Стигао је, коначно, дуго очекивани месец са главном пашом у коју пчелари (посебно стационарни), полажу све наде. Јер, када она подбаци, доведена је у питање рентабилност пчеларења за целу годину. Овог пролећа пчелиња друштва су имала дуг и повољан период за развој. У нижим пределима, леска је цветала већ у другој половини јануара. Захваљујући томе, замена зимских пчела је протекла успешно.



Пчелиње заједнице су ове године раније и енергичније кренуле у интензиван развој, па су многе, већ крајем априла, успеле да достигну максимум количине узгојеног легла и тако започну трећу фазу свог годишњег животног циклуса у којој се, према проф. Лебедеву, ствара тзв. „вишак пчела“. На крају тог периода, заједнице постижу и максималну бројчану снагу, па крећу у ројидбу. Уобичајено је, код нас, да ројење настаје крајем маја и у првој половини јуна.


Али, ове године се очекује да, услед дужег и повољнијег развоја, пчелиње заједнице у ројидбу крену раније. Зато пчелари морају имати бољи увид у стање својих друштава, како би благовремено предузели мере за спречавање или одлагање појаве ројевог нагона, да не би пропустили багремову пашу. То су оне уобичајене радње, које се односе на: благовремено ширење простора у кошници, добру вентилацију, постављање сатних основа, ограничавање залегања матице на извесно време пред пашу итд.


У каквом је стању багрем, у време писања овог текста нема још поузданих вести. Према неким, још недовољно провереним информацијама, у многим местима мразеви су му нанели штету. То је уобичајена појава, на коју смо навикли. Па, ако га и не буде у околини пчелињака, селићемо кошнице у подручја где га има, односно, где ће дати принос. Пчеларска вага ће то непогрешиво показати.




Мај на мом пчелињаку



Пчелињак је постављен у Брусници, селу код Горњег Милановца, на надморској висини од 425 метара, где цветање багрема траје 15-так дана. Запазио сам да он најбоље меди при спарном и тихом времену, са ноћним температурама око +15 и дневним до +26°C. Цветање, зависно од године, може започети од краја априла па све до почетка јуна. Памтим да је багрем забелео 1. маја 1982. године, и то је најраније цветање, а најкасније сам имао 10. јуна 1991. године.


По правилу, раније цветање даје слабије медобрање, обично испод 15 kg по кошници, јер су временске прилике још нестабилне, а температуре, и ноћне и дневне, ниже од оптималних. Кад багрем процвета између 15. и 20. маја (што се најчешће и дешава), добијам највеће приносе, који се крећу између 16 и 30 килограма по друштву. Кад паша наступи после 25. маја, врцање је слабије, обично до 10 kg по заједници.


Дешава се да багрем добро процвета, те да је наизглед све нормално, а приноси буду веома мали. У мојих 45 година пчеларења, једанпут је багрем процветао као ретко када, а пчеле га, све време цвета-ња, нису посећивале. Било је то 1995. године. Ни ја, а ни други пчелари из краја, нисмо могли утврдити разлог та-квој појави.


Пчеларим од ране младости, јер су ми и отац и деда били пчелари. Пчеларим са осамдесетак пчелињих зајед-ница. Од оца сам наследио ДБ кошнице са 12 рамова, чије су сатоноше дуге 480 mm и са којима сам веома задовољан. Имам и ДБ кошнице са 10 рамова, као и известан број Лангстротових, са којима сам, првих година по набавци, имао доста проблема. За медишта код свих користим полунаставке висине 17 cm. Рамови у њима су разређени, увек је по један или два мање, како их матица не би залегла, јер матичну решетку не користим.


Временом сам дошао до сазнања да је за сваку кошницу потребно имати по три оваква медишта. Неким заједницама су довољна и два, али има и оних којима треба и четврто. Раније, док сам имао мање од три медишта по кошници, приноси са паше су били нижи, због недовољног простора за смештај нектар при јачим уносима.


У току априла настојим, као и сви пчелари, да се пчелиње заједнице што боље развију. Стимулишем их у томе прихраном и ширењем плодишног простора. У почетку додајем лепе, већ залегане рамове са једне и друге стране легла, а кад отопли, и сатне основе. Задовољан сам резултатима оваквог начина рада, а и релативно касно цветање багрема (обично после 15. маја), иде ми на руку. Али, како не користим матичну решетку, нити било какво ограничавање матице у полагању јаја пред пашу, прети стална опасност да добро развијене заједнице уђу у ројеви нагон. То спречавам благовременим ширењем простора у кошници и добром вентилацијом.



Непосредна припрема за пашу




Полунаставак на плодиште додајем, јачим заједницама, већ крајем марта, а осталима почетком априла. Крајем априла максимално ширим лето кошнице, а постепено и горњу вентилацију. Велики проблем и подсти-цај развоју ројевог нагона представљају кишни дани у мају (пред пашу или у току ње), када пчеле не излазе из кошнице.


Тада свакој заједници сипам у хранилицу 300 до 400 милилитара ретког сирупа, направљеног од три дела воде и једног дела шећера. При том, јачим друштвима додајем још по један полунаставак, у који је поста-вљено и неколико сатних основа. Овим мерама успевам да обуздам ројеви нагон, тако да ројење на мом пчелињаку није превише изражено.


Једном броју најбољих заједница ипак дозволим да уђу у ројеви нагон, чак их у томе и подстичем да бих у току паше добио матичњаке од којих узгајам природне матице за потребе свог пчелињака То су праве, природне матице, дугог века, веома отпорне на болести и јако плодне. Деценијама тако производим матице, уз повремену набавку једне или две (такође природне), од колега пчелара, ради, како ми то пчелари кажемо, „освежења крви“.


Са ројевским матицама сам више него задовољан, упркос тврдњи неких да оне, више од вештачки узгојених, преносе ројеви нагон.


У мом крају се то сматра заблудом, тако да највећи број пчелара користи природне матице.


Волео бих да редакција нашег „Пчелара“ о наведеној дилеми јавно заузме став, наравно, поткрепљен научним доказима.


Дозволићу себи да изнесем своје мишљење да је, захваљујући ројевским матицама на нашим пчелињацима, српско пчеларство сачувало локалне типове пчела. Чујемо и читамо да у неким државама није тако. На пример, у Италији, како је зимус на саветовању у Требињу изнео један њихов научник, локални сојеви пчела су временом нестали, и то за њих представља огроман проблем.


Кад горе наведене заједнице изграде природне матичњаке, делим их у трорамне нуклеусе, у којима се матице излегу, пронесу, и остану извесно време у њима, ради тестирања. Тестирање младих матица је веома важно, јер, и поред свих настојања пчелара, није свака баш доброг квалитета. То је условљено генетским факторима, односно наслеђем, на које пчелар нема великог утицаја.


Тек када сам задовољан њиховим квалитетом, уводим их у производне заједнице и тако мењам остареле матице.




Милијан Трифуновић
Ул. Вука Караџића бр. 52
32300 Горњи Милановац
032/711–977, 063/602–501