Шта се подразумева под концептом ЕКО села у свету и Европи ?



За поштовање су покушаји појединаца и група који промовишу принципе "здраве архитектуре, природног грађења, свете геометрије, самоодрживог села, вредности Винчанске културе", и још свега помало.... Промовишу храброст одласка у природу и градње земљодомова, кућа од старих гума и сламе, формирање бригада за градњу еко села итд. На страну што су старе аутомобилске гуме канцерогене и најскупље за рециклажу па се зато обичном народу нуде по белом свету као грађевински материјал. Као хоби или лични став то је симпатичан покушај. Али то није добра основа за развој и промоцију идеје еко села у Србији. Такав приступ није систематизован и усаглашен са условима у Србији и може бити контрапродуктиван.



Еко село у свету и Европи


Еко село је насеље функционално интегрисано са природном околином са намером да обезбеди здрав, дугорочан, хармоничан и одржив развој његових становника (Roberta i Dianne Gilman, 1991).
ЕКО село треба да се заснива на четири принципа који су у интеракцији; еколошком, економском, социјалном и цивилизацијско-културном


За еко село као људску заједницу битно је да сви заједничким снагама утићу на своју будућност кроз позитивне промене. Добре намере и креативност чланова заједнице су један од најважнијих ресурса, који се на жалост данас недовољно користе. Четири принципа су заправо основ хармоничног развоја еко села. Свака од ове четири димензије садрже пет модула- двадесет укупно по предметним областима.
Треба знати и прихватити да су четири принципа константе, али да садржај појединачних модула може еволуирати током времена зависно од специфичних локалних потреба и околности.


У тексту који следи покушао сам представити принципе еко села који су прихваћени у Европи и свету (http://gen.ecovillage.org/es/ecovillages) уважавајући услове у Србији.



Принцип 1;

Промена вредносног система као компонента еко села (Worldview)


Дефинитивно у цивилизацијском, културном, економском и социјалном погледу свет се налази на великој прекретници. Суверене државе треба да самостално одлучују како желе да живе једни са другима и да према свом природном окружењу поступају еколошки и економски одговорно кроз животне аспекте људског постојања приказаних у следећих пет модула:


- Холистички поглед на свет је у цивилизацијском контексту нов и подразумева повезивање природе са науком и духовношћу.

- Поновно повезивање са природом је могућност повезивања људских бића са природним окружењем између осталог и као вид духовне праксе.

- Трансформација Свести треба да буде последица посвећености овом интелектуалном и духовном преображају.

- Брига о личном и Планетарном здрављу подсећа на јединство и блиску везу између Планетарног и личног здравља.

- Друштвено ангажовање позитвно утиће на духовни живот појединца поготово у овим временима отуђености када се заборавља на солидарност и чињеницу да се добро и лоше боље подноси у заједници.



Принцип2;

Социјална компонетна еко села (Social)


Друштвене вредности укључују учешће свих чланова еко села. То учешће се манифестује кроз право да становници еко села дефинишу како желе да живе са природом, и једни са другима. Али такође треба да се знају права и обавезе сваког становника у еко селу. Ова изузетно значајна али и осетљива компонета представљена је кроз следеће модуле:


- Изградња заједнице кроз прихватање различитости претставља основ изградње заједнице, и учи нас вредностима и вештинама које помажу неговање атмосфере поверења.

- Вештине комуникације и доношење одлука треба да помогну у одлучивању и управљању свакодневним, али и конфликтним ситуацијама како би друштвене групе лакше опстајале.

- Руковођење и управљање еко селом захтева одређене лидерске способности са јасним разликовањем "моћи изнутра" и "моћи над". Развијање лидерских вештина, представља важан део преузимања одговорности за остварење заједничких циљева, а не извор личног богачења и себичне користи.

- Неговање и подстицање уметности, традиције и народних обичаја су значајна компонета друштвене трансформације заједнице, а код чланова еко села треба да пробуде креативност.

- Образовање, повезивање и умрежавање знања и искуства, даје сасвим нову димензију поимању знања и свести да не постојимо од јуче, тј да се развија свест о вези између бивших и будућих генерација, као и веза са другим заједницама.



Принцип3;

Еколошке вредности као компонета еко села (Ecological)


Подразумевају чисту земљу, ваздух и воду, дом и свежу домаћу храну, уважавајући разноликост екосистема у датим условима окружења у оквиру дозвољеног тзв "еколошког отиска". Успостављање еколошких вредности као компоненте еко села има за циљ хармонизацију односа између дугорочно корисних и тренутно профитабилних циљева и мера у оквирима следећих модула:


- Учење о "зеленој градњи" и како да се граде здравији објекти, више еколошки и хуманији, и енергетски ефикасни, али поштујући локалне услове и присутне регионалне стилове.

- Коришћење локалне хране зарад личног здравља и планетарног благостања.

- Вода, енергетика и инфраструктура (са одговарајућом технологијом) су веома важни у подизању еко села и треба да се користе на ефикасан и рационалан начин.

- Опоравак животног окружења које је људском немарношћу девастирано (јаловишта, клизишта, отклањање последица еолске ерозије у пољопривреди итд), применом органске пољопривреде и еколошких агро метода у складу са локалним условима.

- Јединствен и целовит приступ у процесу креирања и обнове урбаних целина и то у економском, еколошком и социјално-културном погледу, представља потребу да простор у којем човек живи треба бити у органској вези са природом, а не да природа служи само као извор сировина.



Принцип4;

Економске вредности као компонета еко села (Economic)


Обухватају локалне економије под управом која уважава концепцију да економска оправданост произилази из еколошке одрживости а не обратно. Савремени човек веома често и погрешно животну околину доживљава као неисцрпну банку ресурса у функцији индустријског развоја. Задатак је како обрнути овај процес да би се људске активности ставиле у функцију природног окружења.

Постоји алтернатива неолибералним глобалистичким трендовима који су створили неприродан и неодржив цивилизацијски оквир. Алтернатива је приказана кроз следеће модуле:


- Потребне су структурне промене на глобалном нивоу. Постоји потреба за алтернативним локалним економијама, и ту еко село има значајно место.

- Наше понашање треба да буде засновано на три могућа питања: Колико је довољно? Какав је однос између нивоа материјалне потрошње и људског благостања? Да ли наше богатство зависи од сиромаштва других? Вредности засноване на одговору на ова питања чине суштину схватања да је економски одговорно = еколошки одрживо.

- Локалне економије треба да се развијају кроз социјално одговорно локално предузетништво. Социјална предузећа и ангажовање око запошљавања маргинализованих социјалних група, брига о деци, сиромашнима и поготово старим људима је нужна потреба и може постати реалност.

- Финасијски систем поготово банке кроз нови економски концепт треба да каналишу финансијске токове не према спекулативним пословима већ према развоју и подршци локалним инициијативама и локалном предузетништву.

- Законском регулативом подржати развој села како би се створила нова пословна и опште друштвена клима на принципима поштовања разноврсности, а не монопола и корпорацијског приступа коме је зарада и циљ основна сврха.



Шта је чинити нама?


Треба користити туђа искуства и знања, али не слепо их копирајући због помодарства или политиканства.
Традиционално село у Србији има доста елемената оног што се данас назива ЕКО село. У првом реду то је концепт задругарства, који се може развијати у производном и социјалном, али и као економски модел међусобног повезивања и самофинасирања.
Покушати повезати сељака са директним купцем, са што мањом улогом посредника. У свету се развијају тзв групе солидарне размене. У нашем окружењу постоје примери добре праксе у Хрватској.

Веома интензивно се развијају у Француској АМАП (Association pour le Maintien d’une Agriculture Paysanne). Постоје добри покушаји међународног умрежавања.

Концепт где се успоставља директна веза између произвођача и потрошача на тржишним основама где групе потрошача непосредно купују производе од сељака на принципу солидарности, тј индиректно финансирајући сељаку његову производњу и учествујући заједно са њим у производним ризицима (могући умањени приноси због суше, леда и слично) је пожељан и реалан.

За узврат по повољној цени корисници добијају здраву храну од познатог произвођача, а не преко посредника, а још мање преко великих трговинских ланаца у којима не знате шта купујете, али добро знате колико скупо платите!

Држава законима и паметним економисањем да подстиће производњу, а не да иде на руку увозничким лобијима.

Велика је заблуда појединаца да се еко село може и треба развијати малтене на принципима првобитне заједнице. Зато технолошка достигнућа примењивати оптимално уз поштовање природног окружења.

Треба дати места креативним људима, индивидулацима да примене своје идеје, вештине и знања, али стање на селу захтева озбиљан и дисциплинован приступ.

У Србији термин "еко село" углавном се користи за промоцију етно насеља или појединачних објекта чија је првенствена намена пружање туристичких услуга и та искуства су драгоцена. Међутим, еко село или насеље може бити и едукациони центар место где се долази до нових знања и место где се размењују искуства.

Могуће је да служи и као специјализовани центар за обуку у градњи природним материјалима, примени нових технологија које су еколошки прихватљиве, о примени органске производње, по жељи упознавање и са методама пермакултуре која постаје поново "модерна", иако је позната више од педест година.

Комбиновањем искустава и знања из Европе и света, и то не само у вези еко села, са нашим традиционалним знањима могуће је унапредити и очувати села у Србији.
Међутим не селективним приступом, прихватањем свега и свачега здраво за готово и то само зато што долази из иностранства, може бити само губљење времена и енергије што је за нас изузетно штетно, чак опасно у овом тренутку нашег постојања.

У осталом ако погледамо мапу на којој је приказана мрежа еко села у Европи, на тој мапи нема тачке у Србији, иако је потенцијал српског села у еколошком погледу изузетно велик, али је очигледно људски фактор затајио. Да ли је разлог неслога, лутања у тражењу коначног решења, изостанак тимског рада, недовољно анагажовање струке, сваштарење, заиста је тешко рећи. Било како било не постоји оправдање.




мр Бранислав Шарчевић