Фебруар је по календару претпоследњи месец зиме. Мада је време још хладно, већ се осећа повећање просечних месечних температура. Што се месец ближи крају, време пос­таје топлије. У већини случајева апсолутне максималне температуре су од 10,4 до приблизно 24°.Изузетак је био Фебруар 2012 год.

У фебруару падавине су у просеку најмање у читавој земљи у току го­дине. Ветрови су нешто јачи од јануарских, при чему су најачи у источној Србији и Банату у Војводини, а дувају од северозапада и севера. Сунце греје нешто дуже него у јануару.



У фебруару починју да цветају прве биљке, весници наступајућег пролећа. На неким местима испод „раскинутог“ снежног покривача, поја­вљују се прве висибабе. Са њих пчеле скупљају први нектар и полен. У топлијим фебруарским данима, отварају се ресе леске и на њима се у тихим сунчаним часовима окупља много пчела, које своје корпице пуне поленом. На ме­стима где то најраније планинско цвеће покрива веће површине оно веома повољно утиче на развој пчелињих друштава.

У то време пчеле су још у зимском клубету. Мада врло ретко излазе, оне по­стају активније: распечаћују мед и ослобадјаЈу ћелије у средини гнезда, полирају их и припремају за пола­гање јаја. Нормално је да у фебруару матице по­чну полагање јаја и да већ тада на 1-2 до 3 рамова има легла са више различитог узраста, па чак и новоизлежених младих пчела. То зависи од реона, атмосферских услова, јачине пчелињих друштава, узраста и квалитета матице, од хране и температуре у гнезду.



Око насталог легла (у центру клубета) пчеле већ одржавају сталну тем­пературу од 34 до 36°. Да би храниле легло и стварале неопходну температуру, оне троше не само мед већ и полен. Утрошак меда повећава се и у току месеца износи 2,5 до 3 кг просечно за пчелиње друштво. Услед повећане потрошнје хране, нарочито полена, у дебелом цреву пчела гомила се све већа количина несварених остатака. Због тога пчеле користе и најкраткотрај­није отопљавање у неким данима, углавном око под­не, за облетање и пражњење дебелог црева. Кроз отворе горње вентилације поједине пчеле излазе да се очисте и на +8 Ц. Истовреме­но оне чисте кошницу, преносе свежи нектар, полен и воду. Уколико не постоје могучности за облетање и храна ни­је доброг квалитета може се појавити дијареја.


Рад пцелара.

Он треба често да обилази пчелињак, нарочито када је време сунчано. На основу облетања пчела, ваге и ослушкивања пчелињих друштава он доноси зак­ИЈуцак о њиховом стању. Топле часове (10-12°) он ко­ристи да обави први пролећни преглед, да на брзину пог­леда гнезда и открије узроке евентуалних недаћа. Према могучностима, пчелар одмах треба да пружи помоћ најугроженијим
друштвима. У то време треба скидати снег са кровова, јер се он услед топлоте отапа, а вода продире кроз пукотине зидова и влажи унутрашњост кошнице. Ве­лика влага преко зиме је врло штетна за пчеле и зато се она мора спречити. Снег треба очистити и са полетаљки и испред њих, да пчеле не би слетале на њега и угинуле. Исто тако треба пазити да у кошнице не ударају детлићи, сенице и друге птице, јер могу направити рупе по зидовима, а то може довести до угинућа читавих друштава. Кошнице се могу премештати на мала растојања до пола метра по читавом пчели­њаку.
Од благовремене помоћи пчлелињим друштвима у том периоду много зависи добар завршетак њиховог зимовања и даљи развој. Зато се та могућност не сме про­пустити.



Чим почне полагање јаја у другој половини зиме (Фебруар), да би припремиле касицу и млеч којима хране матицу и ларве, пчелама су потребни не само угљени хидра­ти (мед, шећер) већ и беланчевине, масти, витамини. мине­ралне соли итд., што оне прибављају из полена. Уколико у кошницама нема полена и када им време не дозвољава да преносе свежи полен са рано процветалих биљака, пче­лама недостају беланчевине. Тада оне троше резервне беланчевине (масно тело) из свог организма, а то дово­ди до физиолошког слабљенја, што се негативно одражава како на дужину њиховог зивота тако и на отпорност према болестима. Такве изнурене пчеле не хране добро легло и развој пчелињих друштава се успорава. То се односи у првом реду на пчелиња друштва чије су пчеле изнурене још од јесени због касног прихрањивања и пре­раде велике количине шећерног сирупа, као и на оне из­нурене од вароатозе. Уколико у складишту нема резервних сатова са поленом, пчелиња друштва треба одмах прихранити медно-шећерним погачама, којима се додаје полен, или друге беланчевине, сурутка итд.




Први летимичан , информативни пролећни преглед

Тај преглед се врши у самом почетку активне сезоне, крајем зиме и почетком пролећа, обично у фебруару или у мар­ту. У равничарским ре­онима може се обавити и крајем фебруара, када вре­менске прилике то дозвољавају, приликом облетања пчела, када је спољна температура изнад 12°, а време сунчано и тихо. Пчелар мора пратити промене временских услова како не би пропустио могућност да обави прег­лед. Циљ прегледа је да се утврди какво је стање сва­ког пчелињег друштва после зимовања, како би се пружила хитна помоћ најугроженијим друштвима. Пре свега са кошнице се скида кров и вади се материјал за утопљавање и ставља на сунце, да би се просушио и проветрио. Затим, уколико то временске прилике дозвољавају, вади се подњача, да би се почистила. Угинуле пчеле и воштани поклопчићи са ћелија са медом које су у току зиме распечаћене стављају се у сандуче, затим подњачу треба добро истругати америчким ножем. Ефикасна је дезинфекција опаљивањем бензинском или плинском лампом. Очишчена и опрана чистом водом и осушена на сунцу, подњача се враћа у кошницу. Док траје чишћење поднјаче, добро је ставити у кошницу чисту, резервну подњачу, да се легло не би прехладило. Ако је презимљавање било успешно, све угинуле пчеле на подњачи и испред кошнице могу се ску­пити у једну чашу. Велика смртност, као и флеке од дија­реје на подњачи, рамовима и зидовима кошнице говоре о лошем презимљавању пчелињег друштва. Уколико по­стоји сумња да су пчеле оболеле од заразне болести узорке треба послати ветеринарско-бактериолошкој станици на испитивање.

Када је потребно да се изврши преглед већег броја пчелинјих друштава, а пчелару недостаје време, чишћење поднјача се може одложити за касније. Приликом првих прегледа у пролеће се не дира много у гнездо. Само се летимице утврђује снага пчелинјег друштва, има ли хра­не, има ли матицу и у каквом је стању гнездо.
Снага пчелињег друштва утврђује се краткотрајним откривањем гнезда да би се пре­бројали међуоквири испуњени пчелама. Пчелинја друштва, која имају манје од 4-5 улица са пчелама сла­ба су. Њима треба посветити више бриге, како би се и она развила до главне паше.



Да би утврдили има ли у кошници хране, треба прегле­дати само крајње рамове до легла и оценити колика је количина меда на њима. Када је у гнезду мање од 4 до 5 кг меда или га уопште нема, пчелиње друштво треба по могућству што пре прихранити, јер ће инаће угинути од глади или ће се развијати споро. Најефикасније је прихра­њиванје резервним сатовима са запечаћеним течним ме­дом од нектара – резервни сат се на доњој страни рас­печаћује до величине длана и поставља се уз легло на ме­сто извађених празних рамова или рамова са малом ко­личином меда. Претходно преко ноћи треба оставити сатове са медом у топлој соби. Ако у гнезду нема полена обавезно треба додати један или два рама са добро очу­ваним поленом и то покрај самог легла. У случају да нема меда на сатовима, пчелињем друштву треба до­дати медно шећерно тесто или, укоИико време то дозвољава, тре­ба сипати у празне сатове са стране легла 0,5 до 1 кг топ­лог (око 40°) густог шећерног сирупа (2: 1). Уколико су пчеле боловале од дијареје услед неквалитетне хране (медљиковац, кристалисани и прокисао мед), ти сатови се привремено ваде, а пчелињем друштву се додају сатови са квалитетном храном.


О присутности матице суди се по леглу. Ако на неким среднјим сатовима има легла, поготову незапечаћеног или јаја, то значи да друштво има матицу.

Није препоручлјиво тражити и видети матицу, јер се тиме продужује преглед и легло се може прехладити. Уколико нема јаја, а има затворених спасавајућих матичњака, то показује да је матица угинула. Кад нема јаја, ни ма­тичњака, а пчеле су спокојне, то знаци да је матица присутна, али је привремено прекинула полагање јаја или више није у стању да полаже оплођена јаја. У другом случају можда је матица постала трутуша, тј. почела је полагати неоплођена јаја у обичне радиличке ћелије из којих се развијају трутови, а ћелије су запечаћене испупченим поклопчићима („грбаво“ легло). Трутови који се излегу из тих ћелија су ситни. Матица трутуша или је много стара са утрошеном резервом спо­собних сперматозоида у семенским кесицама (сперматеци) или јој је поремећен систем испуштања сперме ка јајету, или јој је у току зиме повређена семенска кесица и јаја се по­лажу неоплођена. Трутовке постају и неке матице које су се излегле касно у јесен и нису успеле да се спаре, као и матице оболеле од нозематозе.



Ако у гнезду нема јаја, а пчеле су узнемирене када стоје на сатовима са подигнутим трбушчићима и трепере крилима, испустајући специфичан „тужан“ звук, то је сигуран знак да је пчелиње друштво без матице, тј. да је осиротело. Осиротелим пчелињим друштвима, као и пчелинјим друштвима са матицом трутушом или са старом, изнуреном матицом са парализованим ногама или са искрзаним крилима, треба одмах дати оплођене резервне матице, које су одгојене прошле године и зазимлјене у нуклеусима које се у ЛР кошници постављају изнад нормалног друштва преграђене снелгровом преградом.


О станју гнезда се суди по изгледу и количини угинулих пчела и по томе да ли по сатовима, преградним даскама, рам хранилицама и зидовима кошнице има влаге, буђи, флека од дијареје. Угрожене рамове, на којима нема лег­ла, треба заменити чистим, а преградне даске почистити. Треба извадити и сатове које су мишеви нагризли или оштећене делове на сату изрезати. Ако су и зидови кошнице доста запрљани, пчелиње друштво заједно са чистим сатовима треба пребацити у другу кошницу. Гнездо те кошнице треба сузити на толико сатова, колико постојеће пчеле могу покрити, а празне и непотребне рамове извадити или ставити иза преградне даске или рам хранилице код ЛР кошница. Прегле­дано и сужено пчелиње гнездо се добро утопли са стра­не,(најболје са 2 оквира пуна са медом) и одозго сувим материјалом за утопљавање. Ако је преко зиме био отворен горњи отвор, он се сада постепено затвара, а отвара се улаз доле, на подњачи, и то за толико сантиметара, колико је сатова покривено пчелама. Проверава се да није изазван грабеж код неких пчелињих друштава.


После завршетка прегледа све уги­нуле пчеле, скуплјене из кошница и испред нјих, одмах треба спалити даље од пчелињака или их закопати у земљу. Сви сатови угинулих пчелињих друштава се избацују из кошнице. Уколико узрок смрти није заразна болест, здрави сатови се могу користити за друга пчелиња друштва. Ако је констатована заразна болест, сатове треба одстранити и претопити или дезинфиковати и тек онда ко­ристити.



Закључак

Фебруар је месец који је обично већим делом леп и релативно топао, али исто тако може бити и хладан и неповољан за пчелињи развој као и јануар месец те ту немамо много посла. Ако време буде поволјно пчелару се намећу одређени радови а то су:

1. Чишћење подњаче,
2. Први летимичан преглед,
3. Додавање матице безматцима,
4. Спајање слабијих друштава са лошим и добрим матицама,
5. Саниранје болесних друштава,
6.Додаванје оквира пуних меда и полена или медно-шећерних погача са стимулативним средствима


Мр Наум Банџов