Стручњаци кажу да Србија има све услове за развој органске производње. Ипак, остаје питање како ћемо искористити све потенцијале у циљу повећања производње и извоза.

Током последњих неколико година органска производња, као област високог потенцијала у нашој земљи, постаје све популарнија, а самим тим и економски значајнија. Аграрни аналитичари сматрају да је овај облик производње један од приоритета развоја, обзиром да је интегрални део стратегије руралног развоја.

Статистика каже да се органска производња одвија на око 10.000 хектара, односно на 0,28 одсто укупних пољопривредних површина, што је неупоредиво мало у односу на могућности. Подаци Привредне коморе Србије показују да је прошле године најзаступљенија била органска ратарска производња, затим воћарска, док се производња поврћа обављала на знатно мањим површинама. Рецимо и то да Србија највише органске хране извози у Европу али и на јапанско и америчко тржиште, а најчешће је то јагодичасто воће, али и друго органско воће ниског степена прераде, као и житарице и соја. Вредност извоза процењује се на око 10,7 милиона евра. Производња се одвија у складу са правилима ЕУ, јер је наш закон из 2011. године усклађен са законом ЕУ.

Војводина са својим надалеко чувеним Центром за органску производњу у Селенчи, који окупља 217 физичких и правних лица, има највећи број органских произвођача.

Да су људи са села заинтересовани за органску производњу, да им је јасан значај такве производње, али и могућности зараде те да су свесни питања одрживог развоја, заштите животне средине, потврђују Мирко и Даниел Влчек, Владимир Сич и Тони Пацула. Ови млади људи, углавном студенти, 2012. године заснивањем органске баште у Пивницама практично су започели органску производњу у Бачкопаланачкој општини.




Мирко Влчек је на пољопривредном факултету у Новом Саду завршио основне студије, смер Агротуризам и рурални развој, а ове јесени се припрема за мастер студије. "За органску производњу сам се заинтересовао зато што нам она омогућава производњу праве хране у сарадњи са природом, а то значи поступак са биљкама и животињама на природан и начин, не приморавати их да постану крупне брзим растом ради велике зараде, него им пружити погодне услове за раст и развој у што природнијим условима", каже Мирко Влчек објашњавајући како је са другарима основао и Еколошко удружење сеоског туризма и руралног развоја, како би поред производње могли што боље да се организују када је у питању наступ на тржишту.Влчек истиче како му је на самом почетку, обзиром да је имао мало искуства литературом и смерницама помогла проф.др Бранка Лазић.

Овог пролећа у био башти и пластенику, Влчек, Сич и Пацула засадили су најразличитије повртарске културе које као и ранијих година пласирају на пијаци органске хране "Мој салаш" у Новом Саду. Покренули су и "Органски маркет", акцију продаје органских производа у центру Бачке Паланке али и савремени начин продаје путем интернета који им омогућује лакше наруџбе производа, али и бесплатну доставу, која је за сада могућа само за подручје Бачке Паланке.

Стручњаци напомињу како је циљ аграрне политике да се током наредних десет година повећају површине под органском производњом на 80.000 хектара те је и Стратегија пољопривреде и руралног развоја за период 2014 -2024 први пут овом облику производње дала значајно место.





Текст преузет са https://www.agroklub.rs/