Северно од Београда, у Војводини, када се пређе канал Дунав-Тиса-Дунав, пред путником као да се распростре ћилим изаткан од река, канала, језера и бара. Ту се угодно сместила и Царска бара, једно од најбогатијих европских станишта барских птица и ретких биљних врста. Настала је плављенјем Тисе и Бегеја, а археолошка истраживања потврдила су да је те пределе човек настањивао још пре шест хиљада година.

Комплекс баре је део ширег подручја које припада рибарском газдинству Ечка, највећем рибњаку у земљи. Некада су ти рибњаци и ловишта припадали грофу Лазару Лукачу, чији су гости махом били страствени ловци, богате и крунисане главе, а међу њима, како је остало записано, и аустроугарски надвојвода Франц Фердинанд. Многи су склони да мисле да је то разлог што се та бара зове Царска. Легенда, пак, каже да је хунски поглавар Атила - Бич Божји, који је владао овим крајевима, сахрањен у златном ковчегу на дну Тисе, од које је настала бара, па отуда и назив Царска. Све бројнији гости из целог света, сматрају да је у том крају Војводине такво богатство нетакнуте природе, да не би било могуће да се зове другачије, осим Царска.

Царска бара је најлепша почетком лета, када се забели од локвања, али оно због чега научници помало стрепе крије се испод површине: барска трава и нјено корење постали су толико густи, да представљају опасност за рибе. Штета би била велика, јер се у Бегеју мрести 24 врсте риба. И у приобаљу трска незадрживо осваја простор, па еколози у Србији покушавају да врате у равнотежу флору и фауну тог природног резервата.



Ипак, основно обележје Царске баре јесте богатство птичјег света, које је Влада Аустралије уписала у регистар водених станишта од прворазредног значаја. Ту наиме обитава, стално или повремено, 240 врста птица, од којих се највећи број убраја у веома ретке у свету, па су зато и заштићене. На пример, колонија голуб дуплјаш јединствена је у землји. Дугогодишњим праћењем птица у сеоби утврђено је да је Царска бара велика станица и одмориште за многе птице које из средње Европе лете у Јужну Африку. За ово подручје су карактеристичне чапље, посебно плаве и беле, чувене по скупоценом перју, а које су угрожене врсте. У Царској бари њихова колонија понекад броји и до две хиљаде гнезда.

Осим љубитеља птица и риболоваца, овај резерват посећују и сви они који уживају у шетњи ливадама на којима расту разне лековите билјке, али њих је забрањено брати. Заштићене од лова су и многе животиње, као на пример, дивље свиње, зечеви, срне, бизамски пацови, шарени даждевњаци, барске корњаче, али и видре, које су потврда чистоће воде у бари. И док туристи уживају у фотосафарију, деси се да им пут претрчи фазан или шумска кока, а дубље у шуми има и дивљих мачака.

Царска бара се простире на површини од од скоро 450 хектара и до ње се може стићи само воденим путем. Дубина баре је само 80 сантиметара, испод је још два метра мулја идеалног тла за жуте и беле локвање, који су заштитни знак овог резервата природе, где туристичка сезона почиње у мају, а траје све док има лепих дана и док последње птице селице не напусте ове крајеве Европе.