Прополис (пчелињи лепак) је заједничко име за смесу смоластих супстанци које пчела скупља са цветова различитих биљака. То је смоласта материја добијена деловањем секреторних жлезда богатих ферментима. Она је специфичног изгледа, јединственог нагорког укуса, карактеристичног и ароматичног мириса. Интезивним проучавањем утврђено је да је то природни бактерицид, анестетик, антиоксидант, антисептик, антибиотик, да делује против већине вируса укључујући и вирус грипа. и да је одличан у борби против гљивица и паразита.


Пчеле сакупљају биљни материјал за производњу прополиса када се појави оштећење (пукотина, отвор) на кошници, али и појава "уљеза" их подстиче на производњу прополиса. Остаци непожељних гостију у кошници (инсекти, пужеви, жабе) налажени су обложени прополисом и изоловани, а њихово ткиво које није иструлило подстакло је научнике да се заинтересују за његов састав. Тако је утврђено да је прополис смоласта материја коју пчеле сакупљају из биљног материјала и посебним начином прераде стварају супстанцу карактеристичног изгледа, боје и мириса.


Састав и боја прополиса зависе од биљних врста са којих пчеле прикупљају материјал и од годишњег доба.


Састављен је од 50% смоле, 30% воска, 10% етарских уља, 5% цветног праха и 5% других супстанци. Флавоноиди у највећој мери утичу на дејство прополиса.


Лабораторијским испитивањима је доказано антиинфламаторно (противупално), антимикробно, антивирусно, имуностимулативно деловање.


Сама реч прополис долази од грцке речи: PRO(пре) и POLIS (град) и то име је вероватно дошло због тога што пчеле користе ову смолу да сузе улаз у кошнице. До скора се прополис у кошници узимао као сметња јер се, када је топао, јако лепи за прсте а када је хладан пуца код отварања кошнице и вађења оквира што додатно узнемирава пчеле.

У погледу хемијског састава прополис је врло комплексна материја и због тога постоје велике разлике у узорцима. Састав неког репрезантивног узорка изгледао би овако:
- воскови 30%;
- смоле и балзами 55%;
- етерична уља 10%
- и око 10% полена.

У прополису има доста флавонских компоненти чији је хемијски састав веома компликован. Боја прополиса варира од зеленкасте до браонкасто-црвене.

И поред тога што је на обичној температури мек а на вишој лепљив, прополис постаје чврст и ломљив када се охлади. Хладан прополис се може млевењем претворити у прах



Прополис - пчелиња смола - симбол снаге и оштрине.

Он је један од оних мудрих лекова природе који убија све што је сметња здравом организму. Истовремено чува здраво ткиво и лечи оболело. Чист прополис сам је по себи већ балзам: то је смола са различитим етарским уљима и другим биолошки активним компонентама. Укус му је трпак и оштар, пече на језику, а мирис карактеристичан, варира од врсте до врсте, али увек је пријатан.

Код нас се прополис може добити као смола, али и као већ припремљен раствор, најчешће алкохолни, или уљни, пре свега намењен деци. Постоје и прополисне масти за спољну употребу.


У алкохолу се најбоље растварају све компоненте прополиса, а то су:
- етарска уља,
- комплекс флавоноида,
- микроелементи,
- витамини...

Од свих пчелињих еликсира, прополис је најиздржљивији и најстабилнији.

Биолошка својства прополиса су разноврсна. Наука је потврдила да прополис убија микроорганизме, вирусе, гљивице, смањујући њихову животну способност. Делује локално анестетички, зауставља свраб и делује умирујуће; довољно је намазати груди пре спавања прополисом алкохолатуром па ће се умирити кашаљ и обезбедити дубок сан.

Прополисне масти су одличне за ране које тешко зарастају, као и за многа кожна обољења:
- опадање косе у виду печата,
- упалу коже насталу спољним надражајем,
- за гљивична обољења коже и власишта,
- пиодермију,
- екцем,
- себореју,
- епидермофитију (гљивична обољења коже и ноктију).

Прополис има својство да кочи ненормално размножавање ћелија (цитостатичко деловање) и лечи доброћудне туморе.

Позната су регенеративна, епителизирајућа и дерматопластичка својства овог балзама. Он брзо обнавља позлеђена ткива и убрзава њихово зарастање.


Његово деловање против микроба, крварења, опекотина и противупално дејство изузетно је ефикасно код свих врста рана, чирева, опекотина и др. Запажено је деловање прополиса као средства за појачавање знојења и диурезу.

У науци је позната и као антиоксиданс, антивитаминозно и антитоксичко средство. У случају тешких дијареја, где су многи други лекови заказали, прополис се појављује као моћно и врло ефикасно средство, које нема негативних пропратних ефеката.

Као врхунски активни биостимулатор, прополис доприноси побољшању општег стања организма, повећању телесне тежине и нормализацији.

Интересантно је указати на то да су Страдивариус и многи други италијански мајстори за израду виолина из Кремоне користили прополис као главни састојак својих лакова.

Прополис се у СССР-у и другим источно-европским земљама употребљавао у ветеринарској и хуманој медицини за справљање разних масти и мелема за ране, посекотине, чиреве и друга кожна обољења.

Прополис се користи и у облику алкохолидних тинктура, за лечење ушних обољења, десни и разних обољења уста.

Прополис служи пчелама већ хиљадама година као дезинфекциона материја (полирају саће и облажу зидове кошнице). За човеков организам је користан због тога што делује као антибиотик на бактерије нарочито за лечење опекотина, посекотина и разних рана на кожи, помаже и код зубобоље, упале десни, непријатног задаха, хемороида, упале мокраћних канала, свраба, гастритиса.