Задругарство је данас својеврстан начин борбе за опстанак земљорадника у борби са безпоштедним и немилосрдним капитализмом, с тим у вези задруга је један од начина организовања физичких лица - задругара у којој они, пословањем на задружним принципима задовољавају своје економске интересе. Треба напоменути и то да су земљорадничке задруге организоване као правна лица али нису предузећа, с тим што имају доста сличности са предузећима по питању оснивања, рада и надлежности органа управљања.


Задруге су нам данас потребне ради заустављања даљег пада пољопривредне производње, имајући у виду да смо претходних година заредом имали негативну стопу раста у пољопривреди.


Годинама се у Србији смањују површине под житарицама, опада сточни фонд, изумиру села.... Решење за опстанак малих газдинстава, решење за опстанак и оживљавање села, решење за опстанак пољопривреде налази се у удруживању пољопривредних произвођача и оснивању задруга.
Задруге су у ранијем периоду показале да могу успешно да обављају своју друштвену функцију у селима, запошљавањем младих високо-стручних кадрова обезбеђују интелектуалну масу за бржи трансфер технологије у пољопривредну производњу и утицај на развој културе, просвете, сеоског туризма и других облика живота у селу.


Стање на терену је такво да произвођач оно што произведе нема коме да понуди или буде принуђен да производ прода по минималној цени. Узрок свих ових недаћа је непостојање квалитених задруга, јер само удружени пољопривредници ће имати рационално понашање у производњи, које ће подразумевати смањење трошкова уз повећање приноса . Задруге се оснивају као земљорадничке - опште и специјализоване (житарске, воћарске, виноградарске, репарске, сточарске, пчеларске, домаће радиности и сл.), ради обављања производње, промета робе и вршење услуга .


Земљорадничке задруге организују производњу на газдинствима задругара, производе, прерађују и продају пољопривредно-прехрамбене и друге производе задруге и задругара, снабдевају задругаре репродукционим материјалом, енергентима, средствима за производњу, деловима за пољопривредну механизацију и другом робом и врше промет роба задругара и за задругаре.



Задруге би тако постале носилац свеукупног напретка наше пољопривреде и села и треба да нам буду стратешки циљу даљем развоју пољопривредне производње Почетне кораке у оснивању задруге обично предузимају предузимачки усмерени појединци који имају веће стручно и опште образовање или веће радно искуство, а боље познају могућности и предности организације над појединцем у пословном општењу.


У основачки подухват крећу најпре углавном лица која прате промене у друштву и отворена су за нова сазнања. То су обично појединци који имају смелост за промене и верују у њихову остварљивост, лица која препознају могћности задружне организације. Они не морају да одмах допринесу оснивању задруге у првом покушају, али бар могу да пришире сазнање делу пољопривредника којима би оно могло да буде корисно у неком другом покушају.


На састанцима и предавањима је неопходно да присутна лица буду што потпуније обавештена о томе зашто је задружно организовање корисно и могуће. Потписани уговор о оснивању задруге омогућује сигурнији успех оснивачке скупштине. За оснивачку скупштину се припремају оснивачки списи са којим, у битним појединостима, треба да се упознају оснивачи на тој скупштини.



Код избора делатности потребно је да се региструје већи број њих, укључујући и оне које се не би одмах обављале. Тиме би се, у случају касније потребе, предупредио поступак накнадног дорегистровања делатности. Пропис о делатностима и њиховим шифрама је доступан у свакој општинској служби у којој се врши регистровање занатских радњи (предузетника).


Минимум почетних радних услова за задругу је мањи канцеларијски, продајни и магацински или други простор који је намењен услугама које су предмет њене делатности. Минимално почетно опремање обухвата основну канцеларијску опрему укључујући рачунар, макар старије производње, затим инвентар који је потребан за пружање првих услуга. Рачунар је постао неопходно средство за рад, претпоставка за било које пословање. У основне услове за употребљиви пословни простор уобичајено спада снабдевање водом и електричном енергијом, као и други услови који су прописани за вршење појединих делатности. Књиговодствени послови који су у почетку незнатни, могу да буду поверени радњама ("агенцијама") за пружање књиговодствених услуга.



Петровић Душка