Paulownia Elongata


Пројекат пошумљавања Кине пауловнијом је резултовао повећањем производње хране за 30% у равницама и заустављањем ерозијем на око 3 милиона хектара земље. Такође, пауловнија је дрво избора за пошумљавање Аустралије, Немачке, Америке и Панаме. Али не и за Србију.

Сад је могуће и у СРБИЈИ.Фирма АС УНИОН - Суботица је обезбедила саднице, технологију, помоћ и савет у гајењу.

Некада давно у Кини рођење ћерке је пратила садња дрвета. Судбина тог дрвета је пратила судбину девојчице:оног дана ка да је погнуте главе морала да, без права на приговор,крене на формално упознавање са човеком уз чију ће нарав морати да проведе читав живот,оштрила се секира.Од дрвета,званог кири, пра вио се намештај кломпе , музички инструменти који су били поклон од породице за одлазећу ћерку.

Осим Азије, где је било на цени, царичино дрво (како су га још називали) је стигло у Америку у XIX веку. Неуобичајено за посло вност Американаца, али ширење источном обалом није био плански потез лукавих трговаца већ случајност. Ако у природи постоје случајности. Извозни товар из Кине је у себи носио и нежељене госте - плодове царичиног дрвета који су имали улогу данашњих куглица од стиропора,дакле да заштите вредан товар од неугодног пута. Семенке тог плода су се расуле по америчкој земљи и ту доказале још једно своје име – од «брзорастућег дрвета» су зачас настале шуме.




УСЛОВИ НЕОПХОДНИ ЗА ПРОИЗВОДЊУ


Наводимо неке најважније које су записане у гарантном листу које добија сваки произвођач, корисник садног материјала.


1. Ова биљка не трпи плавна земљишта и места где преко године лежи вода. Ниво подземне воде треба да буде минимум 1- 2 метра испод површине земље. Надморска висина је до 700 метара. Издржава температуре до минус 26 степени, или ако је већа , она неби смела да буде дуже од 2-3 дана. Неопходна количина воде у прве две године у вегетационом периоду да буде 550-600mm.


2. Доње лишће и заперке код биљака, у интензивном порасту, у првој години не треба одстрањивати. Лишће је фотосинтетски апарат који служи да биљка што боље укорени, да је исхрани у периоду када јој је храна најпотребнија. Биљка интензивно расте 20-30 дана после садње и расте у висину до краја септембра месеца, после тога стабло одрвењава, дебља и биљка се спрема за презимљавање. Крајем септембра не треба више наводњавати биљке, пустити их да одрвене и да се припреме за зиму.


3. Чеповање / то је термин за сечење биљке изнад земље/.То се ради крајем марта месеца наредне године . Уколико постоји могућност, на одсечено место ставити пресвлаку од воска за ту намену. Пошто на фолији раније избијају изданци, водити рачуна дали ће касног мраза у току априла и за оне који имају мање површине, ставити заштиту како ти први изданци не би измрзли. Иако се деси да они измрзну, брзо ће се појавити нови. Ми смо у огледима стављали пресечене пластичне флаше на та места, с тим да смо оставили ваздуха на површини.


4. Код саме технологије садње треба се прилагођавати условима и експозицији терена,/дали је равно, нагнуто, правац редова и сл./ У интензивној производњи биљке садити на фолији и наводњавати системом кап по кап.




КОНТАКТ

"A&S UNION" Суботица
Иве Андрића 7
телефони: О24/525-813, 522-268, О64/16-16-411
фаx:024/525-813
https://www.asunion.rs
E-mail: [email protected]




Из Кине су стизали производи од кири дрвета у Европу где су брзо постали веома цењени.Толико да легенда каже да је свој званичан, латински назив, дрво добило у част принцезе Ане Павловне, ћерке руског цара Павла. Од тада је познато као пауловнија. Пауловнија је у тадашње доба, не баш боље али дефинитивно другачије јер се још увек ценила лепота, имала пре свега естетску вредност. Светле боје, мекано и погодно за обраду док је свеже а опет неподложно деформацији кад одстоји, представљало је идеалан матери јал за намештај и украсне предмете. Паљењем су се добијале угљене оловке,прах се користио за ватромет,од коре се правила боја а лишће се користило за справљање средства против црва. Остале квалитете, а има их много, пауловнија је откривала постепено, слој по слој.


Узмимо као пример било коју земљу у развоју. Наравно да је таквој држави потребно много дрвета. Али и све више плодног земљишта. Тако плућа губе битку са стомаком. Шуме се секу,а земља постаје гола све док неко не схвати да ће бити проблема и са стомаком. Ерозија угрожава њиве а грађе је све мање. Тада би та држава требало да донесе мудру одлуку да пошуми опет земљу и свуда засади пауловнију. Направи стаблима заклоне од ветра за усеве и смањи његове налете за 30% и повећа влажност за десетак одсто. Па чак и да помеша пауловнију са житарицама и поврћем. Ако се стабла поставе на одговарајућој удаљености унутар њиве са посејаном пшеницом, принос се повећава за 7-12%. А да не причамо о томе да је у питању дрво које брзо расте и коме је потребна минимална нега и улагање. У првој години већ достиже висину од 3-4,5 метра, а зрелу висину од десетак метара има у трећој години. Његово огромно лишће је сјајна сточна храна и ђубриво. Ако се на њиви од једног хектара посади 50 стабала за 10 година се добије 20-30 кубика квалитетних дрва. Уколико се од посечене пауловније направе брикети добије се огрев са енергетском вредношћу угља а без штетних састојака у диму. Плућа поново дишу.


Пројекат пошумљавања Кине пауловнијом је резултовао повећањем производње хране за 30% у равницама и заустављањем ерозијем на око 3 милиона хектара земље. Такође, пауловнија је дрво избора за пошумљавање Аустралије, Немачке, Америке и Панаме. Али не и за Србију. Шуме се секу и слабо обнављају, јер овде дрво још увек спада у јефтин огрев, па је тражња повећана у ова тешка времена.


У Војводини је ситуација посебно критична. Како кажу из ЈП «Војводинашуме»,уколико се на време не подигну засади, односно не повећа шумовитост Покрајине са садашњих шест на 14 процената, Војводини прети да од еколошке постане права пустиња. А пауловнију ретко ко помиње. Још 1997.године професорка Шумарског факултета Драгица Вилотић и инжењер Слободан Вукојевац су започели причу о пауловнији, али очигледно нису наишли на разумевање. Данас постоји засађена огледна плантажа на самом северу Војводине у песковитом тлу да би се доказао успешан раст пауловније и на таквом, врло лошем тлу. И заиста, ово чудесно дрво и ту успева. Без обзира на то, пројекат «Чудесно дрво» ће у Србији морати да сачека нека мудрија времена.



Жељко Станковић

Текст преузет са https://www.ekologija.rs/>