Принос пчелиње паше подразумева количине меда које пчелар добија на некој паши. Паша је најважнији чинилац пчеларења, јер ни најбоље друштво са наjсавременијом кошницом не значи много ако у природи нема медоносних биљака, као што ни пчелиња паша није сама по себи довољна да би пчелар имао неког приноса од пчела.


Под пчелињом пашом подразумевамо целокупну флору једног краја. Медовитост паше зависи од климе и земљишта, мада у истим климатским условима и на истом земљишту једне биљке луче нектар обилно, док друге никако, иако су и оне медоносне. У једном крају по 20-30так биљака цвета у исто време, али од њих само мали број лучи нектар у већој мери. Због тога пчеле једноставно напусте слабо медоносно биље и концентришу се само на најмедоносније. Међутим ових најмедоноснијих биљака може бити тако мало да упркос њиховој великој медовитости принос у меду буде незнатан. Осим тога најмедоносније биљке понекад не долазе до изражаја, јер су загушене другим биљкама. Такође, има случајева да веома медоносне биљке неки пут боље меде (луче нектар) када су мало заклоњене другим биљкама, као на пр. бели босиљак (боље меди када је мање изложен сунцу и ветру него на отвореном земљишту.



Лучење нектара знатно се мења код исте биљке при различитом времену, температури и влажности ваздуха. Ако је време лепо, количина нектара са једног истог цвета постепено се смањује у току дана све до 14 ч. па се затим пред вече поново повећава. То повећање продужава се током ноћи све до изласка сунца.

Топлота такође има значајну улогу. Да би излучивале нектар извесним биљкама треба одређена температура. Нагли пад температуре смањује или сасвим прекида лучење нектара код већине биљака. Ретке су медоноше које поново почну да луче нектар после ниских температура које су трајале неколико дана, а понекад неколико часова. Услед већих температурних колебања већина биљака престаје да лучи нектар, без обзира што се касније температура устали.


При облачном времену већина бијака боље излучује нектар, док магле углавном доводе до прекида у лучењу нектара.


Такође, исте врста биљака различито луче нектар на различитим типовима земљишта. Примећено је да на веома плодним земљиштима биљке слабије луче нектар него на мање плодном. Ово је из разлога што на њима више изграђују вегетативну масу него генеративне органе (цвет). Код неких биљака ва појава је изражена, док је код других мање уочљива или се не примећује.


На лучење нектара утиче и хемијски састав земљишта, тј. садржај појединих хранива. Тако на пример испитивања су показала да фосфорна и калијумова ђубрива повећавају лучење нектара, док азотна немају такав утицај.




Дејан Стефановић, дипл.инж.пољ.