Земљорадничке задруге су више од 150 године биле основни облик удруживања ситних породичних пољопривредних газдинстава у Србији и чиниле су окосницу развоја пољопривреде. Заузимају највећи број (око 60%) од свих облика задруга у нашој земљи, мада се и њихов број из године у годину смањује. Данас је у Србији регистровано око 1400 земљорадничких задруга, од чега је само мали број активан.


Обзиром на велику уситњеност поседа, више од 600.000 газдинстава има мање од пет хектара земљишта и на то да већи део пољопривредне производње на овим газдинствима одлази за сопствену потрошњу, удруживање у задруге омогућило би им повећање конкурентности и економских резултата.


Појединачним деловањем мали пољопривредници често су преситни субјекти да би могли равноправно и успешно учествовати на тржишту. Мала пољопривредна газдинства имају мале капацитете производње и нису интересантни на тржишту. Међутим, ако се производи продају преко задруга, тако мала газдинства постају значајнији тржишни субјект,


Поред тога, мала газдинства уз свакодневни посао који обављају, не могу успешно и повољно набављати репроматеријал, прерађивати и продавати производе, водити књиговодство и обављати друге попратне послове. Уколико су удружени у задругу, онда сваки појединачно не би морао плаћати књиговодствене услуге, већ задруга може да води књиге за све. Набавка репроматеријала преко задруга је повољнија, него у случају појединачне набавке. Задруга набавља за све на велико и пуно повољније, а постоји и могућност плаћања репроматеријала на одложено или путем готових производа.


Преко задруга постоји и могућност повољније набавке средстава за рад, односно машина и опреме. Уместо да сваки задругар сам инвестира у скупе машине и опрему, инвестираће се у заједничке који ће бити власништво задруге, а у служби свих задругара према потреби.


Задруга је и изванредно средство за борбу против „сиве економије“. Особа која је задругар, преко задруге сасвим легално продаје своје производе или пружа услуге, а да притом није запослена у задрузи.


Шта је задруга и зашто треба основати задругу?


Задруга је независно,самостално ,добровољно друштво којим управљају чланови задруге.Чланови задруге користе услуге задруге на темељу заједништва и узајамне помоћи.На тај начин задругари остварују и штите своје економске,социјалне и друге потребе и интересе.



Ко може бити члан задруге?

Задругар може бити само особа која учествује непосредно у раду задруге,која послује путем задруге или користи услуге задруге или на неки други начин учествује у остваривању циљева због којих је задруга основана.
Задругу је потребно да оснују пре свега ситни пољопривредни произвођачи јер ће само преко задруге (удружени) моћи да равноправно са великим произвођачима послују на тржишту.Преко задруге ће набављати повољније семе,гориво,средства за заштиту.Задруга ће задругару омогућити стицање додатних савремених сазнања,пружити помоћ у вођењу књига. За то време задругар може радити на свом имању.

Међусобни односи задругара и задруге детаљно су утврђени правилима задруге.Сви чланови задруге чине Скупштину задруге са једнаким правом гласа у пословању и доношењу одлука задруге.



Како расподелити добит задругарима ?


На основу постојећих Закона о Задругама " Задруга је облик организовања физичких лица у којој они, пословањем на задружним принципима добровољности и солидарности, демократичности, економског учешћа, једнаког права управљања, самосталности, задружног образовања и међузадружне сарадње остварују своје економске, социјалне и културне интересе".

Из овога се види јасна слика учешћа појединих задругара у оснивачком улогу задруге и удела задругара у расподели добити, а на основу пословања тог задругара са задругом.

Шта уствари ово значи?

-основно правило за утврђивање права на учешће појединог задругара у расподели добити је обим пословања тог задругара са задругом. На крају године утврђује се његово процентуално учешће у вредности пословања свих задруга са задругом. Тако ће задругар који је остварио мањи обим пословања са задругом имати мањи, а задругар који је остварио већи обим пословања са задругом имати веће право на учешће у добити задруге.


-што се тиче удела задругара у оснивању задруга, Законом је јасно регулисано (тренутно) да сваки удео у задрузи буде једнак. Оваква примена Закона, уколико се дословце примењује, може да спутава задругу у развоју, те се стога предлаже да се након завршетка пословне године изврши ажурирање рачуна задруге, обави упис удела пословања задругара код Агенције за привредне регистре и да се на тај начин изврши ревизија удела појединих задругара. Дакле, удели задугара могу бити и они јесу исти на почетку, код оснивања и учлањења у задругу, док се касније мењају у зависности од активности својих чланова



Снежана Стојковић-Јевтић
Дипл.инж Мирјана Петровић