Пчеле су постојале још у терцијалном периоду Земље, то јест приближно 56 милиона година пре појаве првобитног човека.Сачувана сведочанства древне материјалне културе сведоче да је првобитни човек истрајно тражио мед, знајући за његова укусна и хранљива својства, вероватно је због тога готово у свим народима пчела заузимала почасно место у поређењу са другим инсектима.


О пчелама су створени многобројни митови и легенде.Тако је на обеликсу Флемиш, саграђеном отприлике пре 6.000 година у древним Египту направљен лик пчеле са нагнутом главом и уздигнутим крилима.Амблем Горњег Египта био је лотосов цвет, а Доњег Египта -пчела. Изражавајући своју покорност фараону, Египћани су у писменим молбама цртали пчелу као знак своје привржености. На гробовима прве династије фараона редовно је сликана пчела. У Средњем Египту је било пчелара од заната који су гајили пчеле још 1.900. године пре нове ере. У гробницама и на зидовима храмова још и данас се види како у некада изгледале кошнице и како се долазило до меда. Слике које се виде у Абукиру датирају из 2.500. године пре наше ере.Већ тада се мед употребљавао за израду медењака, а исто тако и у медицини, козметици и религијским церемонијама тадашњих владара.


У староиндијској митологији пчеле заузимају почасно место и сматрају се светим животињама. Главни бог Вишну, који је створио Сунце и давао живот Васиони, цртан је у облику малене пчеле, која се одмара на лотосовом цвету. Бог Кришна представљен је заједно са пчелом плаве боје, која лети изнад његове главе.


У Библији се више пута спомиње Ханајана, као земља кроз коју тече мед и млеко, а јеврејски цар Соломон више пута саветује сина : "Сине, једи мед јер је здрав,а и слатко медно саће је по твом укусу." Асирија се у стара времена називала земљом меда и маслионовог дрвећа. Још 2.000 .године пре наше ере тела умрлих облагана су воском и утапана у мед.Постоје писмена упутства из којих се види да су Асирци изузетно вешто руковали пчелама и да су познавали тајну којом су владали пчелињим ројевима.


Стари Грци су истицали мед као храну, а знали су и за његова лековита својства. Нарочито су ценили мед од мајчине душице са планине Химет. Тада се веровала да богови на Олимпу пију "амброзију", пиће у коме је главни састојак мед. Један од највећих мислилаца старе Грчке Аристотел нашироко је изучавао пчеле,а за мед је говорио да је "роса пречишћена од дуге и звезда". Хипокрит, родоначелник медицине,знао је много о вредности меда као лека за низ болести. Мед је у то време употребљаван за исцељивање рана. Демокрит и Питагора су веровали да мед може продужити живот и учврстити и подићи моћ човековог духа. У Грчкој је за богињу Артемиду израђен прослављени храм и граду Ефесу. Статуа богиње била је украшена венцима од гранчица различитих воћака са пчелама које су се на њима одмарале.



Велики и славни римски песник Виргилије (70-19.године пре наше ере).и сам пчелар, велики је значај придавао особинама меда. Он сматра пчелу бесмртним племеном које у себи носи део Божанске мудрости, небеску искру и етерску душу. Много раније пре Виргилоија, још у Библији , премудри Сирах спомиње марљивост пчела и мрава, који у миру и раду проводе свој век , славећи творца природе и дивног поретка који влада у њој.


И исламски народи су били познати пчелари и велике количине меда су користили за своје оријенталне слаткише. У Курану се наводи да је Мухамед говорио болесницима: "Једите мед , па ће те оздравити", а чувени лекар Авицена је најпопуларнији начин у арапској медицинској школи препоручивао мед као лек и храну, јер одржава здравље и продужава живот.


Келти ( старо индоевропско племе) користили су мед као средство за размену добара, а стари Германи су имали обичај да један производ - пиће од меда ароматизовано биљкама - пију у великим колличинама.Може се, међутим, сматрати сигурним да је медоносна пчела до 1.500.године било само у Европи, Азији и Африци.У Америци, Аустралији и на Новом Зеланду није је било.