За медовину знамо да је алкохолно пиће од меда и воде које, а што је нормално, настаје алкохолним врењем. Медовина може садржати поред меда и друге додатке, као што су: полен, прополис, разне травке и тд. Зависно од тих додатака, срећемо се и са разним другим именима (хидромел....).



Сви знамо да медовина датира од најстаријих времена. Можда још од времена сакупљачке приврде. Знамо да је некада човек сакупљао мед из природе и јео како мед, тако и сав садржај пчелињег гнезда. Онда када је почео да цеди само мед и одваја восак врло је могуће да је тада и почео да открива медовину. Могуће је, да би искористио мед који се налазио на исцеђеном саћу, он тај садржај потапао у воду, спирао га и тај слатки садржај користио као пиће. У том пићу није било само меда, већ је било и перге.


Шта би се десило, када то пиће неби искористио одмах, већ након неког краћег временског периода? Дошло би до алкохолног врења. Пиће је имало други укус, али је пријало и доводило је до посебног расположења. Тако се можда десило, а када се већ десило, човек је почео то да ради намерно и да се труди да то пиће буде што боље. Па ето и ми сада причамо о медовини и како је правити да она буде квалитетнија, питкија и боља. Можемо наићи на разне рецептуре. Неко наивно чува рецепт као велику и јединствену тајну, а све се заснива на оном напред реченом.



У основи је алкохолно врење. Алкохолно врење се може покренути мајом од воћа или пиварским квасцем. Ја сам основни рецепт прочитао у књизи ""лечење медом и другим пчелињим производима"" од Др. Александра Јанковића издање 1982. године. 2002. год. сам покушао да направим 50 л медовине. Поштовао сам рецептуру из књиге и нисам успео. Добио сам медовиуну која је имала киселину, скоро као сирће, па је тако и потрошена. Наредне године сам све поновио, са том разликом што сам све мерио, а процес врења се одвијао у дрвеном бурету, на исти начин као и вино.


Изгњечио сам 10 kg зрнаца зрелог грожђа. Изручио га у пластичну канту од 20 l и допунио широм од меда (шира око 20 - мерено широмером). Прекрио сам садржај вишеструком газом (пеленом). Након 7 дана, врење је кренуло. Процедио сам садржај кроз газу и сипао у чисто буре од 120 l. Одмах сам правио ширу од меда, тако што сам мешао млаку воду (око 25 степени) и мед (шира 20-22). У оригиналној рецептури стоји да се шира кува и одваја пена, ја сам то радио предходне године, а 2003. нисам.




Тако припремљеном широм сам допунио буре и оставио мало простора за врење. Поставио сам врионик и за кратко време је кренуло врло бурно врење. Све док је трајало врење ништа нисам радио, а након тога сам поступао једнако као са вином. Разлика је била само у томе што сам чешће претакао да би одстрањивао талог који се стварао, а који ја могао да да лош мирис и укус медовине. Додавао сам и винобран, како се то иначе ради са вином. На крају сам све флаширао и добио пиће које је између вина и вермута, може се служити и као аперитив, пити чисто или као шприцер. По јачини је јаче од вина, ароматичније, питкије, а прозирно жућкасте боје.



Владан Трандафиловић, дипл.инг.