Вештачки рој можемо добити и тако да од сваке заједнице одузмемо по 1-2 оквира са затвореним леглом и пчелама, али без матице и ставимо их у нову кошницу или нуклеус са најмање 6 оквира. За један рој довољно је 3 оквира са затвореним леглом и пчелама, а остали простор попунимо оквирима са изграђеним саћем и сатним основама.
У средину кошнице (нуклеуса) ставимо оквир са леглом на коме је матичњак, или ако такав оквир нисмо нашли, уградимо зрео матичњак. Уграђивање матичњака изведемо предвече, односно 6 сати након формирања роја зато што су дотле пчеле осетиле безматичност. Ради сигурнијег прихвата матичњака у нуклеусе никако не смемо ставити оквир са отвореним леглом или јајима. Будући да је такав рој остао без излетница – сабирачица, морамо га прихрањивати 10 дана.
Овим начином формирања вештачких ројева нисмо смањили продуктивност заједнице као у претходном случају, већ смо само одузели вишак младих пчела које терају заједницу у роидбени нагон. Чак је у јуну пожељно из јаких друштава одузимати 1-3 оквира са леглом да би задовољили природни биолошки нагон одржавања врсте у пчелињој заједници, као и за добијање бољег елана за рад и сакупљање нектара.
Одузимањем оквира са затвореним леглом уједно смањујемо проценат заражености друштва од Варое. Веће повећање броја заједница на овај начин ипак није могуће. За ту сврху бољи је први начин, али се тада морамо помирити са чињеницом да је тако подељена заједница за ту годину отписана за производњу меда, осим оног што је већ сакупила.
Метода за формирање вештачких ројева има много. Из заједнице која је произвела матичњаке изрезујемо оштрим ножем, жилетом или скалпелом, један по један матичњак и стављамо их на вату у картонској кутији. Можда ће нам рука мало задрхтати од узбуђења, али и то је нормално. После два до три понављања то прераста у рутински посао. Време мора бити довољно топло, бар 25 °С. Ако је хладније то морамо радити у просторији коју морамо загрејати.
Матичњаке не смемо оштетити, деформисати или трести, јер би то могло бити кобно за матицу. Уколико неки матичњак оштетимо приликом сечења, то можемо залепити парчетом воска. Припремљене матичњаке (један или два) уграђујемо у средњи оквир са затвореним леглом испод сатоноше и то тако да у саћу изрежемо довољно велик отвор за смештај матичњака. Врх матичњака мора бити слободан како би матица могла несметано да изађе. Тако постављен матичњак пчеле ће врло брзо да залепе за остали део саћа.
Ненад Стефановић дипл.инг.пољ.