Багрем – Robinia pseudoacacia, потиче из источног дела Северне Америке, одакле је почетком 17. века пренесен у Европу. Инвазивна је врста и није пробирач земљишта, мада му више погодују песковита и растресита земљишта.
Код нас се највише одомаћио на равним, песковитим и умерено влажним теренима, уз путеве и међе, нарочито у Војводини. Због свог моћног и густо разгранатог корења, сади се за пошумљавање голети, за стабилизацију песка и терена изложених бујицама.
Биљке багрема врло брзо расту (до 25 метара висине) и дају висок прираст квалитетног дрвета, које може да гори чак и кад је сирово. Сади се много и као важна медоносна биљка. За лек се користе цвет, млада кора и млад лист. Стара кора је отровна због токсалбумина робина, а отрован је и стари лист и сирове семенке. Млада кора се скида само са младих грана у мају и септембру и суши на сунцу или топлом ваздуху. Цвет се суши на промајном месту у сенци.
Чај од цветова багрема олакшава искашљавање, лечи назебе, грчеве у стомаку, болести бешике и бубрега, пије се и код појаве песка у бубрегу, за боље лучење мокраће, за јаче лучење жучи. Смањује лучење киселине, помаже код чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, мигрене, високе температуре, чак и тумора. Из младих свежих листова се цеди сок и користи против вирусних инфекција. Комадић младе коре може да се држи у устима и тако ублажи зубобољу.
Багремови цветови излучују много нектара и зато је он наша најважнија дрвенаста медоносна биљка. Поред општег лековитог својства меда да лечи прехладе и грип и упале дисајних органа, багремов мед регулише функције желуца, побољшава апетит, смирује нерве, ублажава стрес и несаницу, користи се против кашља и високе температуре.
За исхрану може да се користи цвет, млада махуна и зрело семе. Цветови могу да се једу свежи – непосредно пред отварање, зато што имају пуно шећера у нектару, или пржени у тесту. Уске зелене махуне се беру у јуну, када су меке и обавезно се кувају, као боранија, а могу и да се конзервирају сушењем. Садрже 15 % беланчевина, 6 % уља и 22 % скроба. Зрело семе је ситно, али може да се кува као пасуљ или да се пржи као замена за кафу. Оно је врло хранљиво јер садржи 40 % беланчевина и 13 % уља.
Драгомир Радић, дипл. инж. пољ.