Поред меда пчеле сакупљају и друге слатке материје, као што су: слатки сок који из себе избацују разне биљне ваши, сокове од грожђа, шљива, лубеница, диња, бресака, кајсија итд. У пчеларству нарочити значај имају слатки сокови које на лице листа избацују биљне ваши. Ти сокови познати су под именом медљика, мана или медна роса.

Медљика се може наћи на храсту, врби, брескви, липи, јели, бору, и многом другом дрвећу. Пчеле скупљену медљика прерађују у мед који се за разлику од цветног меда назива медљиковац.



Мед медљиковац садржи више декстрина и других несварљивих материја. То, и другачији однос између воћног и грожђаног шећера, због чега брзо кристалише, чини да није добар за зимску исхрану пчела, те оне, не могући да излећу из кошнице и да се благовремено очисте, добију пролив, па каткад и цело друштво изумре. За зиму није добар ни мед из воћних сокова.

Мед медљиковац је добар за људску исхрану иако се по боји, мирису, укусу и садржају сматра као мед нижег квалитета.