Према Закону о задругама (Службени лист СРЈ, број 41/96 и 12/98) земљорадничку задругу може основати најмање десет земљорадника и других физичких лица, који у својини имају или по другом основу користе земљиште, објекте или средства за рад у пољопривреди.


Када одлучите да покренете иницијативу за оснивање задруге, урадите то са најбољим домаћинима у селу који, поред угледног имања, имају предузетнички дух, а довољно су спремни и искрени да отворено разговарају о начину како да се реше заједнички проблеми. Ако су, уз то, млађи и образованији то им, у односу на друге, даје додатну предност. Немојте разговарати са онима који су склони преварама или превртљивости (данас једно - сутра друго), јер они не могу бити поуздани партнери у раду задруге. Немојте их потпуно искључити из сарадње у каснијем раду задруге, али их стално држите на оку (чланови задруге треба да делују и тако да дају шансу и онима који се могу променити). Дакле, само најнапреднији треба да буду уверени и одлучни у томе да им задруга треба, између осталог, и због разлога наведених у овом водичу за интересно организовање земљорадника. То је и основна претпоставка за успех и нада да труд за оснивање задруге неће бити узалудан и да се покретачи иницијативе неће компромитовати у својој средини, него ће, успехом задруге, повећати свој углед.



Оснивачки акт задруге је Уговор о оснивању, који потписују сви оснивачи и оверавају свој потпис. Уговор обавезно садржи пословно име задруге, седиште, претежну делатност, податке о оснивачима, износ удела и рок уплате, одговорност задруге и задругара за обавезе, начин и рок сазивања оснивачке скупштине, као и друга питања (начини и принципи расподеле и сл.) од значаја за успешан рад задруге. Свако од ових питања заслужује посебно објашњење, али се ми овом приликом нећемо тиме бавити.


Земљорадничка задруга се може основати само са уделима оснивача. Удели су средства која оснивачи обезбеђују за оснивање задруге и представљају почетни капитал задруге који се мора укњижити на име сваког оснивача. Закон предвиђа да удели буду једнаки. То не значи да треба да буду симболични, односно мали. Треба проценити колики је минимално потребан капитал да би задруга могла да почне да ради.


Никада немојте ући у оснивање задруге само са онима који су спремни да уплате оснивачки улог у вредности једне туре пића. Искрено, такве задруга не интересује и они су спремни да се одрекну свог удела у задрузи и да не учествују у раду и пословању, а у управљању могу само да сметају.


Ниво укупног почетног капитала задруге у оснивању представља збир свих појединачних удела потписника Уговора о оснивању задруге. Појединачни удели морају (по Закону) бити једнаки, зато је боље ићи на повећани број оснивача, а не на законски минимум (10 оснивача). У том случају ћете уважити потребу да величина појединачног удела не угрози економску могућност поштеног домаћина коме треба задруга.


Оснивачка скупштина се одржава са свим лицима која су потписала Уговор о оснивању задруге. Немојте на скупштину звати оне који нису хтели да потпишу оснивачки уговор, јер такви могу само да сметају. Потписници Уговора о оснивању усвајају задружна правила и бирају прве органе задруге - председника Скупштине задруге, председника и чланове Управног одбора (ако задруга има више од 20 оснивача), Надзорни одбор и вршиоца дужности директора. Ако се бира Управни одбор он мора имати најмање пет чланова, а Надзорни одбор најмање три члана. Сви морају имати статус члана задруге, односно задругара (потписници Уговора о оснивању).



Вршилац дужности директора задруге може бити и неко од задругара, али не онај који је претходно изабран за председника Скупштине, председника или члана Управног и Надзорног одбора. Вршилац дужности директора је, по правилу, лице које спроводи све радње око уписа задруге у регистар у Агенцији за привредне регистре и обавља друге радње потребне за почетак рада задруге (израда печата, отварање рачуна код пословне банке, пријава у пореској управи итд.) и бира се до избора директора, али не на период дужи од годину дана.


Упис задруге у привредни регистар обавља се у Агенцији за привредне регистре.
Пријава се предаје у једном примерку (друге задржите за потребе задруге) и она обавезно садржи:

1. захтев за регистрацију оснивања задруге;
2. оверен потпис лица овлашћеног за заступање на ОП обрасцу (ВД директор задруге);
3. Уговор о оснивању са овереним потписима најмање 10 оснивача;
4. фотокопије личних карата свих потписника Уговора о оснивању задруге;
5. записник са оснивачке скупштине;
6. задружна правила - усвојена на оснивачкој скупштини;
7. потврда пословне банке о уплати оснивачких удела на привремени рачун, или потврда овлашћеног складиштара ако су удели у роби;
8. потврда о уплати таксе на регистрацију на рачун Агенције за привредне регистре, Београд - број рачуна 840-29770845-52, модел 97, позив на број 01 (пре уплате проверити износ и жиро рачун у најближој канцеларији Агенције за привредне регистре);
9. потврда о уплати таксе Републичком заводу за статистику Београд - број рачуна 840-742221843-57, модел 97, позив на број према шифри општине у којој ће бити седиште задруге (пре уплате утврдити шифру, износ и жиро рачун - све проверите у најближој канцеларији Агенције за привредне регистре).


Задруга се сматра основаном доношењем решења о регистрацији, а решење садржи матични број фирме (МБ) и порески идентификациони број (ПИБ) па се, на основу решења, може урадити печат и отворити пословни рачун код банке, а након тога и почети са пословањем.



Извор: "Зашто и како се организовати у задруге" (САНУ)




Душка Петровић