У организацији Академијског одбора за село у Крушевцу је од 24. до 26. септембра 2015. године одржан интердесциплианрни научно-стручни скуп „Пчеларство у Србији“ на коме су се кроз научне и стручне реферате искристалисали закључци и и предлози који се предочавају широј друштвеној јавности и упућују надлежним државним органима.

Пчеларство у Србији организовано је преко пчеларских удружења по градовима које повезује Савез пчеларским организација Србије. Министарство пољопривреде је после пописа пољопривреде 2012. године, регистровало 673.651 кошницу у поседу 15.020 пчелара. Годишње се у Србији произведе од 5.000 до 9.000 тона меда, од чега се последњих година извезе од једне до две трећине укупне производње у земље Европске уније, Северне Африке, Индије и Јапана. Процењује се да девизни прилив од извоза меда може бити већи од оног који Србија остварује од извоза малина и меса, не рачунајући посредни феномен – ефекат медоносне пчеле у савременој биљној производњи, која је у многим случајевима незаменљив опрашивач.

У Европи је регистровано око 620.000 пчелара који просечно произведу око 220.000 тона меда, док је у Северној Америци регистровано 212.000 пчелара који поседују око 2.500.000 кошница. Највећи светски произвођач меда је Кина у којој се произведе 450.000 тона, а у Европи то је Шпанија где се произведе 30.000 тона меда. Највећи потрошач меда у Европи је Немачка са просечних 1.1 kg по човеку годишње, затим следи Француска са 0,6 Италија и Србија са по 0,3 kg по житељу годишње. Употреба меда у исхрани је ваљан показатељ његовог квалитета и стања здравља становништва. У Србији је потребно што више радити на едукацији провођача меда, а посебно на повећању потрошње меда.

Мед произведен у Србији је изузетно квалитетан и тражен у Норвешкој и земљама ЕУ, а од недавно је за његову потрошњу примећена велика заинтересованост арапских земаља. Српски мед је веома квалитетан и у свет можемо извести све што се произведе! Пчеларство у Србији постаје све профитабилније занимање, па стога није више само хоби већ и професионално занимање. Оснивањем и регистрацијом извозних обејакта за продају меда у земљама ЕУ, расте потражња за овом храном произведеном у Србији. Цена мада у ЕУ је вишеструко већа него у Србији, тако да је реално очекивати да ће и у будуће она да расте. Зато се и с правом истиче да мед представља велику извозну шансу Србије. Да би се то реализовало потребни су додатни системски и финансијски подстицаји за развој и унапређење пчеларства у Србији.




На научно-стручном скупу неколико радова се бавило и болестима које нападају пчелиње заједнице у свету и код нас. Како је изнето, болести медоносних пчела сваке године наносе огромне губитке пчеларству. Због тога се смањују количине произведеног меда и других пчелињих производа, али истовремено долази до мањег опрашивања биљака којима су пчеле главни преносиоци полена. То доноси и велику економску и еколошку штету која се повећава из године у годину. Оболења пчела вирусне етиологије су много чешћа него што се мисли, али је велики проблем њихова дијагностика. Болести бактеријске етиологије су знатно чешће и наносе значајне губитке пчелињим друштвима. Најзначајније су америчка куга лега, Европска куга лега и мајска болест пчела. Гљивична оболења имају посебну улогу у патологији пчела с обзиром да могу инфицирати и човека. Паразитске болести се најчешће срећу на пчелињацима, а као најзначајније се издвајају: варооза, акароза, тропилелоза, етиноиза, амебна болест и браулоза (пчелиња ваш). Да би пчелари сачували здравље пчелињих друштава потребно је да буду образовани о биологији пчела и информисани како да поступе када се постави сумња на оболење, како узети и где послати узорак ради поставњања дијагнозе, а затим како и чиме лечити пчелиње заједнице.

Развијено пчеларство утиче не само на здравље нације, него и на бољи род воћа, а знатно доприноси повећању производње сунцокрета, уљане репице и свих других биљних култура. Зато је потребно остварити бољу сарадњу пчелара са воћарима и ратарима, пољопривредним саветодавним службама, школама али и факултетима, затим са здравственим установама, привредним коморама, извозно-увозним предузећима и трговачким ланцима. То су најважнији закључци и главне препепоурке више аутора поднетих радова који се предочавају самим пчеларима, наведеним институцијама, а нарочито надлежним државним органима од којих се очекује да системским финансијским, организационим и свим другим подстицајима помогну да пчеларство у Србији додбије оно месту које одавно заслужује у економскиој, еколошкој, здравственој и развојној. На основу презентованих реферата и дискусије, могу се извести и следећи акциони задаци:

• Широм друштвеном акцијом потребно је направити план да се у року од пет година повећа број пчелињих кошница на један милион и производња меда да се стабилизује на 10.000 тона годишње;

• Министарство пољопривреде као и међународне органиазције које помажу развој пчеларства у сарадњи са пчеларским организацијама Србије, треба да подстицајиним мерама стимулишу запошљавање младих људи у пчеларству како би се повећала запосленост, а посебно у сеоским срединама и тиме формирао већи број робних произвођача меда;
















• Образовању пчелара треба посветити посебну пажњу, како би ове активности попримиле перманентан задатак. Потребно је направити акциони план који би развијао љубав према пчелама од првог разреда оснвоне школе па до универзитета;

• Потребно је персонално ојачати научно-стручни кадар у средњим школама и на одговарајућим факултетима (пољопривредни, ветерианрски, биолошки...);

• Треба обезбедити већу ангажованост стручних пољопривредних служби у Србији како би били у што већој функцији развоја пчеларства;

• Пошто је нестајање пчела глобални проблем, треба обезбедити веће учешће наших стручњака кроз међународне пројекте у решавању овог проблема заједно са стручњацима из света;

• Развити координирани систем контроле болести пчела, којим ће бити обухваћене све пчелиње кошнице у Србији. Потребан је систем превентивног деловања, и он треба да буде доминантан у спречавању болести пчела. Извршити оптимлан избор лекова за сузбијање болести и развити њихову примену;

• Посебну пажњу треба посветити у селекцији пчела на отпорност према болестима. Неопходно је формирати референтни национални истраживачки центар за селекцију са довољним бројем научно-стручног кадра, који ће моћи успешно да решава проблеме и ствара нове сојеве пчелињих друштава. Поред постојећих извора финансирања, потребно је донети одлуку да се кроз цену меда обезбеде додатна средства, издвајање одређеног износа од сваког продатог килограма меда;



• Нужно је осмишљено прићи пошумљавању по регионима одређених површина са медоносним дрвећем (липа, багрем...). Затим треба повећати удео медоносног биља на пашњацима и ливадама кроз увођење нових медоносних биљака;

• Формирати референтнху националну лабораторију која би се бавила оценом квалитета меда и друих пчелињих произвоида, а посебно оних количина који иду у извоз;

• Обезбедити потпуно хоризонтално и вертикално удруживање свих пчелара у Србији, како би они постали препознатљив партнер у развоју пчеларства;

• Формирати националну органиазцију која ће се бавити маркетиногм, пласманом и рељализацијом пчелињих произвда на домаћем и међународном тржишту;

• Урадити и све друге облике удруживања у функцији осмишљеног развоја пчеларства, као важног привредног субјекта. Истовремено значајно је развити и све облике међународне сарадње, а посебно на пројектима селекције и заштите пчела од болести.




Бранислав Гулан
Члан Одбора за село САНУ