На подручју Јабланичког округа, паприка је култура која заузима значајно место у укупној повртарској производњи. Аутохтона црвена, мирисна и укусна "паприка низача", у атару села Доња Локошница, сваке године је доминантна култура.

Вегетацијски услови прошле године нису погодовали развоју паприке. Са садњом паприке, због специфичности временских прилика се каснило десетак дана, а обично произвођачи ову активност почињу одмах након сеоске славе, Ђурђевдана. У Локошници је производња ове паприке традиција и понос, а скоро да нема пољопривредног газдинства које нема производњу ове културе и којa у јесен не окити фасаду низом овог производа. Садња је каснила, а онда се развој, цветање и плодоношење паприке одвијао под јако неповољним условима.




Осим примењених агротехничких мера, стандардних у производњи паприке, како би се обезбедили високи и стабилни приноси доброг квалитета, паприка захтева висок интензитет светлости и топлоте. Висина биљке је око 50 cm, стабло је средње разгранато, чврсто, светло зелене боје, са крупним листовима ланцеластог облика. На дугој плодној дршћи налазе се висећи плодови паприке, нутанс типа, просечне тежине 60 – 80 g. Плодови су зелени а у технолошкој зрелости добијају карактеристично црвену боју. Берба ове паприке обавља се сукцесивно и почиње када плод добије интензивно црвену боју, карактеристичну за ову сорту, а плодови се осуше на биљкама 70-80 % док се 10% осуши на сунцу, на низама, а онда се досуши до 100 % у традиционалним сушарама на нижим температурама, како би паприка и даље сачувала специфичну боју, мирис и арому. Дуг, прав плод са оштрим врхом одликује се високим садржајем суве материје, укупних шећера и β-каротена.

Производњом “низаче” која, како кажу мештани, успева само овде и производи се више од пет векова, од домаћег семена на традиционалан начин бави се око триста домаћинстава. Принос је био доста слабији него предходних година због изузетно лоших вегетацијских услова. Просечан принос "бренда" села Доња Локошница креће се око 30 t/hа. Након сушења од ове количине добије се 3 t млевене паприке.




Мештани овог села сачували су традиционалан начин сушења паприке. Након бербе, паприка се "ниже" а низама се оките куће, објекти за чување пољопривредних производа и ограде. Када се паприка осуши, низе се скидају и врши се селекција, одвајање петељки од плода, а даљи процес обраде зависи од намене (млевена, грувана или сушена "десет у вези" или "на венац".

Како тврде мештани, овде се производи најбоља сушена, млевена и грувана паприка за зачин и припрему разних гурманских специјалитета. Сваке године се у овом селу у време бербе организује традиционална манифестација "Паприкаријада" која првлачи све већу пажњу произвођача и стручњака, и овом приликом се бира најбољи произвођач, а посетиоцима се служе специјалитети од паприке које припремају мештанке овог села.




Мсц. Јелена Стојиљковић



Текст преузет са http://agroinfotel.net/