Србија има огромне површине неискоришћеног пољопривредног земљишта. Да ли то земљиште може бити шанса за органску пољопривреду? Каквог је квалитета? У ком крају Србије га највише има? О свему овоме смо разговарали са нашим угледним пољопривредним стручњаком Миладином Шеварлићем, који је до 2014. године био редовни професор на Пољопривредном факултету у Београду.

Према његовим речима, Србија има и 424.054 хектара неискоришћеног пољопривредног земљишта, односно не користимо сваки девети хектар расположивог земљишта! Насупрот Србији, Словенија има укупно око 600.000 хектара пољопривредног земљишта са којих обезбеђује значајан део хране за око два милиона својих становника.

"Србија би могла за годину-две да постане не само регионални, већ и европски лидер у органској производњи - ако би по убрзаном поступку сертификовала само по 100.000 хектара некоришћеног пољопривредног земљишта за органску пољопривреду. Са 100.000 хектара Србија може, према консултацији са познатом професорком др Бранком Лазић, дати органску производњу у вредности 3.000 евра по хектару или 300 милиона евра годишње", тврди овај угледни стручњак.

"Такође, ако би још 100.000 хектара неискоришћеног пољопривредног земљишта засадили дрвенастим цветницама погодним за пчелињу пашу (багрем, липа и кестен), не рачунајући додатне ефекте од дрвне масе, чаја од липе и плодова кестена, као и од еколошких ефеката пошумљеног подручја, могли би остварити минимум 300 kg меда/hа (по 4,0 евра/кkg) односно 120.000.000 евра годишње”, објашњава Шеварлић и додаје: "То значи да би Србија рекултивацијом свега 200.000 хектара некоришћеног пољопривредног земљишта могла да оствари приход од извозно оријентисане органске биљне производње и еколошког меда у вредности од 420 милиона евра годишње".

Поређења ради, тврди он, потенцијална вредност органске производње на 200.000 хектара рекултивисаног неискоришћеног пољопривредног земљишта била би идентична вредности произведеног кукуруза на чак 60 одсто површина засејаних нашом најзаступљенијом ратарском културом на чак 1.250.000 ораница, по откупним ценама кукуруза из 2014. године.

"Неискоришћено пољопривредно земљиште креће се од 0,3 ара по становнику на Звездари до чак 3,97 хектара по становнику у Црној Трави или 1:1.323 пута. Веровали или не, неискоришћено пољопривредно земљиште по становнику у општини Црна Трава, веће је него што је укупно расположиво пољопривредно земљиште по пољопривредном газдинству у 56 општина у Србији”, оцењује он. Када би се кренуло са пољопривредним коришћењем тог земљишта, каже,решио би се и огроман проблем незапослености јер је реално да на тих 200.000 хектара, директно и индиректно ради барем 200.000 радника.

Професор Шеварлић тврди да је предуслов за промене које могу да донесу корист свима да држава али и власници тог земљишта промене однос према својини. "Генерација садашњих корисника обавезна да пољопривредно земљиште преузето од својих предака користи у складу са сентенцом "bonus pater familias" и да га, ако не у повећаној површини и у побољшаном стању, онда најмање у преузетој површини и затеченом стању, остави у наслеђе наредној генерацији корисника за њихов одрживи развој", напомиње он.

Шеварлић је у студији Пољопривредно земљиште у Републици Србији коју је недавно објавио у сарадњи са Републичким заводом за статистику и уз финансијску подршку ЕУ, у посебном поглављу обрадио узроке. Поред личне неодговорности власника односно корисника, за овако велико некоришћено пољопривредно земљиште је одговорна и држава - било нечињењем или пак, неадекватним чињењем.





Према његовим речима много ствари треба променити у менталитету и ставу према пољопривреди и њеним потенцијалима, па тако наводи и један од примера постојећег апсурда. "Да смо 10.000 евра, колико је износила државна субвенција која се исплаћивала страним инвеститорима за једно отворено радно место, давали нашим незапосленим пољопривредним стручњацима (28.500 незапослених доктора наука, магистара, мастера, дипломираних инжењера, инжењерима и пољопривредним техничарима) и младим пољопривредницима, Србија би већ имала извоз пољопривредно-прехрамбених производа од најмање пет милијарди евра".

Званични подаци показују да Србија има 628.522 породичних пољопривредних газдинстава (ППГ) са просечном величином поседа од свега 4,56 хектара властитог коришћеног пољопривредног земљишта (КПЗ). Тако уситњена газдинства не могу бити конкурентна у производњи жита и индустријског биља у конвенционалној пољопривреди, која се данас у свету базира на потпуно механизованој производњи и економији обима производње на великим и уређеним земљишним површинама, у којој је ангажовање људи сведено само на агро менаџере и руковаоце пољопривредне механизације.

Пописом пољопривреде 2012. евидентирано је свега 672 пољопривредна газдинства која се баве органском пољопривредом или 1,1 ‰ од укупног броја породичних пољопривредних газдинстава. Она су организовала органску пољопривреду на тек 2.090 хектара сертицификованог земљишта или на 0,7 одсто укупног коришћеног пољопривредног земљишта. Чак и када тој површини додамо и 2.853 хектара земљишта које је у конверзији из конвенционалне у органску пољопривреду, добијамо минорно повећање на укупно 4.973 хектара или свега 1,7 ‰ укупно КПЗ ове групе газдинстава.

Претпостављајући да ће и површине земљишта у конверзији бити сертифициране за органску пољопривреду, у структури тих 4.973 хектара земљишта за органску пољопривреду доминирају:

органска жита са 1.724 хектара (34,88%)
органске ливаде и пашњаци са 1.435 хектара (29,02%)
органске уљарице са 466 хектара (9,43%)
органски воћњаци 378 хектара (7.48%)
органско поврће са 123 хектара (2,49%)
органски виногради са 60 хектара (1,22%)
остале органске културе -преосталих 675 хектара (13,66%)

Поред скромних површина за органску биљну производњу, и органско сточарство је још у ембрионалној фази развоја, јер су пољопривредна газдинства у 2012. години располагала у органском сточарству са свега 2.294 говеда или 3,3 промила од укупно 908.102 говеда, 826 свиња или 0,2 промила од укупно 3.407.318 свиња, 6.432 козе и овце или 3,3 промила од укупно 1.968.277 оваца и коза и 16.563 комада живине у органском сточарству или 0,6 промила од укупно 26.710.921 комада живине.

Изузев у органском воћарству, органском свињарству (углавном мангулице) и органском живинарству, у чему је доминантно подручје Централне Србије, у свим осталим гранама биљне и сточарске органске производње доминирају ППГ-и у Војводини. Међутим, свим приказаним показатељима заступљености органске пољопривреде, Србија је далеко од препорука ЕУ да органска пољопривреда чини најмање 3% укупних обрадивих површина и толико укупног броја грла стоке. Чак и ако се узму у обзир подаци из Органиц Неwс (децембар 2014.) да је органска производња у нашој земљи повећана на 8.000 хектара, што чини свега 2,4 ‰, Србија је још увек далеко од циља који је себи поставила ЕУ.

"Посматрано по макрорегионима, квалитет земљишта је неупоредиво бољи у Војводини где I-IV класа које су погодне за обраду заузимају чак 91 одсто укупно расположивог земљишта, док је заступљеност земљишта погодног за обраду у Централној Србији свега 38,1%”, каже Шеварлић и додаје: "за органску пољопривреду у Србији погодна су сва земљишта, чак и слабијег квалитета у погледу погодности за обраду (за органско воћарство, виноградарство, лековито биље и ливаде и пашњаке), уколико нису загађена тешким металима, ако имају приступ квалитетној води, ако су удаљена од потенцијалних аерозагађивача и ако постоји довољан број радно активних пољопривредника у околини локације која је погодна за органску пољопривреду".

Шеварлић је напоменуо и да интерес за органску пољопривреду, која је заступљена углавном на мањим ППГ-има, почињу да показују и поједине веће агробизнис фирме, попут пољопривредног предузећа Мокрин које планира да сертификује чак 1.800 хектара за органску производњу жита и производњу сточне хране за органско сточарство. Истакао је и да је непобитно да органска пољопривреда значајно побољшава не само плодност земљишта (плодоредом и некоришћењем минералних ђубрива и хемијских средстава за заштиту биљака), већ и здравље произвођача, који не морају да користе гас маске и скафандере за заштиту од штетних пестицида, хербицида, инсектицида и нарочито здравља потрошача који ће користити здравствено безбеднију храну и оставити земљу наследницима у побољшаном стању.




Марија Јовановић



Текст преузет са https://www.agroklub.com/