Уску повезаност пчела и воћа најбоље разумеју људи који се баве са оба корисна и племенита занимања, било из хобија или професионално. Пчеле се гаје вековима због њихових производа који имају огроман значај исхрани и здрављу људи (мед, восак, полен, прополис, млеч…).


Поред значајне користи за пчеларе и целу заједницу, пчеле имају значајну улогу у воћарству због опрашивања. Пчелама је за опстанак неопходна храна са цветова - нектар и цветни прах чиме оне обављају једну важну радњу за биљке, опрашивање. Очигледно је да се пчеле и биљке међусобно допуњују у заједничком животу. Природа се наравно побринула да обликом и грађом прилагоди пчелу цвету а цветове да бојим , изгледом и мирисом привуку пчеле.


Тело пчеле је покривено многобројним длачицама које, између осталог, имају улогу и у сакупљању поленовог праха. Цветни прах су мушке полне ћелије биљака. То су ситна зрнца која испуњавају прашне кесице цветова. Поленова зрнца (зрнца цветног праха) се разликују по облику, боји, величини и по садржају хранљивих материја у зависности од врсте биљке од које потичу. У току године највише га скупе у пролеће, кад цвета воће. Кад сакупљају прах, пчеле врше одабир тако што више посећују цветове богате прахом. Цветови су својим обликом, изгледом и бојом прилагођени да привуку пчелу да дође ради нектара и праха и њиме извршила опрашивање. Нектар такође има важан задатак у животу биљке, а то је да привуче пчеле и друге инсекте, који долазећи за нектаром преносе и прах са једног цвета на други. Због тога су цветови са живо обојеним круничним и чашичним листићима, а врло често луче и јак мирис који привлачи инсекте, односно пчеле. Нектар луче жлезде које се налазе дубоко у цвету, па пчела или инсект да би дошао до њега мора да се завлачи у цвет и додирује прашнике и тучак и тако врши опрашивање у већем обиму.



Опрашивање (полинација) је преношење поленових зрна из прашница, мушког органа (антера) на жиг тучка, женског органа. Опрашивање је везано за цвет биљке у коме су смештени и прашници и жиг тучка. Карактеристике цветова воћа упознаћемо кроз изглед цвета шљиве. Цвет шљиве је потпун (прави, двополни, и хемофродитан ) и састоји се од чашице, крунице, прашника и тучка. Цвет шљиве је полисиметричан. Круница цвета шљиве састоји се од пет а ретко од 6 и 7 круничних листића беле, белоружичасте и ружичасте боје. Улога крунице је да изгледом и мирисом привуче инсекте, односно пчеле ради опрашивања. Цвет шљиве има много прашника, од 16 до 49, који чине прстен око тучка. Нектарије шљиве луче сладак сируп, нектар који садржи 10 до 40% шећера. Цветови шљиве су веома важна пчелиња паша. Цветање обично траје 6 до 12 дана у зависности од сорте. У току цветања врши се опрашивање тј. преношење поленових зрнаца са прашника на жиг тучка. Ако цветни прах доспе на жиг тучка истог цвета или на жиг неког другог цвета исте биљке (јединке) онда се каже да је извршено самоопрашивање. Ако цветни прах доспе на жиг цвета друге биљке онда је то унакрсно опрашивање.


Према научним проценама 85% опрашивача чине медоносне пчеле, док на све остале инсекте отпада 15% (за биљке које опрашују инсекти). Медоносне пчеле опрашују цветове шљиве на температури од 11 до 37 степени Целзиусових. Оптимално је, ако је лепо и тихо време са температуром од око 20 степени Целзиусових. Оптималан простор за опрашивање је до 400 метара око постављене кошнице. Медоносна пчела има многе предности у односу на друге инсекте у опрашивању пољопривредних култура. Медоносна пчела презимљава у јаким друштвима, тако да је њихов број у пролеће кад цвета воће знатно већи од броја осталих инсеката. Пчелињим друштвом се знатно лакше манипулише па може према потреби да се пренесе на одређено место, ради равномернијег опрашивања већих површина и то у одређеном оптималном року.


Ако пчелар жели да пчеле опрашују одређену пољопривредну културу, рецимо воће, односно шљиве, онда се може предузети радња - такозвана дресура пчела. Дресура пчела је давање пчелама ароматичног шећерног сирупа са аромом биљке коју желимо да опрашујемо. У шећерни сируп се увече потопе први цветови биљке да шећерни сируп упије мирисе. Ујутру пре изласка пчела такав сируп се у малој количини до 100 милилитара даје пчелама. Оне добијајући сируп добију и мирис процветале биљке и у току дана у потрази за нектаром иду у правцу тих биљака. На тај начин, знатно се повећава опрашивање тих биљака. Медоносне пчеле добрим опрашивањем доприносе и бољем квалитету производа код воћа.


На жалост, сведоци смо све чешћих вести : "Непажњом воћара отроване пчеле". То су алармантна упозорења да свест воћара мора да се мења у циљу схватања значаја пчелињих друштава, не само за пчеларе, већ и за њихове воћњаке. Већина средстава за сузбијање штетних инсеката представља опасне отрове и за пчеле. Тачно је да је биљна производња незамислива без употребе пестицида, али је тачно и то да се њихова употреба може избећи у цветању. Највећа тровања пчела настају од стране воћара аматера, који немају навику да упутство о употреби прочитају до краја, већ им је интересантан само део где се говори о дози. Па и њу, за сваки случај, повећају. У целом ланцу одговорности од произвођача пестицида, јасног упутства и упозорења о опасностима средства, продавца, воћара корисника средства и самог пчелара, на сваком од њих лежи део одговорности. Посебан је проблем што воћари често не прочитају комплетно упутство о употреби пестицида (продавци га често и не дају осим ако не затражите изричито, већ само саопште на коју количину воде се меша). Свако упутство треба да садржи напомену да ли је препарат отрован за пчеле. Врло често се дешава да важне информације буду утопљене у низ једноличних редова текста у упутству. Воћаре аматере морамо упутити у то како се и када користе хемијска средства, јер прскање воћа у цветању доводи до масовног угинућа пчела, што драстично смањује приносе. Наравно, мора се радити и на стварању идеалног пестицида, који би требао бити безопасан за пчелу, док би истовремено држао под контролом болести и штеточине.




Драгољуб Глишић, инг.
Стручни сарадник за воћарство и виноградарство