У природи постоје два извора слатких сокова из којих пчеле производе мед: нектар и медљика (медна роса).


Нектар је слатки сок који излучује медоносно биље из специјалних жлезда - нектарија. Оне се обично налазе у цвету биљке. Хемијски састав нектара као и концентрација шећера у њему, различит је и зависи од врсте медоносног биља. Мед произведен од нектара назива се цветни мед.


Медљика ( медна роса ) је слатки сок који излучују разне врсте лисних ваши. Мед произведен од медљике назива се мед медљиковац. Пчеле скупљају слатке сокове у природи и доносе их у кошницу у свом усном мехуру. У усном мехуру (устима) пчеле нектар се меша са материјама које пчела лучи из својих жлезда. По доласку у кошницу пчела сакупљачица предаје скупљени нектар младим пчелама хранитељицама, чије жлезде имају већу способност да претварају сложене шећере у једноставне шећере. Даљи поступак састоји се у томе да пчеле одлажу нектар у ћелије саћа, али само до половине ћелије како би сувишна вода из нектара што пре испарила, истовремено под деловањем ферментације повећава се концентрација шећера у нектару што кроз неко време доводи до згушњавања нектара и његово претварање у мед.


Нема пчеле која производи лош мед, лош мед резултат је лошег пчелара!



САСТАВ МЕДА

Главни састојци меда су шећер (око 76%), вода (око 18%) и остало (око 6%). Основну карактеристику меду дају шећер, а остали делови који се у меду налазе у мањим количинама пресудни су за разлику између разних врста меда (боја, арома, укус).

Шећер се у меду састоји од три врсте шећера:

Воћни шећер (фруктоза или левулоза), којег у меду има највише, око 41% грожђани шећер (глукоза или декстроза), око 34% обични шећер (Тршћани или сахароза) којег има најмање 1-2%


Међусобни однос разних врста шећера у меду зависи о извору, односно цветној паши, а донекле и о ензиму инвертрази који раставља обични шећер на грожђани и воћни. Тај се ензим већ налази у цвету из којег пчеле сакупљају нектар, али је присутан и у самом организму пчеле. Зрео мед нема више од 2% обичног шећера, зато јер ензим инвертраза раставља обични шећер на једноставне шећере. Ензим инвертраза наставља своје деловање у меду и после врцања, ако грејањем меда или каквим другим поступком није био уништен, тако да стајањем мед зри, тј има све мање обичног шећера.
Остали састојци меда, њих око 6% су декстрини, минерали, протеини , киселине и витамини.

Њихов је однос у саставу меда врло различит у појединој врсти.

Минерали су веома важни за раст и здравље људског тела. Позната је вредност гвожђа код стварања крви или пак калцијума за изградњу костију. Мед углавном садржи следеће минерале: калијум, сумпор, калцијум, натријум, фосфор, магнезијум, силицијум, гвожђе, манган, бакар.

Протеини , као саставни делови биљака у мед долазе из нектара и полена.

Киселине које се налазе у меду су углавном јабучна и лимунска, а витамина има у врло малим количинама. У меду су пронађени: Витамин C и неки витамини B комплекса. Количина витамина у меду зависи о биљци са које пчеле сакупљају нектар, о зрелости меда, о полену у меду. Та мала количина добродошла је допуна уносу витамина у свакодневној исхрани. У меду су још пронађена и етерична уља која му дају карактеристичну арому. Но, те су материје врло лабилне и лако испаре грејањем меда.





СВОЈСТВА МЕДА


Кристализација

Настане кад грожђани шећер не остаје више текући у меду, него се претвара у чврсту материју, кристале. Кристализација захвата само један саставни део меда, декстрозу. Други део левулоза, и даље остаје у течном стању и ствара танки текући слој око кристала декстрозе. Кристализовани мед добија неку сличност с крутим шећерима па се зато и назива ушећерени мед. Такав мед мења и боју и укус. Кристализација зависи од степена концентрације шећера у меду и односу грожђаног и воћног шећера. Што је више грожђаног шећера, а мање воћног, кристализација је бржа и јача и обрнуто. Мед се у новом, младом саћу спорије кристалише, а у старом или врцани брже.



Врење

Могућност кристализације је мања, што је садржај воде у меду већи. Гушћи је мед засићенији грожђаним шећером и зато склонији кристализацији. За врење вреди управо супротно правило. Што је мед ређи то је склонији врењу. Мед I. класе не сме имати више од 20% воде у себи. Тај се проценат иначе креће између 13% и 21%, већ према врсти меда и стадијуму зрења. Зато је врло важно да се мед из кошница не вади прерано, док није потпуно поклопљен.





МЕД У ЉУДСКОЈ ИСХРАНИ


Индустријска производња шећера задовољила је све веће потребе људи, које пак производња меда није могла, па је тако потиснула потрошњу меда на штету људске потребе.

Обични шећер или сахароза је дисахарид и тело га најпре помоћу ензима раставља на грожђани шећер (декстрозу) и воћни (левулозу), тј инвертира га. Будући да је мед већ природни инвертни шећер наш га организам не треба растављати. Мед је пробављивији и зато погоднији за људски организам, а нарочито за малу децу која су осетљивије пробаве, за болеснике и старије људе.

Доказано је и да организам задржава у себи више калцијума добијеног у храни, ако се обични шећер замени медом, а исто важи и за магнезијум. Мед, помаже и у стварању хемоглобина у крви.

Витамини, протеини и неке друге материје, иако их у меду нема много, ипак дају предност меду у људској исхрани. Осим за људску храну мед се користи и у козметици, у медицини, као антисептик за ране, за израду неких мириса итд. Такође треба споменути и производе пчелињих активности као што су восак, полен, матична млеч, прополис, који сами или у комбинацији са медом постају не само вредне намирнице, него се користе и у медицинске сврхе. Тако се нпр. прополис користи у народној медицини за лечење гнојних рана, опекотина, жуљева, брадавица итд. Полен, богат корисним материјама делује против малокрвности, нормализује рад пробавних органа, поправља апетит и радну способност, снижава крвни притисак, те повећава количину хемоглобина у крви.




ПЧЕЛЕ


Пчеле мед производе на исти начин најмање 150.000.000 година. Њима је мед залиха за дуге зимске месеце када цвеће не цвета и стога не производи биљне сокове. То је једини инсекат који производи храну коју једу и људи. Пчела , иначе, има три пара ногу, четири крила, жалац и посебан трбух који задржава биљни сок. Њихов успех у животињском царству је обилат због примене њихових производа у хемији: мед, восак, отров, прополис, поленски, и матични млеч.

Матицу зовемо краљицом пчела, али као и свака краљица она се најпре мора изборити за тај положај. Након 17 дана од положеног јајета млада матица излази из матичњака и њен први задатак је да пронађе остале матичњаке у кошници и убије матице у њима пре него што се излегу. Уколико у томе не успе долази до борбе матица у кошници док не остане само једна. Али то није крај још мора излетети из кошнице на оплодњу са трутовима и срећно се вратити у кошницу. Када матица почне полагати јаја у кошници постаје неоспорна владарка кошнице. Увек је окружена пчелама пратиљама које се брину о својој краљици, чисте ју хране и штите од опасности. Њен једини задатак постаје полагање јаја о чему и зависи опстанак пчелиње заједнице.
Постоји народна изрека: "Лењ као трут." Шта нас наводи на закључак да трутови у кошници не раде ништа. Али да ли је то заиста тако?

Трут је мужјак пчеле и он има важну улогу у животу пчелиње заједнице. Развој ларве трута је најдужи и траје 32 дана. Млади трутови излазе из ћелија саћа која су шира и већа него код пчела радилица, те је и он већи и дебљи од осталих пчела. Трутови нису способни да се сами хране већ их хране пчеле, осим што их хране воде бригу о њима, чисте их и пазе, а кад постану полно зрели излазе по први пут из кошнице на тзв. оријентациони лет. За лепих топлих и сунчаних дана без ветра трутови излазе из кошница и окупљају се на једном месту у ваздуху. На то место долази и матица на оплодњу, али оплодиће је само најбржи од њих. Након оплодње трут умире, а матица се враћа у кошницу. Постоји мишљење да након што се оплођена матица врати у своју кошницу, пчеле избацују све остале трутове из кошнице, јер им више нису потребни. Трут изван кошнице брзо умире јер није способан да се сам храни.

Но, није то баш увек тако. Хоће ли пчеле избацити трутове или не зависи о томе каква је ситуација у пчелињој заједници. Ако је година лоша и нема довољно хране пчеле се понашају врло рационално и сви који у заједници нису неопходни бит ће избачени из ње да би остали имали шансе за преживљавање. У годинама када паше и нектара има довољно у кошници, те је заједница јака, трутови остају у кошници целе године. Њихова је улога тада одржавање топлоте заједнице, а сматрам да њихово присуство у кошници делује умирујуће на остале пчеле. Радилица је такође женка, али њени су јајници закржљали и није способна за репродукцију. Развој матице и пчеле је до трећег дана живота ларве исти. Пчеле ларве до трећег дана хране се матичним млечом (коју сматрамо високовредна храном), а након тога одреде 10-20 најбоље развијених ларви које ће постати матице. Њих настављају хранити матичним млечом, док остале ларве надаље хране нектаром и поленом. Након 10-так дана затворе поклопце саћа са леглом и након 21 дана од јајета из ћелије саћа излази млада пчела. Одмах по изласку око ње се окупљају старије пчеле и чисте је и хране. У кошници свака пчела према својој старости обавља одређен посао, па тако разликујемо:

- пчеле хранитељице (0-3 дана старости) - хране младе пчеле и легло

- пчеле градитељица (3-10 дана старости) - граде саће (луче восак и матичну млеч)

- пчеле чистачице (10-15) чисте кошницу износећи труње и мртве ларве или пчеле, те лепећући крилима на улазу у кошницу убацују ваздух у кошницу, чиме у кошници стално одржавају потребну температуру (око 25 ° C), пчеле стражарице (15-20 дана старости) - чувају кошницу од непријатеља

- пчеле радилице (20 дана до краја живота) доносе у кошницу нектар, полен, прополис и воду.


Према потреби пчеле преузимају одређене послове и пре тог рока.



ВРСТЕ МЕДА


Багремов мед је изразито светао, угодног мириса и благог укуса. Убраја се у најцењеније врсте меда. Помаже код несанице, умирује превише надражени живчани систем и отклања последице нагомиланог стреса. Месецима остаје у текућем стању. Багремов мед добар је за умирење, код вртоглавице, несанице и сличних сметњи. Препоручује се узимање са чајем од камилице, јер тако појачава деловање меда и чаја. Препоручује се узимање увече пре спавања.


Мед кестена је таман, препознатљивог мириса и изразито карактеристичног горког укуса. Повољно делује на целокупни пробавни систем. Препоручује га се конзумирати за лечење органа за варење. Има изванредно деловање у опоравку код жутице, после операције жучи и сл


Липов мед је бистар, готово прозиран, угодног мириса и благог укуса. Доноси олакшање код прехлада, упала дисајних и пробавних органа, те неких бубрежних обољења. Неизмерно значење има у избацивању штетних материја из организма јер поспешује метаболизам. Мед од липе смирује грчеве, примењује се против бубрежних болести. Но, треба напоменути да се не сме давати особама које пате од болести срца и крвних судова, што исто тако важи за чај од липе.


Жалфијин мед користи се против прехлада јер омогућава лакше избацивање слузи из душника и бронхија, па и из желудца и једњака. Тако се болесник боље осећа, те му се враћа апетит. Чај с медом од жалфије не сме се узимати врућ, већ млак. Шумски мед је врло таман, посебног мириса и укуса. Наглашено богатство минералних материја (гвожђе) подиже ниво хемоглобина у крви, повећава снагу срца и издржљивост крвних судова, те отпорност имуног система. Препоручује се деци, трудницама и старијим особама. Шумски мед - мед од медљике још се зове и медљиковац. Разликујемо шумски мед од белогорице и црногорице.


Ливадски мед је пчелињом стрпљивошћу скупљено богатство цветне ливаде. Снагом разноврсних састојака повољно утиче на децу у развоју, старије особе, као и све оне којима је потребан опоравак и додатна енергија. Препоручује се свакодневна примена. Ливадски мед је мед од разног ливадског цвећа. Па му је према томе и деловање широко. Препоручује се у дневној исхрани, деце и старијих особа. Судећи према количинама ливадског меда ливаде су значајна паша за све пчеле.


Сунцокретов мед је жут, препознатљивог мириса и укуса. Благотворно делује на респираторни систем, а због својих јединствених састојака повољно утиче на регулацију нивоа масних киселина у организму. Веома се брзо кристалише у облику крупних хрскавих кристала.









Мед од лаванде у чају од камилице, нане или пелина смирује организам, користи се против надутости и поспешује мокрење. Добро делује против мигрене и вртоглавице и препоручује се онима који болују и од болести срца и крвних судова.


Мед дивље трешње освежавајућег је мириса и препознатљивог укуса. Сакупљен за првих топлих пролећних дана у себи носи снагу и свежину пролећног сунца. У народној медицини се користи за освежавање и јачање срца и крвних судова. Мед од воћака у нашим крајевима се обично не врца јер га пчеле готово у целости потроше за развитак легла.






ЕКОЛОШКО ПЧЕЛАРЕЊЕ


Многи стручњаци тврде да би сваки мед по свом квалитету био мед, тј да је чист јер потиче од биљака и цвећа, а да му се не додају стране материје. Пчела, ако се и отрује са заштитним средством, она угиба, па штетна / отровна супстанца не доспева у кошницу и мед.


Постоје и стручњаци који тврде да ни један мед данас није чист. Односно, да не може бити чист због загађења ваздуха и киселих киша које падају свуда.


Чињеница је да инсектициди не убијају сваку пчелу. Заштитна средства постепено губе своју токсичност и условљавају различита сублетална оштећења. Такве пчеле, које су оштећене физички или хемијски, враћају се у кошницу и са собом уносе остатке хемијских средстава. Та хемијска средства су штетна и за човека.


У кошницу улазе штетне супстанце, односно у пчелиње производе, и то не само због савремених агротехничких мера, него као и последица загађивања у промету са тешким металима (олово, кадмијум), као и индустријских загађења. Локацију за пчелињак и пашу треба одабрати тако да буде на месту које је довољно удаљено од таквих загађења.


Морамо и применити и размишљати о примени онаквих начина рада уз чију ћемо помоћ одбранити пчеле од болести и штеточина и то на такав начин да здравље пчелиње заједнице не буде угрожено, те да се у пчелињим производима не нађу никакве штетне супстанце.
Мед произведен по еколошким принципима пчеларења није једнак комерцијалном меду. Еко-мед је заиста чист и здравији, па постоји оправдана потреба тржишта за таковим медом.





ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЕКО-ПЧЕЛАРЕЊА


Постоје четири основна принципа еко-пчеларења, а то су:

-Избор одговарајућег места за пчелињак, односно одговарајући избор пчелиње паше
-одговарајућа пчеларска технологија
-одговарајућа здравствена заштита пчела без ризика
-прописно руковање, обрада и складиштење пчелињих производа



Избор пчелиње паше


Успешност пчеларења зависи о избору одговарајуће пчелиње паше. То је она пчелиња паша која поред сопствених потреба осигурава за пчелињу заједницу више нектара и полена и то по могућности континуирано. Код еко-пчеларења уз то је потребно да пашно подручје буде заштићено од хемијских загађивача. Таква се подручја налазе у шумама, у заштићеним подручјима, резерватима и на земљиштима где се узгаја тзв. здрава храна.

Када пчелар пронађе место за свој стационарни или селећи пчелињак тада га обиљежи на географској карти и то пошаље у надлежни државни контролни центар. У центру се захтев размотри те се може прихватити пчеларов предлог или се евентуално може затражити да потражи боље место за еколошко пчеларење. Морају бити искључене све пољопривредне површине било да су оне ратарске, воћарске или повртарске те се мере одговарајући параметри за препознавање опасности од саобраћајног или индустријског загађења. Одржавањем и обележавањем одговарајућег изолационог појаса (удаљености) пчелар се заштићује од загађених подручја. Основу за израчунавање те изолационе удаљености чини мерење радијуса кретања пчела летачица од кошнице до паше. На удаљеност до које ће пчеле максимално летети на пашу утиче нектарска способност паше, смер ветра и разједињеност терена. Пчеле су по природи рационалне животиње па посећују пашу која је присутна у великој количини, ону која има већу концентрацију шећера у нектару и / или тежи полен. Пчеле нерадо лете уз брда, а у случају јачег ветра прекину излет. Просечни пречник изолационог појаса је 2 km (законска одредба).




Одговарајућа технологија пчеларења


Предност чини коришћење савремене опреме, али у биолошком пчеларењу од тога је важнији однос пчелара према пчелама.

Основне карактеристике пчелара су: мотри заједницу и понашање пчела на лету те познаје добро стање у кошници и без честог отварања кошнице. Све неправилности или промене добро око може открити према стању у лету. Кошнице морају бити постављене на одговарајућа постоља у полухлад на места која су заштићена од ветра са летима окренутим према истоку. Између кошница мора постојати удаљеност око 1 m (по том питању ситуација није повољна на покретним пчелињацима). Исправно је кошнице поставити што ближе паши. Ако имамо различиту висину терена, тада кошнице смештамо што ближе дну брега да би се пчеле са теретом враћале у кошницу низбрдо.

Потребно је обезбедити трајно и темпирано хигијенско појило. При селидби је потребно врло опрезно руковати са кошницама и пчелама у њима ради што мањег узрујавања и стреса.




Здравствена заштита пчела без опасности


Пчеле треба заштитити од болести и штеточина. Ову заштиту је потребно решити, лекови, средства и методе коришћења при лечењу не шкоде ни пчеларима нити потрошачима меда.


Претпоставља се да су тзв. селекционисани лекови само толико селективни колико пчелама врло мало нашкоде за разлику од паразита, за чије уништење је намењено. Постоје знатне разлике између лекова у деловању, концентрацији, користи и штети коју чине. Разлике произлазе у првом реду из леталитетa појединог средства, а у другом реду у брзини разградње.


Међу лековима против варое најотровније је кумафос (Перизин) као средство на бази фосфоризованих естера. Активна супстанца у Баиваролу је један пиретроид који код човека изазива "само" пролив.


Мобилност је својство које указује на брзину преласка одређеног средства, које се отапа у липофилним супстанцама (растворљив у мастима), из воска у мед до тренутка врцања.


За лечење варое биопчелари не смеју, из безбедносних разлога, користити препарате са липофилним својствима. Једино их могу користити за тестирање присуства / заражености вароом пре узимања. Ако је резултат тестирања позитиван, пчелару је дозвољено користити било који регистровани лек, јер је ипак основни задатак пчелара да не дозволи пропадање пчелиње заједнице. До нестанка липофилних лекова из воска пчелар неће свој мед декларисати као еколошки производ.


Препарати који се у еколошком пчеларењу користе у борби против варое су на бази етеричних уља и трава. Осим ових препарата преостаје нам још неколико органских киселина као што су оксална и мравља. Постоје и специјални препарати на бази лековитог биља (Ориго-Стим).


Можемо закључити да све неприродне материје еко-пчелари користе само у случају нужде, а никада у превентивне, односно профилактичке сврхе. У еколошком пчеларењу превентива значи осигурати пчелама добре, квалитетне животне услове.




Правилно руковање пчелињим производима


Правилна руковања пчелињи производима подразумева све поступке од вађења из кошнице преко конфекционирања, паковања дистрибуције и продаје. У еколошком пчеларењу није примерено максимално изврцавање, тј остављање заједнице без залиха меда и полена. Сличну равнотежу потребно је успоставити и при производњи воска, матичног млеча и пчелињег отрова. Неисправно је врцати оквире са леглом. То се првенствено односи на кошнице без матичне решетке. Правилима еколошког пчеларења регулисани су изградња и правилна употреба места за врцање и квалитет опреме која се при томе користи.

Коначни производ подлеже строгом лабораторијском надзору. Обележје еко-производ добија се само у случају ако резултати контроле искључују присуство остатака заштитних средстава, антибиотика, индустријског шећера и било које друге стране материје.





ПРАВИЛНИК О органској производњи животињских производа


Овим Правилником се такође дефинише еколошка производња меда. После прелазног периода у времену од годину дана, одређује се статус еколошке производње, ако су задовољени услови стања у кошницама и квалитет околине.


При оснивању пчелињака у условима еколошке производње мора се водити брига о:

■ да се осигура довољно хране за пчеле

■ да је пчелињак постављен тако да у пречнику 2 km од пчелињака нектар и полен потичу од пољопривредног биља из еколошке производње или од природне вегетације која није третирана хемијским средствима, односно мањи пречник ако постоји природна заштита подручја испаше, што потврђује надзорна станица

■ да постоји довољна удаљеност од било које производње која је извор загађења животне средине као што су нпр. градски центар, индустријска зона, аутопут и сл

Наведени услови не односе се на време када нема вегетације или када пчелиња заједница мирује.






ПЧЕЛАРСКА ПРОИЗВОДЊА



Производња врцаног меда

За тај посао потребно је одабрати сунчан да када је температура између 20-25 °C, како би ретки мед лакше врцали, а излетнице биле ван кошнице. Врцати се сме само зрели мед, односно када је поклопљено око 2/3 површине оквира медом, јер тада мед садржи мање од 20% воде. Ако је садржај воде у меду већи може бити подстакнуто врење и кисељење ускладиштеног меда. Зрелост меда лакше је постићи у ЛР него у АЖ кошницама.



Припреме за врцање

Нектар који је унесен у саће још није зрео мед. Ту слатку течност пчеле тек требају прерадити у мед. У кошници нектар продужава зрење, а да ли је мед зрео, препознаје се по томе што је саће с медом поклопљено за око 50-75% са обе стране. Но, може се догодити да и зрео мед није сваки пут поклопљен јер странице саћа због слабе паше нису сасвим испуњене. Ако такав оквир с медом држимо у рукама пљоштимице према земљи, установићемо да ли је мед зрео. Испадају ли капљице меда из саћа без икаквог замаха, значи да мед није зрео и да се мора још чекати. Но, ако мед не цури, могу се узимати оквири за врцање.


Изузетак чини мед медљиковац. Када се ради о овој врсти меда, онда не треба чекати да мед буде поклопљен. Овај мед се мора врло често врцати јер се иначе скрути у саћу па га је немогуће извадити.
Мед се не сме врцати из саћа у којем се налази легло, поготово док је непоклопљено. За време јаких паша понекад се дешава да се на неком оквиру нађе тек мања количина поклопљеног легла, а оскудица је простора за унос новог нектара. У том случају препоручује се да се такви оквири ставе у медишта. Причека се док легло изађе, а затим се врши врцање.


Када се установи да је у већини кошница мед зрео, тј да је што више поклопљен (осим ако се ради о меду медљиковца) треба припремити све што је потребно. Треба водити рачуна да пчеле имају довољно празног саћа за унос нектара јер би у супротном принос подбацио.




Одузимање оквира с медом

Не сме се пропустити време за правовремено одузимање и врцање меда. За време главне паше потребно је пазити на унос нектара и зрење меда у кошницама. Исто тако се не сме преуранити, јер незрео мед није ни за домаћу употребу, а поготово не за трговину. Да се не би преуранило ни закаснило, потребно је чешће прегледати медишта и то пред вече. Није потребно прегледати све оквире у медишту, него само један крајњи и средњи оквир. Тако ће се видети колико су попуњени и колико је површине саћа поклопљено. Потребно је водити рачуна од којих биљака потиче мед.


Не би се требало чекати поклапање саћа изнад меда, ако се ради о некој црногоричној медљици (медљиковац), него га врцати чим се види да при прегледу не капље из саћа. Ако је унос од цветних врста биљака, изузетно је важно да мед буде потпуно зрео. Ако се ради о слабој а дуготрајној паши, онда се у истом медишту може наћи осим потпуно зрелог меда и капљице тек унесеног нектара на истом оквиру. Када имамо такву ситуацију онда је потребно одабрати оквире с потпуно зрелим медом и њих одузети, а на њихово место ставити друге празне између оквира с још незрелим медом. Велики значај има величина оквира и тип кошнице.


Приликом одузимања оквира потребно је водити рачуна о добу дана када је најбоље вадити оквире с медом за врцање. Свако узнемиравање пчела, посебно за главних паша, омета њихов рад. Због тога може доћи до опадања приноса меда. Пчеле ће читавог дана радити слабије што ће узроковати смањење приноса, ако их се узнемирује у пре подневним сатима. Време које се препоручује за одузимање оквира са медом за време главне паше је око 17-18 сати.


Најбоље је извађене оквире с медом и пчелама ставити у прву оквирњачу да се пчеле насисају меда. Док се последњи оквир извади из медишта, дотада су се пчеле на првом извађеном оквиру насисале меда. Након тога најпре се вади први извађени оквир из оквирњаче и пчеле се с њега стресу назад у кошницу. Насићене пчеле се више не враћају на оквир на којем су биле. Пчеле су сите и не боду па се може лако радити без употребе дима. Стресу се лаганим ударцем десне руке по левој у којој се држи оквир. Мања количина пчела која заостане на оквиру омете се неком мирисном травом. Осим травом, пчеле се још ометају и гушћим пером које је претходно умочено у чисту хладну воду у коју је усуто мало винског сирћета (тај мирис одбија пчеле да не боду). За сваку кошницу је потребно имати посебно перо, ако је на пчелињаку било пчелињих заједница које су заражене опаком гњилоћом легла.


Препоручљиво је да се на место одузетих оквира за врцање ставе празни да се пчеле не би два пута узнемиривале. Ако у пчелињаку има неке заразне болести, тада се не смеју мешати оквири из разних кошница. Потребно је најпре изврцати из здравих, па тек потом из заражених или сумњивих на заразу. Мед из таквих кошница се не сме мешати.


Може се догодити да на јакој паши део плодних оквира буде испуњен медом. У том случају матице немају места за одлагање јаја. Ако бисмо тако оставили, дошло би до знатног слабљења пчелиње заједнице, што би се негативно одразило у следећој години. У оваквој ситуацији потребно је оквире с много меда а мало поклопљеног легла пренети у медишни део кошнице, а на њихово место ставити друге оквире са правилно изграђеним саћем (ако их нема онда са сатним основама). Када из тих преметнутих оквира цело легло изађе, потребно је и њих следећи пут изврцати. Поступићемо једнако ако са у плодишту налази мед који није добар за зимовање пчела (репичин мед или мед медљиковац од којег пчеле оболе и угину).


Употреба бежалице. То је справица које пчеле удаљи из пуних медишта. Бежалица се стави у отвор на поклопцу који се налази испод крова кошнице. Поклопац са уметнутим бежалицама стави се између плодишта и медишта око 2 дана пре узимања меда. Пчеле понекад оставе медишта већ након 12 сати, а понекад то може трајати и до 48 сати. Све ово зависи о времену и јакости пчелиње заједнице. Бежалица се увек ставља у вечерњим сатима (никада у јутарњим, јер би се при већим врућинама пчеле могле угушити). Медиште се поклопи другим поклопцем. Пчеле на овај начин врло брзо осете да су без матице и одмах се почну провлачити кроз бежилицу. Пчеле се не могу враћати, па се медиште постепено ослобађа. Приликом одузимања оквира из медишта након 48 сати, може се наћи још понешто пчела при дну централних оквира. Оне се могу лако очистити и без употребе дима.


Оквирњача за пренос оквира. Служи за пренос пуних оквира с медом од пчелињака до просторије за врцање. Употребљава се и приликом прегледа пчела када је потребно први крајњи оквир извадити и ставити привремено у оквирњачу (никако поред кошнице). Употребљава се и за пренос празних оквира из складишта до пчелињака, за привремено држање оквира на којем се налази матица са пчелама за замену или означавање.




Просторија за врцање меда

Важно је да буде потпуно чиста, светла и неприступачна за пчеле, осе и друге инсекте. Уколико је мед згуснут, потребно је да се просторија загреје на 25-30 °C, па кaда се довољно угрeје, почне се врцати.




Отклапање саћа и врцање меда


Осим чистоће просторије за врцање, важна је и чистоћа одеће, руку и прибора за врцање. Унешене оквире с медом прво је потребно сортирати по старости саћа, по тежини меда у саћу, те по могућности и по сортама меда.


Опрану и осушену врцаљку потребно је поставити хоризонтално и учврстити је да се при раду не би покретала. Воштани поклопци скидају се ножем или виљушком. Прибор је потребно држати у врућој води, јер није могуће чисто и брзо радити са хладним прибором. При самом отклапању саћа треба настојати што мање захваћати у дубину саћа с медом.


За време отварања саћа потребно је водити рачуна да мед не капа по поду и да се комадићи саћа не разносе на ногама ван просторије јер би се таквом неопрезношћу могао изазвати грабеж на пчелињак.
Понекад се догоди да покоја пчела буде унесена у саћу. Те пчеле онда наваљују на прозоре или на постављену мрежу. Тим је пчелама онда потребно омогућити излазак кроз постављену бежалицу.


Отклопљено саће ставља се у кош врцаљке (пази се да супротне тежине саћа с медом буду приближно једнаке). Такође је потребно пазити да је саће приближно исте старости (лакше је регулисати брзину обртаја). Исто тако треба настојати да саће буде наслоњено уз сам кош врцаљке јер би се у супротном ломило.


У почетку се кош са врцаљком окреће лагано док из спољне стране оквира не изађе један део меда. Након краћег времена окретање се заустави и оквири окрену на другу страну. При томе се пази да се стављају у кош врцаљке онако како је претходно поменуто. Окретање се наставља мало брже што зависи од старости и јакости саћа. Када мед више не излази из саћа онда се поново окрене прва страна сатине која се сада потпуно изврца бржим окретањем коша.


Када је изврцано неколико оквира с медом, отвори се славина да мед исцури у подметнуту посуду. Ако се врца док паша још траје изврцано саће може се одмах враћати у кошницу у свако доба дана (ако нема заразе). Пре враћања саћа у кошницу, изврцано саће је потребно обрезати назубљеним ножем према ширини сатоноше. Тако сређено саће треба поквасити у хладној чистој води, отрести те у оквирњачама односити на пчелињак и стављати у кошнице. Ако је паша престала, празно саће се враћа касно пред вече да би га пчеле преко ноћи могле очистити.




Поступак с медом после врцања


Изврцани мед је потребно разлити у веће посуде, затим се покрије чистим платном и повезати. Зависно о температури просторије у којој се налази мед, остави се да стоји 3-4 дана. Просторија у којој се чува мед треба бити чиста, сува и прозрачна са температуром од око 25 °C. Након неколико дана са површине меда обере се пена у којој има поленових зрнаца и труња. Обирање пене се понови више пута, све док површина меда не остане потпуно чиста и док не престане стварање пене.


Када престане стварање пене, мед се цеди кроз троструку газу. Газу је потребно претходно поквасити у чистој води и темељно оцедити. Овако припремљена газа стави се изнад друге чисте опране веће посуде у којој ће се мед даље таложити.


Уколико је мед још топао, цеђење тече доста брзо. Ако је мед хладан, он се згусне и не може се брзо процедити. Веома је важно да приликом цеђења мед не пада с висине у малим густим капљицама јер, пролазећи кроз ваздушни простор, ствара се хиљаде малих ваздушних мехурића који замуте мед.





Сортирање меда

Када се мед оцеди и избистри у већим посудама потребно га је сортирати по пореклу (да се одреди од којих биљака потиче), али и по садржају воде у њему. Потпуно зрео мед са 18-20% воде има специфичну тежину између 1,412 и 1,430, а то значи да 1 литра таквог меда има масу између 1,412 и 1,430 kg (понекад и више).





Чување меда

Просторија у којој се чува мед кора бити чиста, сува и прозрачна. У њој не сме бити ништа што излучују непријатне и оштре мирисе. То су материје као што је петролеј, бензин, катран итд. Посебно се мора пазити да просторија за чување меда не буде влажна јер и најзрелији мед у влажној просторији навлачи влагу из ваздуха па се поквари, проври и укисели.

Посуђе напуњено медом мора бити добро затворено. Мед не сме бити изложен непосредним сунчаним зрацима јер се тим уништавају његове добре особине.





Поступак с кристализoваним медом

Познато је да се сваки природни мед пре или касније кристалише, или ушећери. Тиме се квалитет меда не погоршава, али се мења изглед и конзистенција меда. Кристализацију меда тешко је спречити. Да би се потпуно елиминисали кристали декстрозе у меду, било би потребно грејати мед 30 минута на температури од 70 °C. Али толика температура је опасна за квалитет меда. Кристализовани мед подложнији је врењу и кварењу од текућег зато што се повећава проценат воде у оном делу меда који није кристализовао.

Мање количине меда могуће је повратити у текуће стање врло једноставним поступком. У већу посуду сипа се вода коју је потребно претходно угрејати на тихој ватри. На дно посуде стави се комад даске, па на то посуда са кристализованим медом. Време које је потребно за отапање меда зависи од количине меда и од температуре воде у којој се мед отапа. Боље је продужити време отапања него да се мед прегреје. Температура не би смела прећи 40 °C (прегрејани мед губи природну арому, те храњиву и лековиту вредност).



ЗАКЉУЧАК


Начин живота, исхрана, телесна и психичка исцрпљеност, стресна стања, загађење животне средине негативно се одражавају на отпорност људског организма. Прилагођавање човека на нов начин и динамику живота захтева јаче изворе квалитетне енергије. Управо из тих разлога високо је значење пчелињих производа меда, прополиса, матичног млеча и полена у медицини и науке уопште.