Република Србија располаже бројним ресурсима за развој туризма. Уз укључивање привредних и ванпривредних делатности, које имају интерес за развој туризма, туризам би требало да постане један од генератора развоја Републике и раста укупних економских активности.


Полазећи од основних праваца у светским туристичким кретањима, циљева дугорочног развоја туризма у Србији, достигнутог степена развоја и ресурсне подлоге, у Србији се издвајају следећи најважнији видови туризма: туризам великих градова, транзитни туризам, бањски туризам, туризам на Дунаву и туризам везан за посебна интересовања.


Туризам везан за посебна интересовања обухвата више видова туризма за којима постоји одговарајућа тражња и који показују стални раст, са очекиваном тенденцијом још бржег раста у будућности. Овим су обухваћена интересовања за културу, археологију, уметност, архитектуру, спорт, музику, хобије, лов и риболов, боравак на селу и друга. Ова група различитих интересовања посебно је у Србији значајна код оних видова туризма у којима је у одређеној мери већ формиран туристички производ.


Један од тих видова јесте управо туризам на селу. Република Србија има изузетно повољне услове за развој туризма на селу. Пре свега, то су посебно повољни услови очуване природе, уз благу климу, чист ваздух, незагађене реке и језера, богату флору и фауну. Ове погодности су нарочито изражене у брдско-планинским пределима. Боравак у природи пружа туристима могућност за шетње, рекреацију, бављење спортом, организоване излете до оближњих пећина, извора и водопада, могућност лова и риболова, јахања, планинарења, брање шумских плодова и лековитог биља и друге рекреативно-забавне активности у природи. Туристи који за то покажу интересовање могу се укључити у обављање пољопривредних радова.


Велики број села налази се у близини вредних културно-историјских споменика, које туристи могу организовано посетити. Изузетну културну вредност имају и грађевине традиционалне архитектуре, са карактеристикама одређеног подручја, као и производи старих заната и ручне радиности, кроз које се упознаје богато наслеђе нашег народа. Такође је могуће организовано посетити разне изложбе које се организују у окружењу, посебно сликара наиве, као и туристичке манифестације и традиционалне приредбе преко којих се упознају народни обичаји и обележја сеоског живота.


Ова разноврсност туристичких ресурса и богатство културног наслеђа посебно су обогаћени и израженом гостољубивошћу и срдачношћу локалног становништва.



Развој туристичке делатности у селима Србије нема дугу традицију, јер се организованији промет туриста на овим просторима почео одвијати од краја 70-их година прошлог века. Међутим, он у почетку није био праћен адекватним стимулативним мерама, нити му је придаван одговарајући значај, насупрот расположивим ресурсима и стално растућој тражњи. Зато се и нису могли остварити значајнији резултати како у погледу структуре и квалитета туристичког производа, тако и обима промета и потрошње. Временом, подстакнут од стране туристичких друштава, туризам на селу је добио масовнији карактер. У циљу развоја туризма на селу почела су, претежно у брдско-планинским селима, да се оснивају туристичка друштва (Девићи, Бранковина, Студеница), туристички савези општина (Косјерић,Ивањица, Кнић), а у ову активност укључиле су се и земљорадничке задруге и угоститељско-туристичка привреда.



Зоран Недељковић, дипл.инж.пољо.