Иако се веровало да је месо један од главних прехрамбених намирница првих хоминида, чини се да је у еволуцији човека мед играо значајну улогу. Велик извор енергије и данашњи примери људи којима мед представља велики део исхране, иду томе у прилог.


Први хоминиди на Земљи, пре неких 2.500.000 година имали су мозак већи од мајмунског. С обзиром на важност овог органа и његову велику потрошњу енергије, тадашњи су хоминиди вероватно дошли у додир са новом енергетски богатом храном. Иако су истраживачи дуго времена веровали да је месо била та намирница, што због ловачког оружја што због пронађених оштрих предмета, у новије време на значају добијају и подземни кртоле, али поставља се и питање да ли је мед могао бити намирница о пресудног значаја у равоју?


У магазину Food and Foodways , антрополог за нутриционизам и еколог Алиса Критенден износи чињенице о важности слатке течности.



"Мед има неколико квалитетних функција што га ставља у категорију суперхране . Чак 80-95% меда су шећери и мед је одличан извор глукозе која је толико потребна за мождани развој. Дивљи мед садржи и трагове масноћа, протеина, витамине, минерале. Његова највећа предност је што је лако вари. Иако су нутритивне карактеристике јасне, не постоје међутим конкретни фосилни докази о томе да су хоминиди конзумирали мед. Наиме, сами докази који би потврдили ову теорију не могу бити сачувани на начин као што је то био случај са ловачким оружјем и животињским остацима. Неке друге чињенице научнике наводе на то да су хоминиди можда ипак познавали мед".


Мед је у човековој еволуцији могао бити од значаја јер је слатка течност која је важна као додатак исхрани . У Парагвају пример племе индијанаца Гуаиаки верује да је мед друга најважнија намирница у њиховој исхрани јер им може пружити више од 1100 калорија дневно. У Африци постоје племена чија се исхрана такође базира на меду. Пример су Ефе становништво Конга, у чијој исхрани калорије добијене из меда обухватају чак 80%! Древна уметничка дела сведоче да конзумација меда није недавни феномен, већ активност стара и до 40.000 година. Такви налази пронађени су у Африци, Европи, Азији и Аустралији.


Значај меда потврђују и неке врсте мајмуна које скупљају мед из кошница било рукама или користећи се дугачким штапићима. "Ако ови примати данас једну мед, врло је вероватно да су први хоминиди били у најмању руку колекционари меда" истиче антрополог Критенден. Еволуција је само донела напредак па је за претпоставити да су се појавом ватре хоминиди почели користити и димом како би отерали пчеле из кошнице.


Иако је уверена да је мед играо значајну улогу у развоју мозга, признаје да није био једина храна: "Наши су преци били сваштоједи. Месо, кртоле, мед, вероватно и нека друга храна, помогли су хоминиде да развију своју најзначајнији орган. "



Текст преузет са https://www.smithsonianmag.com/