Истраживањима тима научника са француског Универзитета „Caen“ предвођеног професором Жилом-Ериком Сералинијем дошло се до шокантних података о смртоносним ефектима „Монсантовог“ кукуруза НК603 и „Монсантовог“ хербицида „Раундапа“; Истраживање је коштало три милиона евра, а упућени тврде да „после објављивања резултата ништа неће бити као пре”

Студија тима научника са француског универзитета Каен (Caen), предвођеног професором Жилом-Ериком Сералинијем, објављена септембра 2012. године у угледном часопису „Food and Chemical Toxicology“, својим шокантним показатељима о смртоносним ефектима Монсантовог кукуруза НК603 и Монсантовог хербицида Раундап-а, показала је праву природу преузимања пољопривредне производње од кругова који теже да постану власници планете и оних који ће контролисати порекло и токове живота на њој. Тим професора Сералинија први је, и то у највећој тајности, како би избегао притиске, спровео двогодишње истраживање на групи од преко 200 пацова. Истраживање је коштало три милиона евра и после његових резултата ништа није било нити ће бити као пре. Серија стандардизованих напада којима је корумпирана наука покушала да дискредитује налазе Сералинијеве студије само је још више уверила човечанство да наука и научници без савести саучествују у постављању смртоносне клопке, коју су осмислиле психопате жељне да планету ослободе „сувишних људи“.

О истраживању професора Сералинија и покушају његов дискредитације разговарамо са Вилијамом Енгдалом (William Engdahl), аутором студије „Семе уништења“, чије је недавно објављено друго издање на немачком језику допуњено поглављем које је посвећено анализи Сералинијевог експеримента, који је шокирао свет, као и спрези Монсанта, ГМО агрохемијског картела, политичара, научника и медија, спремних да униште животе највећег броја људи на планети, у међувремену проглашеним и третираним као „бескорисни ждерачи хране“.

Прва књига Вилијама Енгдала „Столеће рата: англо-америчка нафтна политика и Нови светски поредак“ показала је скривену агенду вођења ратова и улогу политике нафте и енергената у бројним догађајима, попут првог нафтног шока раних 70-тих, збацивања шаха у Ирану 1979. и бројних других.

Енгдалова књига „Семе уништења: Скривена агенда ГМО“ показала је да се еугеничка идеја крије у основи наметања ГМО семена која, како аутор каже у предговору: „надилази све што је овај писац током свог рада открио на подручју економских и политичких догађаја, нафте, светске пољопривреде и трговине… Завера о манипулацији генима, јер то јесте завера, тако је велика да измиче људској машти. Она је тако смела и истовремено тако једноставна да је до данас успевала да прође углавном неоткривена.“



Вилијам Енгдал аутор је и књига „Доминација пуног спектра: Тоталитарна демократија и Нови светски поредак“; „Богови новца: Вол Стрит и смрт америчког века“.

Како коментаришете чињеницу да је студија коју је урадио тим професора Сералинија прва дугорочна студија о ефектима исхране ГМ семеном на свету иако су прошле готово две деценије откако су под окриљем доктрине о „супстанцијалној еквивалентности“, генетички модификовани усеви пласирани у готово све делове света?

— То је запрепашћујуће. Нико до сада није урадио студију током двогодишњег живота пацова – ни једна влада, универзитет, ни један произвођач хране за крајњег корисника какви су Нестле, Унилевер, Крафт или било који мега-произвођач хране који користи ГМО и ГМ продукте. Све претходне студије су трајале три месеца или краће, што је веома кратак период да би се утврдили могући ефекти на исхрану ГМ храном, које је Сералинијева студија драматично показала.

Студија је показала да Монсантов кукуруз НК603, као и најкоришћенији хербицид Раундап, коришћени независно или здружено, изазивају туморе, поремећаје аутоимуног система, хормона и читав низ других поремећаја који доводе до преране смрти пацова храњених „франкенштајн храном“, како гласи назив који је семену уништења наденула британска штампа. Ради се о веома пажљиво документованом истраживању спроведеном током две године на групи од 200 пацова подељених у две групе: једну у којој су пацови храњени органском храном (контролна група) и другу у којој су храњени ГМ храном.

— Сералини и његов тим заправо су репродуковали Монсантову студију из 2004, објављену у истом научном часопису и употребљену од EFSA-е за позитивну евалуацију НК603 2009. године. Сералини је то могао да учини тек пошто је добијена велика правна битка и Монсанто био принуђен да објави резултате ове своје студије.

Сералинијев тим је базирао свој експеримент на истим протоколима на којима се заснивала Монсантова студија, али, што је веома важно, тестирајући више параметара много чешће.

И пацови су тестирани током много дужег периода – током читавог њиховог просечног двогодишњег века, уместо 90 дана, колико је трајало Монсантово устраживање. Дугорочност истраживања у овом случају је од највећег значаја. Први тумори су се појавили након 4-7 месеци током извођења студије. У ранијој од индустрије спроведеној студији истог ГМ семена Монсанто НК603 такође су се појавили знаци токсичности, али су они занемарени као „биолошки безначајни“ и од индустрије и EFSA-е.

Студија је такође урађена на највећем броју пацова икада проучаваних у анализи утицаја стандардне ГМ исхране. Сералинијева студија је „такође по први пут тестирала три дозе (уместо две, по уобичајеном 90-дневном истраживању): (1) искључиво на Раундап толерантног НК603 ГМ кукуруза; (2) ГМ кукуруза третираног Раундапом; и (3) искључиво Раундапом у веома ниским еколошки релевантним дозама, почевши од доза које су испод нивоа опсега који дозвољавају регулаторни органи код исхране ГМ-ом и употребе воде за пиће“.

Налази ове студије упалили су све аларме за општу узбуну. Закључак студије је: „Код женки све третиране групе умрле су 2-3 пута више и брже него контролна група. Ова разлика је била видљива и у три групе мужјака храњених са ГМО. Сви резултати су били хормон и секс зависни, а патолошки профили су били упоредиви. Женке су развиле велике млечне туморе готово увек чешће и пре контролне групе; хипофиза је била други највећи угрожени орган; сексуална хормонална равнотежа је нарушена и у случају примене ГМ кукуруза и у случају примене Раундапа. У третираних мужјака конгестија јетре и некроза биле су 2,5-5,5 пута учесталије него у контролне групе. Ова патолошки налаз потврђен је и оптичком и трансмисионом електронском микроскопојом. Забележена озбиљна нефропатија генерално је била 1,3-2,3 учесталија него код контролне групе. Мужјаци су добили четири пута више великих опипљивих тумора него контролна група …“

Четири пута значи 400 одсто већи тумори код оних пацова који су храњени ГМ кукурозом од оних који су нормално храњени у контролној групи. Штавише, Сералинијев тим је известио следеће: „На почетку 24-месечног периода 50–80 одсто женки развило је туморе у свим третираним групама са и до три тумора по животињи, док је само 30 одсто контролне групе (оне која није храњена ГМ храном) била погођена. Група третирана Раундапом показала је највећу учесталост инциденце тумора са 80 одсто животиња које су развиле по три тумора по женки у свакој групи“.

Ови алармантни резултати нису могли бити видљиви током првих 90 дана, што је време трајања свих Монсонтових и агрохемијских тестирања до данас, и јасан показатељ разлога због којих индустрија избегава да изведе дужа испитивања.

Сералини и сарадници су документовали своје алармантне налазе у вези са Раундапом где су закључили: „Приметили смо изражену индукцију раста тумора дојке код групе храњене Раундапом, чак и код најмањих доза које су даване. Показало се да Раундап разара ароматазе које синтетишу естроген, али такође и ремете функцију естрогених и андрогених рецептора у ћелији. Даље, Раундап ремети функцију полних жлезда ин виво, и код мужјака такође. Полни стереоиди су такође промењени код третираних пацова. Ови хормон-зависни феномени су потврђени повећаном дисфункцијом хипофизе код третираних женки.“

Хербицид Раундап, према условима лиценцног уговора са Монсантом, мора да буде употребљен за Монсантово и већину других ГМ семена. Заправо, семе је и „модификовано“ како би било резистентно на убилачке ефекте Раундапа на корове. Раундап је продаван и рекламиран широм планете као коровски убица бр. 1 у свету.

— Једна друга Сералинијева студија показује да су: „ГМ биљке модификоване да садрже пестициде, било путем толеранције на хербициде или тако што саме продукују инсектициде, или поседују оба својства, тако да се могу сматрати „пестицидним биљкама“ (Gilles-Eric Seralini et al, Genetically modified crops safety assessments: present limits and possible improvements, Environmental Sciences Europe 2011, 23:10, accessed inhttps://www.enveurope.com/content/23/1/10). Биљке отпорне на Раундап, каква је испитивани Монсанто НК603 кукуруз, модификоване су како би постале отпорне на глифосат, хемикалију која, заједно са адитивима који се додају, представља моћни хербицид. ГМ биљке изложене глифосату могу чак и да акумулирају остатке Раундапа током свог живота. Глифосат и његов главни метаболит AMPA (са својом токсичношћу) налазе се регуларно и регулаторно у тим биљкама и тако доспевају у организам људи који се њима хране.

Монсанто константно одбија захтеве научника да објави које се хемикалије осим глифосата користе у формули Раундапа, правдајући то пословном тајном. Јасно је зашто: мистериозна формула представља смртоносни коктел који токсично делује на људске ћелије, и то у много мањим дозама од оних које се користе у пољопривреди.

Мамарни тумори који су се развили у пацова храњеним ГМО кукурузом и/или ниским нивоима Раундапа. Из студије: „Дугорочна токсичност хербицида Роундуп и Раунап-толерантног ГМ- кукуруза“, објављен у научном часописуФоод анд Цхемицал Тоxицологy.

Унисона и заглушујућа медијска кампања дискредитације закључака Сералинијеве студије покренута је само неколико часова након што је ова студија објављена.

— Кампања дискредитације Сералинијеве студије заснивала се на типским оптужбама, какве се редовно примењују када се ради о покушају оповргавања резултата часних, еминентних научника, посвећених заштити живота људи.

Официјелно саветодавно тело ЕУ за безбедност хране, састављено од „независних“ експерата, EFSA, обрушило се на Сералинијеву студију а да само није никада извело никакву дугорочну студију на основу које би доказало да је ГМ храна безбедна. Оно што је непознато становницима ЕУ је чињеница да су многи чланови научног одбора EFSA-е повезани директним и индиректним везама са ГМО индустријом и као такви задужени за њено надгледање и контролу. Организација која би требало да брине о јавном здрављу и безбедности хране избушено је са свих страна корупцијом и куповином утицаја.

За оне који су упознати са немилосрдном тактиком Монсанта и глобалног агрохемијског картела који стоји иза ГМО овакав напад на веома значајну Сералинијеву студију није никакво изненађење. Читава историја комерцијализације патентираног Монсантовог семена кукуруза, соје, памука и осталих многобројних усева, још од времена када је први пут засејано у САД 1992. године испуњена је подмићивањима владиних службеника, корумпирањем научника, притиском званичника Стејт Департмента на ЕУ и остале земље, обмањивачким рекламним кампањама, којима већ две деценије пуне људима главе да је ГМ храна „одговор на глад у свету“, као и да су ГМ усеви и хербициди „далеко више пријатељски према околини“ од нормалних усева.

Научна организација ЕУ за регулаторна питања у домену хране, EFSA (EU scientific food regulatory organization), препоручила је 2009. године да се изда дозвола за Монсантов кукуруз НК603. Сералинијеви резултати одјекнули су као бомба, осветливши на тренутак сцену карактеристичну за време владавине зла у којем живимо. Ко чини могућим да се смртоносне супстанце нађу на трпези људи широм света?

— „Научна“ контрола ГМО бизниса, како се и овога пута показало, не представља ништа друго до давање дозволе за све што Монсанто и друге ГМО компаније сервирају. Сералинијево истраживње заиста је праснуло као научна термонуклеарна бомба, показујући ланац спреге између Монсанта и ГМО агрохемијског картела, комесара ЕУ, и научника EFSA, главних медија и неколико чланова влада чланица ЕУ укључујући Шпанију и Холандију.

EFSA се нашла у унакрсној ватри због Сералинијевих резултата и била је принуђена да у свом официјелном листу призна да се у одлуци о давању позитивног мишљења ослонила на извештај „компетентних ауторитета“ и шпанске Комисије за биолошку сигурност. Шпански извештај, међутим, био је у суштини неубедљив и све друго осим независан. У њему се каже: „према садашњем стању научног знања и након испитивања постојећих информација и података добијених од стране компаније Монсанто, шпанска Комисија за биосигурност може да дâ позитивно мишљење о комерцијализацији кукуруза НК603 у ЕУ…“ Шпанија и Холандија су одмах аплицирале за добијање лиценце.

Висока „научна“ утемељеност доказа о безбедности овог кукуруза навела је бриселски научни панел EFSA да закључи како је „кукуруз НК603 безбедан колико и конвенционални кукуруз“. „Кукуруз НК603 и из њега произведени продукти не производе никакве нежељене поледице на здравље људи и животиња“

Три године након комерцијалне употребе овог Монсантовог семена у ЕУ, Сералинијева студија показује о каквој се безбедности ради: канцерогеним туморима и раном умирању пацова храњеним овим од корумпиране ЕУ науке свесрдно препорученим семеном уништења.

Какав је био одговор Комисије ЕУ и EFSA, када је Сералинијева студија, након позитивне научне рецензије објављена у веома престижном међународном научном часопису?

— Реакција је била очекивана и у најбољој традицији безочних обмана и прикривања огромне корумпираности научника од Монсантовог лобија.

Само неколико недеља пошто је студија била публикована, 28. новембра 2012. године, ЕФСА је у Бриселу закључила да „озбиљни дефекти у дизајну и методологији Сералинијевог истраживања нису прихватљиви и да нема никакве потребе да се поново евалуира ГМ кукуруз НК603“. Пер Бергман, који се налази на челу EFSA изјавио је да научни рад Сералинијевог тима није довољно научно утемељен за процену тизика (!). Ништа није могло бити даље од истине.

Нарано, сасвим је јасно да се радило о бедном покушају заташкавања истине да су научници у споменутим регулаторним и саветодавним телима уплетени у мрежу интереса и корупције. О томе сведочи „Corporate Europe Observer“, независна група за мониторинг понашања корпоративне ЕУ, која је закључила да је ван сваке сумње да се у случају научника који су корпоративни интерес ставили испред научног ради о сукобу интереса те да је оно што се догодило поткопало њихов кредибилитет.

Сукоб интереса креће се у домену добијања фондова за истраживање од биотехнолошке индустрије, чланства у удружењима, објављивања и добијања позитивних рецензија у публикацијама које ова индустрија спонзорише. Сукоб интереса се потом открива и у научном интересу неких чланова панела који, рецимо, учествују у раду на производњи трансгених биљака, попут кромпира са генима отпорним на антибиотик – укључујући нптИИ.

Занимљиво је и ово: без обзира на то што ни један од чланова панела за ГМО EFSA није медицински експерт за употребу антибиотика у хуманој медицини, они су донели заједничку одлуку да „неомицин и какамицин представљају антибиотике са ‘мало или ни мало’ терапијског значаја“. Ово је још занимљивије ако узмемо у обзир да је Светска здравствена организација 2005. године класификовала ове антибиотике као „изузетно значајне“. У овом обрту кључну улогу одиграо је холандски научник Хари Кипер (Harry Kuiper), председавајући ГМО панела EFSA, блиско повезаног са биотехничком индустријом.

Кипер је отворени заговарач смањења контроле у погледу пролиферације ГМО у ЕУ. Током његовог председниковања, након 2003. године, EFSA је од потпуног непристајања на ГМО стигла до 38 ГМ семена која су дозвољена у људској исхрани. Критеријуми за одобрење су развијени у сарадњи са Монсантом и ГМО индустријом и псеудо-научном групом под називом ILSI – Међународни институт за природне науке (International Life Sciences Institute), стационираном у Вашингтону. Овај институт чине људи из Монсанта, АДМ (један од највећих снабдевача ГМ сојом и кукурузом), Кока-кола, Крафт, главни корисник ГМ састојака у приправљању хране и Нестле, други гигант по реду у ГМО индустријализацији хране.

И, сада можете да сагледате димензије сукоба интереса: човек на челу EFSA, која треба да објективно процењује безбедност ГМ хране, истовремено је члан ударне ескадриле ГМО индустрије. И он остаје на челу упркос великим критикама које долазе од стране бројних НВО, па чак и од Комисије и земаља чланица ЕУ.

Ради се, дакле, о неуморним „ротирајућим вратима“ у Бриселу постављеним између ГМО индустрије и регуалторног тела коме је поверено доношење непристрасних одлука о ризицима ГМ хране у ЕУ. Било је сасвим у складу са том чињеницом да EFSA осуди Сералинијево истраживање.

EFSA није једини извор безобзирне и немилосрдне подршке ГМО индустрији. Неколико недеља пре појаве Сералинијеве студије, Ен Гловер (Anne Glover), главни научни саветник Европске комисије, рекала је у једном интервјуу 24. јула, 2012: „Нема доказаног случаја било каквих негативних ефеката на здравље људи, здравље животиња или здравље животне средине… Нема више ризика у исхрани ГМО храном од исхране конвенционално узгајаном храном.“Гловер истрајава у свом „пуном брзином напред са ГМО“ ставу упркос анкетама које показују да је 60-80 одсто грађана ЕУ против ГМО. Да постоји макар и зрно претензија на научну одговорност у том веома корупмираном панелу EFSA или у канцеларији професорке Гловер, сместа би биле покренуте сличне дуготрајне студије на пацовима у којима би били испитивани резултати Сералинијевог испитивања. Но они то неће ни случајно подузети. Ношени крилима Монсантовог лобија они неће подузети ништа друго до јалово понављати мантру о „недостатном истраживању и његовој научној неутемељености“, очекујући да послушнички медији зауставе дејство Сералинијевих поражавајућих и веома узнемиравајућих налаза. Тако је то сада, а тако је било и у читавој мрачној историји ширења патентираног ГМ семена и његовог пратиоца: токсичног хербицида какав је Раундап.

Притисак на Србију да измени законе и устав који је штите од семена уништења је огроман. Представници амбасаде САД наступају на округлим столовима које организује Привредна комора Београда, претећи да ће Србија непристајањем угрозити билатералне односе са САД и приступ у СТО.



— То је стандардна процедура. Контровезни Викиликс је обелоданио депеше из америчке амбасаде у Паризу које указују на то да је Стејт департмент САД био и остао активно ангажован у промоцији приватне компаније Монсанто, као и да је користио званични дипломатски притисак како би постигли да француска влада дозволи ГМО. Јасно је да је у питању и притисак да се Србија придружи СТО, будући да правила која успоставља ова организација (СТО) ставља припоритет трговине изнад здравља и безбедоности земље. Пољопривредна проблематика се у оквиру СТО решава по нацртима водећих компанија САД за агробизнис, каква је највећи светски поседник ГМО семена Монсанто.

Сви правци анализе коју сте изнели у првом немачком издању ваше књиге „Семе уништења“, показали су се као тачни. БТ памук довео је до побачаја у сетви и масовних самоубистава сељака у Индији; узгајање „франкенштајн“ семена кукуруза и соје у САД, потврдило је да је за узгој ГМ соје потребно далеко више хербицида а никако мање, што је био један од пропагандних слогана при наметању „франкенштајн хране“ широм света док је употреба Раундапа у САД довела до појаве „суперкорова“, након што је коров развио резистентност на овај хербицид. Истинску намену ГМ семена показује међутим Гејтсова „Банка судњег дана“: банка семена направљена како би осигурала божије семе за глобалну елиту пошто „семеном зла“ униште човечанство.

— Гејтсова Банка семена је један од најбизарнијих и најалармантнијих развојних пројеката који се односе и на ГМ и не-ГМ. Ова банка семена уграђена у планину у Свалбарду унутар удаљеног Арктичког круга, крунски је доказ да пројекат представља огромну нуклеарну бомбу. Пројекат је првенствено финансирала Рокфелерова Фондација и фондација Била и Мелинде Гејтс, и званично је отворена фебруара 2008. До данас је у Банци похрањено преко 20 милиона семена, што је приближно једна трећина најважнијих светских сорти прехрамбених усева. Ова чињеница постаје интересантнија када се зна да Рокфелерова Фондација, која је покренула цео пројекат у вези са ГМО, трошила и троши стотине милиона долара на истраживања како би стекла монопол у области пољопривреде, попут оног што су урадили са монополом на контролу светске нафте. Фондација Била и Мелинде Гејтс главни је деоничар Монсанта, највеће светске ГМО компаније у области агробизниса.

Не треба нипошто сметнути са ума да су ова два од пореза ослобођена моћна америчка гиганта: Фондације Рокфелера и Гејтса, заједно са бившим генералним секретаром УН Кофијем Ананом, покренуле велики пројекат лажно назван „Алијанса за зелену револуцију у Африци“ (AGRA). Под заводљивим паролама да је у питању организација предвођена Африканцима који промовишу афричка решења у пољопривреди, крила се организација којом су управљали људи из ових фондација чији је истински циљ био увођење Монсантовог ГМ семена у Африци. И Бил Гејтс и Дејвид Рокфелер су заклети и осведочени заговорници еугенике, смањења глобалне популације. Особито оне тамније пути.



Разговор водила БИЉАНА ЂОРОВИЋ

Текст преузет са http://srbijabezgmo.wordpress.com/a>