Сваком од периода развоја пчелињих заједница мора се посветити посебна пажња. Радове треба прилагођавати тренутним околностима у којима пчеларимо, јер је свака пчеларска година прича за себе. У годинама као што је ова, кад поволјЈи временски и пашни услови убрзају пролећни развој пчела и максимизирају га пре главне паше, за одржавање пчела у радном расположењу нису довољни уобичајени радови као што су: проширење плодишта, упошљавање младих пчела на градњи саћа и додавање медишних наставака. Демарирањем заједница се за извесно време може одложити претећи ројидбени нагон, али ове, по свему судећи изузетно ројне године и оно неће бити гаранција да пчеле неће започети неговање матичних ларви.



У пчеларској литератури описане су многе методе коришћења паша и спречавања природног ројења пчела. Најчешће се препоручује да пре почетка паше матицу треба ограничити, чиме се наводно рационалније користи паша и спречава природно ројење. По мом мишљењу, то је потпуно погрешно и у савременом пчеларству нерационално. Моја пчеларска пракса ме је уверила да пре почетка главне паше (багремова, ливадска, липова...) матицу не треба ограничавати, већ јој простора дати!

Двадесетак дана пре очекиваног медобрања на првој главној паши, заједнице пчела које су се успешно развијале, приближиле су се и максимуму легла, или га достигле. Од тада се површина младог легла и без наших интервенција смањује, па због тога сваким даном маса тек излежених пчела остаје незапослена. Плодиште за њих постаје претесно, а у медишту без нектара за њих нема посла. Зато најчешће мирују у гроздовима у простору између оквира и подњаче, очекујући дозревање матичњака и зов природе да наставе продужетак врсте. Не задуго и ето роја „кад му време није“!

Уместо ограничавања матице и храњења пчела сирупом (двадесетак дана пре очекиваног медобрања) дајем матици простор за проширење легла, а код пчела симулирам ројење које оне и желе.



На дотадашње модификовано плодиште (које код мене чине стандардни ЛР и један Фараров наставак), додајем још један наставак са квалитетним празним изграђеним саћем и једним оквиром младог легла, да га пчеле са матицом што пре заузму. Кад се то догоди, бивше плодиште и новододати наставак у којем матица већ полаже јаја, раздвајам матичном решетком. Такво стање задржавам наредних 5-6 дана, да пчеле у доњем делу обезматиченог плодишта имају блиски контакт са својом матицом и да младо легло које негују престари за могући одгој присилних матичњака. Тада изнад бившег плодишта, а испод матичне решетке и додатог наставка у којем матица интензивно полаже јаја, додајем медишнин наставак. Он својом запремином и младим саћем дефинитивно раздваја оба плодишта. Заједница пчела је практично подељена, без било какве преграде, сем једне матичне решетке. Пчеле у доњем обезматиченом плодишту, покривају и греју зрело легло, а младе пчеле које из њега излазе регрутују се за неговање све обимнијег младог легла код њихове матице, али у „другој кући“. Такво усмеравање рада пчела у снажној заједници активира све пчеле и држи их у максималном радном расположењу. Ако у ројним годинама, као што је ова, пчеле „полуде“, па ипак реше да крену у ројење и негују матичне ларве, то могу учинити једино у горњем плодишту где је матица и младо легло, односно где по мојој жељи стварају језгро будуће младе заједнице.

Такви, најчешће квалитетни ројидбени матичњаци, у новоформираном плодишту могу се искористити, јер почетком медења новоформирани рој одвајам од родитељске заједнице. Матицу из роја враћам у бивше плодиште производне заједнице, чије је пчеле примају као спасиоца и са невероватним радним еланом крећу у обнову заједнице и коришћење паше.

Пчелари и моји ученици који прате моју технику рада најчешће питају: Колико ће ослабљена родитељска заједница после одузимања роја донети меда у главној паши? Мој одговор је да се то не може никад сигурно предвидети, јер унос нектара пре свега зависи од временских услова током цветања медоноша. Постоји и могућност лоше пролећне паше, па нема довољно уноса ни за саме пчеле. И у том случају, изројавањем снажних заједница пре (никад сигурне паше) ипак се нешто добија. У годинама кад паша успе, моје производне заједнице које су дале рој пре паше унеће нешто мање меда него друге у пуној снази и радном расположењу, али добијен рој и потпуна контрола заједница на ројидбени нагон су довољна компензација за можда мањи нешто мањи унос са главне паше. Поред тога, ако рани рој са младом матицом касније спојим са родитељским друштвом, такве заједнице могу донети изузетно високе приносе на летњим пашама и оне врло снажне и са довољним резервама хране улазе у период зимовања.

Никако не значи да само овако треба радити. И сам своју технику рада увек прилагођавам околностима сваке врсте у којима пчеларим, па свакоме предлажем да своје пчеларење прилагоди својим условима и могућностима. Али, без обзира на све разлике, за пчеларе је била и остала дилема како најефикасније са снажним заједницама користити интензивне паше, а ројење држати под контролом, јер, ако нема контроле роја - скупо се плаћа пчеларска школа!

Милан Матић
Ул. Војислава Илића бр. 77
15000 Шабац
(015) 323-599, (014) 56-138
(064) 296-78-15
пцелас@yахоо.цом