Воће представља једну од најздравијих и најнеопходнијих намирница која би требало да буде што више заступљена у свакодневној исхрани. Свежи плодови воћа су готово незаменљива, здрава храна , која врло често има и лековиту и терапеутску вредност. Редовна употреба воћа у људској исхрани успешно делује на развој и здравствено стање људског организма, на његову физичку кондицију и радну способност, а у одређеној мери и на дужину људског живота.

Органске материје( шећери ,масти и беланчевине ) које улазе у састав воћа, често су изнад квалитета у другим намирницама. Вредност плодова заснива се на знатним количинама шећера ( фруктоза, глукоза и сахароза) и минералних соли, киселина и витамина. Шећер који улази у састав воћа је фруктоза а не глукоза што има за последицу његово спорије разлагање од других намирница. То омогућује да након конзумирања воћа ниво шећера у крви расте па тако долази до равномерног снабдевања мишића.

Свежи плодови садрже у просеку око 15 % шећера и до 35 % угљених хидрата. Врло је значајна физиолошка улога и других састојака воћа, као што су органске киселине , пектини и несварљиви угљени хидрати. Хемијски састав плодова воћака се разликује од врсте до врсте, тако да јабука у свом саставу има највећи проценат воде од 83 % до 90 % , затим 13.5 % угљених хидрата , 0.4 % беланчевина , 0.6 % киселина и 0.6 % минералне материје.



Крушка садржи највећи проценат воде 83 %, и 13 % до 20 % угљених хидрата, 0.5 % беланчевина ,0.2 % киселине и минералне материје 0.3 %. Од киселина преовлађује јабучна киселина 80% до 90% и то код јабуке, брескве, кајсије, трешње, вишње, шљиве и крушке, винска киселина код грожђа а лимунска киселина код рибизле, лимуна и поморанџе.

Од минералних материја воће садржи највећи проценат калијума. Од једињења највише калцијум-карбоната,калцијум –фосфата, магнезијум –сулфата. Плодови воћа највише садрже витамин C , витамин А,B,и B2..




Снежана Драгићевић-Филиповић