У ванредној години као што је ова, за целокупну пољопривреду па и пчеларство, посебну пажњу је требало посветити очувању што јачих пчелињих друштава, са што бољом здравственом кондицијом, како би могле уопште презимити (у појединим крајевима), а и изаћи што јаче и без болести из зиме и бити спремне за доношење нектара с пролећа. Задатак није нимало лак био то постићи у овој (не повратила се) години.


У источној Србији, пало је приближно 1000 l по метру квадратном кише за шест месеци,а просек је по години 600 l. Општина Неготин (поједина села) имала су по 5 плављења у овој години. Пчеларство се свело на помоћ пчелама да преживе и дочекају колико толико спремне следећу годину.


Оно што највише забрињава јесте влага и појава болести због исте, (америчка куга, нозематоза), као и појава већег броја варое, посебно у ројевима, а и пчеле су доста исцрпљене прерадом већих количина сирупа (додатих крајем лета), који је морао бити додат још у пролеће када цвета багрем, па се са њим наставило и касније у току године.


Шта треба знати, предузети и о чему водити рачуна и у добрим и у лошим годинама, јесте да припрема пчелињих друштава за зимовање почиње још у време главне паше и она се састоји у следећем:

-рад само са реонизираним расама пчела (пчелама са тог поднебља), способним да презиме у датим климатским условима;

-припрема јаких, здравих друштава, са великим бројем младих пчела;

-постојање у друштвима само младих, високопродуктивних матица;

-обезбеђење довољних количина квалитетне хране;

-пчелама које зимују треба створити оптималне микроклиматске услове у кошницама (температура, влажност и гасни сатав).



Интензивно сакупљање нектара снижава исхрану легла и трајање живота пчела, а на крају главне паше и јачину друштва. Због тога, припрему пчела за зиму треба почети од друге половине главне паше. Код слабијих друштава исхрана легла у јесен се завршава касније него код јаких, а то се одражава на трошење хране у јесен и повећава оптерећење задњег црева пчела екскрементом. Посебну пажњу око припреме пчела за зиму треба посветити у реонима са обилном и касном пашом (наравно, ова година је изузетак), када пред крај паше у друштвима остају углавном старе и јако истрошене пчеле, које се јаче заражавају нозематозом.


За одгајање велике количине младих пчела на крају лета, друштва морају бити довољно обезбеђена квалитетном храном (1,5kg меда и 0,25kg перге на улицу пчела). Дужина паше и свежи цветни прах утичу на продуктивност матица и одгајање квалитетних младих пчела за зиму. Ако нема паше, пчелињим друштвима се даје стимулишућа храна у виду 50% шећерног сирупа по 200-300 грама свакодневно или на свака 2 дана (да би матица што више залегала), или уколико се жели да се дода сируп који ће служити као храна зими, онда се дају веће количине сирупа у односу 2:1 шећер вода. и то треба дати у августу месецу, или ако је ванредна година као ова може и до 15 септембра али не би требало касније. Ако се пчелама касније додаје храна, оне улазе у зиму са задњим цревом, препуњеним несварљивим масама, што им знатно смањује дужину живота.


У овој години је и изазов био одржати пчелиње заједнице у доброј кондицији и због појаве већег броја варое, (пчеле када је јако друштво одржавају број варое на минимимуму), а такође је требало и на време третирати друштва против исте, јер вароа поред штета које наносе самој пчели, преносе и разне заразне болести, па је правовремени третман против њих веома битан.



Коришћен текст „Календар пчелара“,
аутора:Г.Д Билаша, Н.И.Кривцова, В.И.Лебедева

Драган Радосављевић