Права зима са ниским температурама је врло критичан период у животу сваке пчелиње заједнице. Ако је температура испод 8 °C нема општења пчела са природом, на температурама од 9 до 16°C она је повремена, а распон од 16 до 32°C им највише одговара.


Клубе се на ободу распоређују затвореном и топлотно изолованом. Густина пчела није једнака, гушће су на рубном делу али са маленим размаком у којем је заробљен ваздух као одличан изолатор. Унутар клубета одвија се живот све до пролећа. У његовом средишту је права летња клима са великом влажношћу и температурама од 33,3 до 43,4 °C . Ова температура је стабилна, ма колико се спољашња мењала јер је то услов за развој и опстанак легла.


Када температура околине достигне од 6 до 8°C, све пчеле заједнице формирају компактно клубе. То је истовремено и распон температура у којем је потрошња хране најмања. Даљим опадањем спољне температуре потрошња не расте онoм брзином која би се очекивала. Ако пчеле не негују легло, температура у средишту клубета се креће око 21°C, док се на површини омотача може измерити вредност од 6,1 до 7,8 °C. Са даљим падом температуре клубе се скупља, дебљина омотача се повећава а пчеле збијају.


Teмпературе зависе и од тога да ли у клубету има легла или не. Уколико га у средишту нема, температура у центру не сме да падне испод 14 °C, док је тада на ободу свега 6,6°C; са леглом несме да буде нижа од 33°C у центру и 14°C на периферији.


Значајна улога у одржању топлотне стабилности је и самог меда који се налази у венцима изнад простора где се формира клубе. Познато је да је мед материја са врло великом топлотном тромошћу, да се дуго и споро загрева, а да се исто тако и хлади. Мед који се декристалише захтева доста времена да поприми топлоту и да се поново врати у течно стање, али зато дуго остаје врућ. Исто се дешава и са медом у ћелијама које су изнад клубета.



Губитак топлоте пчеле такође спречавају стварањем ваздушне изолације у ћелијама. Од свих пчела у клубету, више од половине њих поседају празне ћелије саћа, затварајући их телима како би створиле простор у коме је заробљен ваздух. Он неможе да се креће и зато је добар топлотни изолатор, као танки слој ваздуха између двоструких стакала на прозору .


Изолацију чини и мноштво длачица које се налазе на грудиме пчеле између којих је такође непокретан ваздух. Пчеле се у клубету стално комешају, једно време проводе у спољашњем слоју, а затим се пробијају до унутрашњости да се огреју. Наравно, оне не остају дуго у централном делу јер је ту топло, али истовремено и врло влажно и загушљиво услед угљен диоксида.


Као неопходан услов за развој легла потребна је и влага и то најмање 60% влажности. Тако се оне стално премештају између свежег и хладног дела и топлог и загушљивог. Што је температура околине нижа, комешање је веће пошто пчеле не могу дуго да остану у спољашњем слоју.



Ненад Стефановић дипл.инг.пољ.