Пчелињу заједницу чине матица, пчеле радилице и трутови. У зависности од доба године и њен састав се мења. Крајем пролећа и у лето је најбројнија, а на измаку зиме најмања. У пролеће и у лето окупља матицу, трутове и радилице, а у јесен и зиму, у нормалном друштву, по правилу, нема трутова, да би се у пролеће опет појавили. Матица и пчеле радилице рађају се из оплођених јаја, а трутови из неоплођених.



Матица

Матица је једина полно зрела женска јединка у друштву. Да ли ће се из оплођеног јајета, развити матица или пчела, зависи од хране којом пчеле буду храниле ларву која се развије из јајета. Ако је хране матичним млечом, за 16 дана од полагања јајета, развиће се матица. Уколико је хране биолошки мање вредном храном, из ње ће се развити пчела. Матица излеће на оријентациони лет ради упознавања околине 4 – 5 дана после изласка из матичњака, а 2-3 дана касније на свадбени лет, ради спаривања. Спарује се високо у ваздуху са десетак и више трутова, који после чина спаривања угињавају. Неколико дана после тога (2-3), матица почиње да носи јаја и носи их целог свог живота, са изузетком једног дела јесену или зиме, када друштво мирује и не одгаја легло. Живи обично 2-3 године, али и дуже.



Пчеле радилице

То су женске јединке са неразвијеним полним органима, најбројнији чланови пчелиње заједнице. Њихово развиће, из оплођених јаја, траје 21 дан. У јаком пчелињем друштву, у току лета, може бити више десетина хиљада пчела радилица, 40-50.000 и више. У току пролећа и лета, живе 35 до 45 дана а пчеле излежене крајем лета и у јесен, живе до пролећа наредне године, како би извеле ново потпмство. Први део живота проводе у кошници, тада се називају "кућне пчеле" које чисте кошницу, хране ларве, хране матицу, луче восак, прихватају нектар и обављају друге послове. Касније, излећу на оријентациони лет, доносе воду, нектар, поленов прах, чувају кошницу.



Трутови

Трутови су мушке јединке, које се развијају из неоплођених јаја. Трутова обично има од неколико стотина до неколико хиљада. Биолошки задатак им је оплодња матице, чиме се омогућавај наставак врсте. Када престане пчелиња паша и прође сезона ројења, пчеле истерају трутове из кошнице и они до јесени угину. У јесен и зиму се могу срести једино у друштвима која немају матицу или у онима која се спремају да је замене. На пролеће, када отопли и појави се унос нектара и полена, матица опет залеже, поред оплођених, и неоплођена јаја, из којих се развијају трутови. За разлику од пчела, трутовима је дозвољено да слободно улећу у све кошнице. Унутар кошнице, трутови се обично налазе на рамовима крај легла, са поленовим прахом или медом. Живе обично око 2 месеца, а у безматичним друштвима и дуже.



Пчелињу заједницу треба схватати као јединствену целину. У току милиона година, колико пчела, као јединка постоји, од инсекта који је живео појединачно, створила је високоорганизовану заједницу, изузетно прилагођену спољној средини.