У главној паши произвођачи течног меда не иду на производњу воска, јер би у супротном принос меда био мањи. Међутим, произвођачи меда у саћу, да би остварили свој циљ морају да иду на оба производа истовремено. Ово се постиже симулирањем ројења где се користи енергија роја. Сличну идеју за производњу и течног меда дао је проф. др Слободан Милорадовић у априлском Пчелару за 2004.

Користећи дотадашња научна сазнања, принципе нове технике производње меда у саћу поставио је пчелар Георге С. Демутх, и објавио их 1919. године у Фармерском билтену бр. 1039. По њему, 6-8 недеља пре главне паше друштва треба максимално развијати, а затим пред пашу плодиште смањити са два на једно ЛР тело. У њега концентрише пчеле и легло, и прекида континуитет залегања одстрањујући матицу за период од 10-15 дана. Овај прекид залегања Ј. Хогг је касније сматрао суштинским и назвао га магични куршум. После овога, додавањем младе матице, друштво ће полетно радити као нови рој и неће се ројити те сезоне.

На основу ових принципа, симулирањем стања у једној већ изројеној кошници без губитка пчела, данас у Америци постоје два метода производње меда у саћу, који носе имена по својим ауторима (Е. Е. Киллион и Ј. А. Хогг).



Килионов метод

Килион и синови су у Америци најпознатији произвођачи меда у саћу са традицијом дугом око 90 година. Живе у држави Илиноис и пчеларе са 1000 друштава. Њихов метод је описан у књизи „Мед у саћу“, а изводе га за то прилагођеном опремом. У пролеће, неколико неделћа пре главне паше (када се устале временске прилике) сваких седам дана врше замену места плодишних тела. Са овим се постиже бржи развој и равномеран распоред легла у оба тела, а ово је и мера против ројења у том периоду. На 12 дана пре главне паше, симулирају ројенје. Радови пчелара приказани су у табели, коју сам направио на основу података из Килионове књиге.

Концентрацију пчела и легла у начелу врши у телу које се затекло горе и над нјим ће се (на родитељској поднјачи) производити мед у саћу. Тело које се затекло доле са остатком легла и нешто пчела, поставља се на посебно место у пчелињаку и од легла три друштва прави ново друштво за врцани мед.


Уколико градња матичњака није почета уз присуство матице, пчеле их обавезно граде по уништавању исте.
У току наредних 12 дана пчелар 4 пута отвара кошницу. При сваком прегледу руши започете матичњаке.Дванаестог дана скоро сво легло је поклопљено и тада додаје нову матицу. Када она почне да леже, оживљава активност друштва. Ову активност Килион описује: „Када матица почне да леже, пчеле јој праве простор преносећи мед из ћелија плодишта у медиште. Стварањем простора за залегање младој матици, рад у медишту практично "експлодира".



Килионови користе опрему која је подешена тако да омогућава добру вентилацију, како би секције меда у саћу биле потпуно комплетиране. Користе дубоку (Милерову) поднјачу, чија је унутрашња дубина 5,6 цм. Она лети обезбеђује вентилацију, а зими утиче на то да не дође до буђања саћа. Плодишта су димензија десеторамних ЛР тела, али у њима држе само по 9 рамова и са сваке стране по једну преградну даску коју називају пратећом даском (слично као што ради Бранислав Карлеуша, пчелар из Београда – напомена уредника). Наставци са секцијама су исте дужине, али је ширина мања за око 6 цм, јер садрже 7 секција и две пратеће даске. Пчеле из медишта претерују користећи бежалицу, а за време великих врућина, друштвима која нису у хладу додају наставак (нешто као наш збег) са неколико малих замрежених отвора.

На крају сезоне медишта се скидају, враћа одузето плодишно тело и у том положају друштва остају преко зиме.





Мркаило Ðурађ
ул. Максима Горког бр. 2/15
18000 Ниш
+381 18 49-331