођену матицу можемо пустити у пчелињу заједницу преко лета без рушења присилних матичњака.


Матица коју смо пустили на лето током дана ће пронаћи све матичњаке и све ће их уништити. Ако неоплођену матицу желимо додати пре, било би потребно да се још једном подсетимо када пчеле боље, а када слабије примају матицу. Ако имамо могућности требали би научити који су то услови, а када научимо те услове, тада ће успех примања матица бит пуно већи.


Агресиван однос пчела према додатој матици има сезонски, временски, пашни и биолошки карактер. Што се тиче сезонског карактера, највећи успех постиже се у пролеће. То је време интензивног развоја пчелиње заједнице. Сасвим другачије се понаша пчелиња заједница у погледу примања матице почетком јуна. У то време многе пчелиње заједнице имају нагон за ројење, а неке се већ и роје. Код таквих пчелињих заједница има велики број анатомских пчела –трутовки. Управо те пчеле- трутовке понашају се агресивно према матици.


Не тако ретко, приликом третирања, врцања па и прегледа пчелиње заједнице долази до узнемиравања и стреса матице. Пчеле – трутовке користе ову прилику и матицу не уклупчају и не угуше већ је једноставно убоду што није биолошки, већ изазвано посредством човека. Из овог се може закључити како ће тек проћи неоплођена па и оплођена матица ако је пустимо на оквир са пчелама.



Како неоплођену и оплођену матицу успешно додати у 100% случајева ?


Оваква могућност постоји, али се примјењује код формирања нових заједница и нуклеуса или када је у питању скупоцена селекциониосна матица. Поступак за додавање је једнак за сва годишња доба без обзира на пашне прилике и биолошко стање пчелиње заједнице, а састоји се у следећем:


а) Кошница мора имати најмање три оквира и то један оквир са медом и поленом, којег вадимо из кошнице пчелиње заједнице од које узимамо пчеле. На том оквиру не сме ни у ком случају бити нити једна ларва у било којем стадијуму развоја. Довољно је да буде само једна ларва и то, али тада успех додавања буде раван нули. Остали оквири са саћем могу се узети из медишта других кошница . Ако се оквири узимају из кошнице, за њих вреди оно исто што и за онај први оквир са медом и поленом. У празно саће треба насути око 2 dl воде.


б) У кошници се проналази матица па се оквир са матицом и пчелама ставља у страну. Из кошнице вадимо један по један оквир са којих стресамо пчеле док не натресемо око 1,5 kg пчела. Док стресамо оквире већи број пчела старијег узраста врачају се у матичну заједницу. Када смо завршили са стресањем односно када смо натресли жељену количину пчела, затварамо кошницу, отварамо вентилацију, а кошницу постављамо на жељено мјесто. Најбоље би било када би то ново место било удаљено од матичне заједнице око 5km или и више али и то није обавезно. Ако кошницу са тако формираном заједницом остављамо на матичном пчелињаку она мора бити затворена најмање 3 дана или 72 сата или је можемо држати исто 3 дана затворену у прохладном и тамном месту (нпр. у неком подруму).


ц) Након 3 дана пажљиво отворимо лето и кроз њега пуштамо оплођену или неоплођену матицу. Одмах затварамо лето и оно мора бити затворено даљних 12 сати.


д) Након тих 12 сати од времена како смо кроз лето пустили матицу, отварамо лето и затварамо вентилацију, али без отварања кошнице. Након 2 дана од времена када смо отворили лето, можемо контролисати стање пчелиње заједнице и пријем матице. У колико смо додали оплођену матицу, она полаже јаја, а неоплођеној матици преостаје оплодња. Ако након десет дана не буде положених јаја то је знак да се матица није вратила са оплодње и да морамо нешто предузети.



Ненад Стефановић дипл.инг.пољ.