Пчелари у кошнице убацују посебне касете у којима пчеле граде саће и пуне га медом, тиме касета постаје коначни производ за тржиште.Овако произведен мед буквално бива недодирнут људском руком, није имао додира ни са отклапањем саћа ни са центрифугом, пумпом или амбалажом. Баш због овога, сигуран да између њега и меда није било посредника, пре свега човека који зна свакакве подвале, све опрезнији светски купац не жали да овакав мед, мед у саћу, плати и троструко скупље.


Многи пчелари у Америци и Европи потпуно су се специјализовали за овакву производњу, док се овде код нас углавном још увек експериментише. Разлог, нико нема производњу довољно велику за извоз, а домаћи потрошачи још увек носе плитак новчаник за овако екстравагантан производ.


Мед у саћу производи се са јаким пчелињим друштвима у периодима добре паше. Најбољи резултати постижу се са багремовом пашом а кажу да сличне ефекте даје још паша жалфије и вреска. За овакву производњу и паковање меда атрактивнији је светли мед какав је багремов и липов, тамни медови не делују привлачно ма колико били квалитетнији.


Домаћи пчелари који експериментишу у овој области, мед у саћу производе тако што за сатоношу залепе уску траку сатне основе а пчеле одраде све остало. Овако саће са медом режу у мање комаде и пуне тегле, што је далеко од основне идеје. У свету се за производњу меда у саћу израђују специјалне, веома танке сатне основе од чистог избељеног воска. Као најбоље су се показале касете „ Hogg“ и „Honey comb“ касете.



Хогове касете служе за производњу меда у полусаћу смештањем 40 касета у медиште чиме је простор рационално искоришћен.


По нашим информацијама, највише искуства у овом послу међу нашим пчеларима стекли су Ђурађ Мркаило из Ниша, Томислав Јовић из Ужица и Милан Париповић из Аранðеловца. Сва троица сматрају да ова врста производње има смисла само ако се више пчелара удруже на плану заједничког пласмана ван граница наше земље, док се за домаће тржиште не вреди трудити.


Њихова искуства говоре да се овако природно упакован мед може производити у полурамовима или у секцијама (касетама). Ако се производи у полурамовима најбоље је користити плитки полурам за медиште дубине 14,7 милиметара. Подсећају пчеларе да ове полурамове треба издашније користити и у производњи течног меда.


Мед у саћу је укуснији од течног меда јер има накиселкаст укус од сачуваних органских киселина у саћу. Остају сачувана и етарска уља биљака са којих пчеле сакупљају нектар па му је и арома богатија и интензивнија. Багремов мед у оваквој херметичкој творевини заиста мирише на цвет багрема.















Оваква производња умногоме смањује опасности од превеликих контаминација меда. Мед је, као и сваки други производ, подложан изворима загађења који могу бити микробиолошког, хемијског или физичког порекла. Микробиолошко загађење подразумева присуство патогених бактерија, вируса и токсина. Хемијска контаминација обично потиче од тешких метала, пестицида, акарицида, адитива, средстава за одржавање, алата и слично. Физичка контаминација подразумева присуство у меду комада метала или стакла, боје, песка, па чак и крупнијих и видљивијих као што су опушци, длаке или делови накита и опреме.


Свега тога неће бити у меду који је произведен у затвореном систему где саће нема никаквог контакта са пчеларом или његовом опремом и алатом. Зато овакав мед има све већу тржишну шансу, поготово што европски стандарди управо прописују високу чистоћу меда каква се постиже само када је овај начин произведен.