У сваком погледу, искусни пчелари требало би да помогну млађаним генерацијама у почетним корацима бављења овом племенитом делатношћу. Ја бих се усудио да за драге пчеларе и посетиоце вашег сајта, изнесем своје мишљење о основним постулатима почетничким и намере бављења пчеларством. Наиме, најбитнија питања и дилеме код сваког почетника (па и искуснијег), пчелара су:

- Како (у ком обиму) се бавити пчеларством;
- Коју кошницу одабрати за почетак;
- Како изабрати локацију;
- Да ли самостално или...

Одговор на ова, по мени, најзначајнија питања која опредељују успешност у бављењу пчелама, за последицу ће имати успех или разочарење пчелара. Увек је ту присутно и питање, шта сваки пчелар (као и почетник), очекује од рада са пчелама?


Овде ћу кратко навести одговоре на прву групу питања:

У зависности од очекивања пчелара рекао бих да се пчеларством можемо бавити као ХОБИЈЕМ, дакле пчелари хобисти; затим УЗГРЕДНО или бављењем пчелама уз редован посао где пчелар очекује и нешто приноса за породицу и пријатеље; и као најважније ЗАНИМАЊЕМ или професионално бављење пчеларством.


Због ограниченог простора за писање и жеље да неоптерећујем читаоце, можда већини познатим, практичан савет би био: сваки почетник треба да тежи трећој варијанти одговора али никако у самом почетку већ након дужег теоријског и практичног искуства!



У чему лежи одговор на друго питање? Рекао бих да је избор кошнице лично опредељење, али једно могу устврдити да је ДБ кошница (која за сада преовлађује у пчеларству Србије - подаци наведени у пчелару за децембар 2007.), захвална и преферира на чистоћу меда и пчелињих продуката, стим да је ЛР тип кошнице (за сада је тик иза ДБ - према истом извору), која има високо продуктивне особине. За рад је најлакши (нарочито за старије пчеларе) Фараров тип кошнице а као генералан одговор на питање може се устврдити да нема лоше кошнице и да је свака одлична само мора такав и пчелар бити!


У одговору на дилему када је локација у питању, у најкраћем се може констатовати: Веома је битно код избора локације добро упознати деловање метеоролошких и агрометеоролошких фактора на опредељујућем месту а посебну пажњу треба посветити капацитету медоносне флоре!


Дакле, да појасним. Пчелињак (уљаник) мора бити заклоњен од јаких ветрова, нарочито северног, да буду кошнице окренуте југоистоку, одмакнут од јавних путева, никако испод далековода и струјних проводника, да не угрожава људе и стоку, да буде по могућству на подземном укрштању вода, да обилује, у непосредној околини (пожељно би било до 400 метара), цветним прахом, да по могућности у близини има чисту текућу воду, да медоносна флора има сукцесиван развој од најранијих цветница... да буде пчелињак прописно ограђен и обележен јасним (према правилнику РС), ознакама.



Ако пчелар, почетник а и сваки други, уз то да чита, прати и усваја нове савремене технике рада, усвоји ове претпоставке, онда сигурно неће бити разочарења.


Четврта група питања има само један одговор а то је, да је (као и наше пчелице) најбоље радити удружен а то значи увек у сарадњи са другим пчеларима, тј. организован у Удружење пчеларско. Човек као јединка тешко може опстати било како а у пчеларству понајмање. Себичњаци су одавно „пропали“ у сваком послу!




Ђоко Зечевић - пчелар