"Пчела и друштво вреди онолико, колико вреди његова матица."


У посљедњих десетак година све више пчелара који су напредовали у узгоју пчела схватају колико је ова пчеларска крилатица постала истинита. Текст који следи је одломак из мале али веома вредне брошурице "Матица и њен квалитет" аутора Фрање Г. Томажина који се узгојем пчела бави пола века, а узгојем матица- преко 40 година. У руци је држао више од 100 хиљада матица и са њима (и за њих) изводио бројне експерименте.


Упрошћено гледајући, први квалитет матице може се утврђивати на следећи начин:
средња тежина неоплођене матице треба се кретати од 180-205 mg, а број јајоводних цевчица у једном јајнику од 200-250 комада. Код рекордних матица тај број може бити знатно већи. Колико ће у једном јајнику бити јајоводних цевчица и колика ће бити њихова дужина зависи од генетичких особености њених родитеља, као и од успешног узгоја од јајета до матице. Да би се утврдила права тежина матице, мерење је неопходно извршити у времену од изласка из матичњака до њене старости од 5 сати. То се чини ради тога што матица у првих 5 сати живота губи од своје првобитне тежине од 6 mg. После 8 сати живота губи око 16 mg, а пре него што изађе на оплодњу изгуби читавих 40 милиграма.


Други битан квалитет матице представља процент прежиелих јаја у односу на број положених у ћелије саћа. Мерење тог квалитета може извршити сваки пчелар на следећи начин: ако направи лимени квадрат димензије 10x10 cm (са једне стране покривен мрежом 2x2mm и постави га на средишњи део саћа), нежно га притисне да остави отисак димензије у воску, изброји колико је јаја матица тек положила. Након пет дана поново су на исто место поставили лимени рам да би се појачао првобитни отисак па се изброје ларве које су у ћелијама. На тај начин добије се колико је јаја преживело. Али то још не значи да ће толико пчела бити излежено. Послије 15 дана понови се отисак на затвореном леглу и добије се број пчела у посљедњој фази развоја. Двадестог дана лимени оквир са мрежом се утискује у саће на претходно обележеном месту и оставља до 23 дана када се испод мреже преброје излежене пчеле. На тај начин тачно се утврђује број преживелих јаја, ларви, број добијених пчела и број оштећених пчела по било ком основу.


Трећи битан квалитет је тежина јајета којег је матица положила у ћелију саћа. Ово мерење се врши уз помоћ микроскопа са малим екраном, или неким савршенијим електронским микроскопом. У оба случаја тежина се одређује мерењем средњег пречника и дужине јајета. Код квалитетне матице дужина јајета износи од 1,5 до 1,7 mm, а средњи пречник од 0,32 до 0,35mm (што одговара тежини од 0,1 до 0,12 mg). Посебним поступком узгоја тешких матица уз примену система задржаног полагања јаја, могу се добити јаја тежа за око 20%. Оваква јаја или ларве старе до 10 сати употребљавају се за узгој селекционисаних матица.


Четврти битан квалитет матице састоји се у дужини времена који матица троши за полагање једног јајета без обзира на годишње доба. Може се лако уврдити да једногодишња матица то чини 20% брже од тргодишње матице. Исто тако важан је начин на који матица полаже јаја. Боља од добре матице започиње полагање јаја у центру саћа и прави концентричну елипсу, а сва јаја су окренута, углавном, према центру саћа и положена у самом центру ћелије.



Пети битан квалитет матице односи се на животну и радну способност пчела која се огледа у следећем:

а) Колики је просечан животни век пчеле? Иако просечан пчелар то не може утврдити потребно је да зна да од две матице (макар оне биле и сестре), животни век пчеле радилице није исти.

б) Да ли матица, како кажу пчелари ради “на месо” или на мед? Када раде на ”месо” пчелари требају знати да то матица најчешће чини због тога што је почела припреме пчелињег друштва за ројење друга половина марта а не онда када је пчелар утврдио да у кошници већ постоји ројидбени матичњаци. Наравно, такво ће пчелиње друштво имати већи број пчела а мање меда.

ц) Којом брзином су пчеле радилице пронашле нови извор нектара и којом брзином су успеле прећи са постојећег на нови извор хране који се (макар у нијансама) разликује од претходног.

д) Пчелар треба да оцени који су узроци што једно пчелиње друштво (са приближно истим бројем пчела) на истој паши унесе далеко мању количину нектара и полена од другог. За мањи унос нектара најчешће је одговорна мала дужина језика пчеле радилице али и неколико других чинилаца који одређују радну способност пчела. Унос и стварање залихе полена, како у летњем периоду тако и у јесен, зависи од генетичког наслеђивања које је матица пренела на пчеле радилице. Тако једно друштво у току лета ствара залиху полена за два-три дана, друго за 10-15 дана а треће за месец дана. У јесен, једно друштво оставља само залиху на пола оквира, друго на целом оквиру а треће на два или више оквира. На тај начин, током лета, уколико нестане поленове паше, пчелиње друштво које нема довољну залиху полена за зимски и пролећни развој, развијаће се далеко слабије од оног друштва које ту залиху има.

е) Пчелар треба оценити квалитет презимљавања у односу на број умрлих пчела, потрошњу меда током зиме, почетак полагања јајета у пролеће и брзину пролетног развоја пчелињег друштва. Иако то теоретски (а мање у пракси) зависи од расе пчела, две матице исте расе и старости у подједнаким условима презимљавања не почињу истовремено са полагањем јаја нити се друштва подједнако развијају.


Шести битан квалитет матице односи се на агресивност, изазивање грабежи и слабу одбрану кошнице од туђица. Неопходно је нагласити да постоји агресивност пчела као генетичка особеност и агресивност пчела проузрокована неадекватним узгојем пчела. Што се тиче грабежљивости и слабе одбране, кошнице обе особине могу се свести под исти именитељ.


Седми битан квалитет односи се на отпорност пчела радилица на заразне и друге болести као и на вароу. Познато је да су пчеле одувек боловале, да болују и да ће боловати. Знамо да у пчелињем друштву нису све пчеле сестре једног оца јер се матица спарила са двадесетак трутова. Одређени број пчела, потомака истог оца који није имао урођену отпорност на неку болест, лакше обољева од те болести и само оне умиру док све остале преживљавају. Стога је много боље да се матица оплоди са што већим бројем трутова који нису у сродству јер се на тај начин добија квалитетније и животно способније пчелиње друштво.



Значај природне селекције

Дарвин је открио законитост еволуције и значај природне селекције па на основу његових поставки знамо да се пчеле као и остала жива бића размножавају да би у наредним генерацијама створиле мутанте јер је то један од основних разлога размножавања. Мутант, то није “вукодлак” који се преко ноћи трансформисао. То је живо биће које се не разликује само по изгледу, од својих родитеља, него и по животно важним особинама потребним за преживљавање и даље размножавање.

Ево конкретног примера…
На пчелињаку имамо 80 кошница у којима се појавила најопаснија болест, америчка куга. Никада се неће десити да страда свих 80 пчелињих друштава, без обзира да ли их лечимо или не. Остаће незаражено једно или два друштва (ако се пчелиње друштво зарази кугом знамо да она сама од себе неће престати). Ту се на делу показала природна селекција јер је незаражено друштво природно отпорно на ову најопаснију болест пчела. На исти начин пчеле се односе и према варои јер знамо да сва пчелиња друштва нису подједнако нападнута вароом. То се односи и на било коју другу болест. За пчелара није важно какве су боје пчеле на његовом пчелињаку јер пчелар не држи пчеле ради боје него ради меда. Лако је узети књигу коју је написао уважени доктор F. Ruthner и преписати све параметре рецимо крањске пчеле. Да ли је било ко икада покушао, да према Рутнеровим параметрима, утврди какве су пчеле на нашим пчелињацима? Код нас је свака црна или сива пчела крањска а свака жута талијанка, а ни једно ни друго, наравно, није тачно…


Упоредни квалитет матице

Још увек има мањи број пчелара који кажу да је добра свака матица. Ја бих ову реченицу изменио па бих рекао: ”Ако се у пчелињем друштву налази слаба матица, боље је уопште је не имати”. Такво пчелиње друштво које пчелар помаже затвореним леглом, доноси двојаку штету: помажемо слабо друштво које и након помоћи остаје слабо и неће сакупити вишак меда а снажно пчелиње друштво којем смо узели затворено легло слабимо и због тога, оно доноси мање меда. Раније смо рекли да квалитет матице зависи већ од саме тежине јајета…

Већи број пчелара узгој матица врши на тај начин што једноставно извади постојећу матицу из пчелињег друштва а пчеле саграде принудне матичњаке. Коју ће ларву пчеле одабрати и проширити ћелију саћа у којој се она налази, пчелар никада не зна. То може бити ларва стара и до 30 сати која је већ примила неколико оброка хране за пчелу радилицу што, наравно, негативно утиче на квалитет будуће матице. Такве се матице легу након 14 или 15 дана. Прва се излеже она која је започела свој развој из најстарије одабране ларве (а у том случају пчеле не учествују у коначном избору матице) поруши све преостале матичњаке, а то значи и оне који су свој развој започеле нормално из ларве млађе од 20 сати. На тај начин добили смо најслабију матицу у пчелињем друштву…



Ројидбена матица

Не мали број пчелара тврди да је најбоља ројидбена матица. што се тиче величине матице, величине јајника и броја јајоводних цевчица у њима на такве матице углавном нема примедбе. Међутим, ми знамо да је ројидба у пчелињем друштву природан процес али последица углавном негативних чинилаца од којих је најчешћи узрок матица. Самим тим ми не познајемо мајку те матице али знамо да је ројидбена матица генетички оптерећена ројидбеним нагоном који ће се пренети на следећу генерацију матица и пчела. Када се у три генерације користи ројидбена матица, онда ће и у четвртој генерацији из кошнице сигурно излетети рој а друштво ће се ројити не једанпут него више пута, све до саме пропасти пчелињег друштва, уколико пчелар не интервенише. Уколико је пчелиње друштво пред ројидбу јако (бројно), онда матица залаже велики број матичњака па ларве не приме довољну количину матичног млеча. Једно је сигурно: рој на грани доноси најмање три роја мање у кошници (овај податак сам за себе најбоље говори да је таква матица најскупља).


Матици која је узгојена у режиму тихе замене, може се ставити следећа примедба: најчешће до тихе замене долази ради слабог квалитета матице без обзира да ли је стара или млада а знамо да се тиме и преносе генетичке особености на кћерку-матицу. Ако у тиху замену улази матица оштећена од стране пчелара (или зато што је стара, али је пчелар знао да је то била квалитетна), њеној кћерки-матици не могу се ставити веће примедбе.


Пчелари често исецају матичњаке било да су принудни, ројидбени или из тихе замене, не водећи много рачуна о томе колико су ти матичњаци стари. Када их исеку из рама обично их стављају на кошницу, поново не водећи рачуна да је матица изложена сунцу и да ће сигурно бити оштећена. Када их преносе то обично чине у некаквој кеси. У свим тим случајевима дешавају се следеће ствари: ако сте матичњак исекли 14-ог дана и то правилно учинили без његовог оштећења, па сте га потом окретали у руци или у кеси, матица је оштетила крила и неће моћи летети и оплодити се. Кориштење матичњака у оплодњаку којег сте тек формирали није дозвољено. Таква ће се матица излећи са задршком, некад и више од једног дана а сигурно ће бити мање или више оштећена. Узгој селекционисаних матица производи се у принципу према узгоју кога врше пчеле у тихој замени.



(Детаљно о узгоју матица, како се добија не само квалитет матице него и квалитет трутова и пчела радилица, прочитајте у књизи “Узгој селекционисаних матица по систему ТФ” од Фрање Г. Томажина.)