Како у Манастиру Врањина пчеларимо са 6 врста кошница, и стално по мало експериментишемо, у Манастирском пчелињаку имамо и неколико кошница Родна Воја. Хтео бих нешто рећи и о њима јер су ми се за сада одлично показале.


Кошнице Родна Воја изумео је г. Војо Брстина, пчелар из Новог Милошева. Патентиране су у Женеви и Београду и квадратне су основе. Спољне димензије кошнице су 414 * 414 * 200. Кошница је десеторамна и има четири једнака наставка за прихват око 64 000 пчела, што је сасвим довољно за јаке пчелиње заједнице. Унутрашње димензије рама су 374 * 174. Смртни простор, тј. простор између врха једног саћа у једном наставку до дна саћа у другом наставку, је само 26 милиметара, те пчеле веома лако прелазе у горњи наставак са медом, поготово ако је друштво нормалне јачине. Зими клубе лако прелази смртни простор и налази се у два наставка. Тако су пчеле у сталном контакту са медом што даје сигурност зимовању. Овај смртни простор је веома мали због танких сатоноша и доњих летвица рамова.


Рамови у једном наставку се укрштају са рамовима из другог наставка. Ови из другог са трећим и они из трећег са четвртим. Тако добијамо три укрштања и три Часна Крста у кошницама што је мени као монаху такође веома битно. Укрштени рамови пчелама омогућавају бољу и бржу комуникацију кроз кошницу, бољу микроклиму и већи додир клубета са храном. Пчелиња друштва у Кошницама Родна Воја, колико сам приметио на свом пчелињаку, доста се брже и боље развијају, раније излећу на пашу и активније су и живахније од пчела у другим кошницама. Прошле године, ко год је у Србији пчеларио са овом кошницом, поштујући начин пчеларења г. Брстине, имао је боље приносе меда од ЛР и ДБ кошница, поготово на слабијим и средњим пашама. На нашем пчелињаку прошле године смо тек добили ове кошнице које смо углавном населили пакетним ројевима на празне сатне основе па нисмо ни врцали мед, већ смо им оставили да га саме употребе за зиму.


Начин пчеларења овим кошницама је веома једноставан. У позно лето пакујемо кошнице за зиму. Ако је кошница потпуно развијена и има 4 наставка, пакује се на следећи начин.



На подњачу се прво постави матична решетка, да у кошницу не би евентуално ушли мишеви и ровчице. На МР постави се наставак са празним саћем, па преко њега још један наставак са празним саћем али укрштено у односу на онај први на подњачи. На треће место, опет укрштено, поставља се наставак са леглом и пчелама, а на четврто место, наставак пун меда опет укрштено у односу на трећи наставак. Клубе би у зиму требало бити и у трећем и у четвртом наставаку. Пре тога треба кошнице добро очистити од варое за шта г. Војо Брстина има два природна препарата. Користим их оба против варое, а у јулу и августу за вароу користим апигард. Оксалну не користим. Значи, сво саће у кошницама Родна Воја зимује на пчелињаку, и нема оног посла око чувања саћа од мољца, прскања хемијом и слично.


У септембру или августу додаје се пчелињој заједници и два литра шећерног сирупа 60-40 шећер-вода, у који се дода или Војин Екстрат против ноземозе или пак лек нозецид из пчеларске радње. До краја зиме практично нема никаквог посла. Пчелиње заједнице у кошницама Родна Воја зимују без икаквих већих проблема јер хладан ваздух који је иначе тежи и пада доле, не може лако да продре кроз укрштене наставке, до клубета и задржава се у доњим наставцима са празним саћем. На тај начин је микроклима у кошници Родна Воја много повољнија него код ЛР или ДБ. Кошнице уопште не треба отварати јер ако смо им оставили читав наставак хране, а то је око 20 кг меда, нема бојазни од умирања од глади јер пчеле у овим кошницама једу мање хране него код других, и довољно им је од 12 до 15 кг меда, за сигурно зимовање. Имам и један нуклеус Родне Воје који је на 5 рамова и у једном је наставку. Овај нуклеус је зазимљен само са око 10 кг меда. И добро се држи.


Када крајем зиме почне бујање природе и повећан унос полена и нектара, средином или крајем марта (понекад тек првих дана априла), почиње се са стимулативном прихраном пчела, свако друго вече по 500 грама. Однос шећер вода је 50-50 ако нема пуно залиха меда у кошници. Ако има пуно осталих залиха однос треба да буде 30 процената шећер а 70 процената вода. Прихрана траје до око 10 дана пре главне паше.


Десет дана пре главне паше поступак је следећи. Матица је већ обично залегла око 10 до 14 рамова у три наставка, некад 4 наставка, спуштајући се полако са леглом од врха на доле. Нама је потребно 12 рамова са леглом. Стога прво проналазимо матицу и тај наставак постављамо на подњачу. У њега постављамо углавном рамове са отвореним леглом, или већином са отвореним леглом, њих 6. Поред њих се ставе два рама са сатним основама, а поред њих као крајњи, по један рам са медом. Тако смо спаковали плодиште преко кога одмах постављамо матичну решетку коју држимо до краја сезоне, значи до августа или краја септембра, а све зависно од климе места где се налази пчелињак. У други наставак постављамо у центар три рама са затвореним леглом, поред њега два рама са сатним основама па два са медом. Остали рамови су са празним саћем. У трећем наставку урадимо исто. Укупно ћемо дакле имати 12 рамова са леглом. Шест у плодишту, три у другом и три у трећем наставку. Тако ће пчеле бити спремне за пашну сезону. Обавезно им додамо као четврти наставак са празним саћем, и то је то, до краја сезоне.


Повремено треба ради стопирања ројевог нагона и добијања новог саћа, убацивати у медишта по коју сатну основу (обично по две) што је посебно важно у мају и јуну. Када је пчелиње друштво јако, а почетком маја оно достиже пуну снагу, и када пчеле напуне један наставак са медом (обично је то ако је друштво јако, онај четврти и навиши) и затворе га, онда се одмах тај мед треба изврцати да би се смањио нагон ка ројењу, јер где нема пуно меда у кошницама, а пчеле су запослене, нема обично ни ројења. Изврцани наставак са празним сатним основама враћамо пчелама на чишћење и то на место другог наставка тј. одмах изнад плодишта и матичне решетке.


Плодиште Родне Воје, ограничено је током целе сезоне само на један наставак, и има око 48 000 ћелија матици за полагање. То је као 7 ЛР рамова и сасвим је довољно за одржавање јаке пчелиње заједнице током целе сезоне. Пчеле у оваквим плодиштима су и нешто дуговечније, јер су обилато и добро храњене и неговане. Приноси меда у истим условима и са истом снагом заједнице у мају, а у односу на ЛР и ДБ, су барем из искустава других пчелара, који имају и друге кошнице поред Родне Воје, код родне Воје доста већи. Стога су већ неки велики пчелари у Србији потпуно прешли на Родну Воју. Посебно тамо где паша није бурна већ је слабија и развученија, Родна Воја је за сада показала велике предности у односу на ЛР и ДБ. Међутим, чак и у Војводини, Родна Воја се код многих пчелара показала као доста боља. Наравно, лично нећу продавати своје ДБ и ЛР кошнице, макар се показале као лошије, јер желим да их имам на пчелињаку, па макар само за разна упоређивања које желим и сам да извршим. Ипак, сматрам да и ЛР и ДБ, уз одређена техничка решења и сужавања плодишта током сезоне, могу умногоме да се побољшају и повећају се приноси меда у њима. Мада за то треба пуно посла и рада на пчелињаку.



У сваком случају, имам ако Бог да намеру да у нашем Манастирском пчелињаку лично пратим како се Родна Воја показала поред ЛР десетке, ЛР осмице, ДБ десетке, ДБ дванаестице и Еко Воје. Сачекаћемо крај сезоне, па ако Бог да, изнећу своја лична запажања, искуства и упоређивања. Ако је судити по искуству самог проналазача, онда ће се најбоља показати кошница Еко Воја, која је кошница са најмањим десеторамним наставком на свету. Али то је већ друга прича, која мислим да ће се и лично потврдити на Манастирском пчелињаку јер сам лично и упознао г. Воју Брстину и деловао ми је као човек који зна шта прича.




Игуман Петар Драгојловић, Манастир Врањина