Задруге су нам данас потребне ради заустављања даљег пада пољопривредне производње, имајући у виду да смо претходних година за редом имали негативну стопу раста у пољопривреди. Годинама се у Србији смањују површине под житарицама, опада сточни фонд, изумиру села...
Решење за опстанак малих газдинстава, решење за опстанак и оживљавање села, решење за опстанак пољопривреде налази се у удруживању пољопривредних произвођача и оснивању задруга. Задруге су у ранијем периоду, док су постојале показале да могу успешно да обављају своју друштвену функцију у селима, а пре свега, да запошљавањем младих високо-стручних кадрова обезбеде интелектуалну масу за бржи трансфер технологије у пољопривредну производњу и утицај на развој културе, просвете, сеоског туризма и других облика живота у селу.
Шта треба урадити?
Што хитније треба вратити промет пољопривредних производа у регуларне, законски исправне трговинске токове. То може се обезбедити само ако се сузбије сива економија и задруге преузму своју функцију организације и промета пољопривредних производа.
Сива економија је данас доминантан облик трговине пољопривредним производима од чега штете имају и пољопривредни произвођачи и држава. Држава не убира приходе од ПДВа, а пољопривредни произвођачи су изложени грубој експлоатацији како у сектору набавке, тако и сектору продаје пољопривредних производа. Стање на терену нам је такво да произвођач оно што произведе нема коме да понуди или буде принуђен да производ прода по минималној цени.
Узрок свих ових недаћа је непостојање квалитених задруга, јер само удружени пољопривредници ће имати рационално понашање у производњи, које ће подразумевати смањење трошкова уз повећање приноса и побољшање конкурентности. Запошљавањем високо-стручних кадрова и остале радне снаге у селима решио би се још један горући проблем у нашој земљи, а то је питање незапослености. Задруге би тако постале поново носилац свеукупног напретка наше пољопривреде и села и треба да нам буду стратешки циљу у даљем развоју пољопривредне производње.
Зорица Петканић