Човек познаје пчеле још од најстаријих времена.Ловећи животиње и сакупљајући разне плодове за своју храну, у шупљем дрвећу и пећинама , открио је пчеле и мед. Да би му пчеле биле што ближе пребивалишту, временом је и са у крошњама живих стабала почео да буши простране удубине , на њихове отворе стављао је врата , означавао их својим знаком и тако је настало свесно пчеларење.


Данас је пчеларење у многим земљама организовано на савременим научним и техночошким основама, а уз пчелињи мед, научници и пчелари све већу пажњу поклањају и другим производима из кошнице - цветном праху ( полену), матичном млечу, прополису, воску и пчелињем отрову, јер су бројне лабораторијске анализе показале да ти производи садрже читаво богатство хранљивих и лековитих материја, које имају огромну биолошку и профилактичку вредност.


Пчелињи производи имају значајну улогу у спречавању и лечењу многих болести човека, јер садрже амино-киселине, беланчевине, угљенохидрате, балзаме, ферменте витамине и што је нарочито важно-микроелементе.





Производи медоносне пчеле садрже следеће елементе и микроелементе:


- У меду: алуминијум, бор, гвожђе, јод, калијум, калцијум, силицијум, литијум, магнезијум, манган, бакар, натријум, никл, калај, олово, сумпор, фосфор, хлор, хром, цинк.

- У пчелињем отрову: гвожђе, јод, калијум, калцијум, магнезијум, манган, бакар,сумпор, хлор, цинк.

- У матичним млечу: гвожђе, злато, калцијум, кобалт, силицијум, магнезијум, манган, никл, сребро, сумпор, хром, цинк.

- У прополису: алуминијум, ванадијум, гвожђе, калцијум, силицијум, манган, стронциј.

- У цветном праху: баријум, ванадијум, волфрам, гвожђе, злато, иридијум, калцијум, кадмијум, кобалт, силицијум, магнезијум, бакар, молибден, арсеник, калај, поладиј, платину, сребро, фосфор, хлор, хром, цинк, стронцијум.



У организму човека и животиња ниједан биохемијски и физиолошки процес не збива се без учешћа микроелемената. Они учествују у процесима размене, метаболизма (беланчевина,масти,угљенохидрата), затим у синтези беланчевина у организму, размени топлоте, крвотоку, формирању костију, размножавању и у имунобиолошким реакцијама. Научници су доказали узајамну повезаност микроелемената са витаминима, ферментиме и хормонима.


Човеков организам углавном добија микроелементе из прехрамбених производа и воде.Занимљиво је истаћи да је већина микроелемената који се налазе у пчелињим производима откривена у крви и неким органима човека. Доказано је да човекова крв садржи 24 микроелемента од којих 22 улазе такође у састав пчелињих производа. При недовољном уношењу у организам таквих микроелемената као што су , на пример - ванадијум , гвожђе, кобалт, бакар, манган, никл и цинк - нарушава се процес крвотока. Уношењем тих микроелеменат којих има у меду, матичном млечу и цветном праху, доприноси се отклањању анемије.


Познато је да се у организму човека микроелементи сакупљају бирајући различите органе: цинк - првенствено у полним жлездама, хипофизи и гуштерачи; јоду штитастој, тироидној жлезди; бакар - у јетри и коштаној сржи; кадмијум и молибден - у бубрезима; никл - у гуштерачи; литијум - у плућима; стронцијум - у костима; хром и манган - у хипофизи. Концентрација микроелемената у крви и ткивима организма је променљива, мења се у зависности од болести, узраста и других физиолошких стања, па чак и у зависности од доба дана и годишњег доба.Биолошка активност многих микроелемената повезана је тиме што они ступају у узајамну везу са ферментима и витаминима. Гвожђе , на пример, улази у састав дисајних фермената; цинк - у састав фермената који учествују у размени угљенихидрата и беланчевина. Мед садржи готово све елементе који улазе у састав људске крви. Значај тих елемената је тешко проценити.Тако, на пример, хром регулише механизам дејства инсулина у организму, а такође се ни хемоглобин - црвени пигмент крви, који односи кисеоник у најмање делиоће организма, не може образовати ако нема довољно гвожђа. У том процесу је поред гвожђа потребна извесна количина бакра. Мед садржи оба минерала и зато је врло користан у стварању крвног хемоглобина. Као намирница биљног и животињског порекла, пчелињи мед је такође богат и органским киселинама. Садржи петнаестак врста киселина, између осталих: јабучну, винску, лимунску, млечну, оксаллну и др...


Сматра се , наиме , да је мед "жива материја", што би требало да значи да је мед извор олиго - елемената - витамина и минералних соли, за разлику од индустријског шећера који представља "мртву намирницу". Мед заиста и јесте "жив", али на својстве начин: он живи зато што наставља еволуцију и након вађења из кошнице. Мед се готово у целини састоји од шећера, и то природних шећера, које организам лако апсорбује.Сложене угљенехидрате нектара пчеле приликом прераде преводе у просте. Мед због тога не изазива превирање у цревима и нарочито је погодан за давање деци и старијим особама. Мед се одликује и високом хранљивишћу.По калоричној вредности један килограм меда може се поредити са 3 kg говеђег меса; 50 јаја, 3 kg речне рибе, или 5 kg помаранџи. Доказано је да свака кап меда садржи више од стотину различитих за организам веома важних супстанци. Осим гликозе и фруктозе, које чине основну садржину меда, у његов састав улазе и минералне соли, витамини, ферменти и органске киселине.