Био вртларство (биофарминг), осим других користи, доноси и знатно физичко олакшање. Убудуће више није потребан најтежи посао – окопавање, подизање и окретање тешке земље. Више умног – али зато мање тешког физичког рада. Метод гајења поврћа за кухињским столом добро се стапа с природним начином живота. Деца се играју испод воћака у дворишту. Свиње једу отпатке из кухиње и рију уоколо по тлу. Пси лају и играју се, а сељак сеје семе у богату земљу. Црви и инсекти расту заједно с поврћем, кокоши их кљуцају и носе јаја, која деца једу.

У жељи да се произведе што више хране, повећава се зависност од примене хемијских адитива, а све то проузрокује смањење биљних врста и њихових сорти које могу да реагују на те адитиве. Последња манифестација тога, јесте генетски модификована храна, која представља супротан процес од органског гајења.




Баште као некад – припремање компоста


Обратимо пажњу како се природа сама брине о обнављању хумуса. Као пример може да нам послужи шума. На шумском тлу леже суве и труле гране и гранчице, шишарке и опало лишће.

Ако се тај горњи слој биљних отпадака уклони, испод њега лежи растресита земља пријатног мириса. Она садржи најбоље сас­тојке којима се храни дрвеће у развоју. Тај плодни хумус производ је бројних микроорганизама, црва, инсеката и других становника земље, који стално варе и прерађују шумске отпатке. Тло у шуми је увек покривено, што значи да је и заштићено, тако да кише не могу да га сабију у тврду кору, а ветар и суша не могу да га исуше. Без окретања земље и ђубрења људском руком, у шуми се слој хумуса нечујно и невидљиво обнавља без престан­ка. Овај слој је у стању да храном снабдева и највишље дрвеће. Природно обнављање земље у шуми одвија се, наравно, веома споро.

Многе старинске биљке имају бољи укус или су мекше од њихових хибридних замена, а многе имају дужи период бербе. Ако се годинама производе на једном месту, могу да се прилагоде клими и земљишту те области и по родности престигну савремене сорте.

Како ћете третирати ваше земљиште зависи од његовог типа, претходног одржавања и онога што расте – или ће расти – на њему.

Изаберите биљке које одговарају климатским условима и типу земљишта у вашој башти. Оне ће добро напредовати и биће мање подложне нападима штеточина и болести



Баште као некад – ограђена висока леја


Почните с малом парцелом: Мала парцела лака је за одржавање, а на њој може да се произведе доста поврћа. Превелике амбиције могу да доведу до разочарања због тога што имате више поврћа него што можете успешно да гајите.

Због начина производње житарица код нас (ђубрења земље искључиво вештачким ђубривима), оне немају потребне макро и микро елементе потребне за очување здравља човека, па ни месо, јаја и млеко их такође не садрже или их има веома мало.

Мати Атанасија је саветовавши се са онима који траже помоћ одлучила да изнесе неке заједничке идеје шта би могло да се чини, да пребродимо ово болесно стање:



* Да живимо по правди Божјој и његовим заповестима, и овако наоружани, чувајући своју веру и традицију, бићемо спремни за борбу са искушењима која нам доносе ова времена.

* Исељавати се из градова и живети на селу и то у мало забаченим селима. Тамо није све тако загађено, јер људи нису свуда земљу обрађивали тако интензивно помоћу хемије.

* Гајити живину и стоку здравом храном богатом вита­минима и минералима





* Да сами гајимо поврће и да припремамо храну за своју децу и тиме да их хранимо, да порасту здрава и паметна.

* Да гајимо биљке, које се размножавју из семена,тако дасами будемо сигурни, да биљка није модификована, што је неиспи­тано и многи тврде штетно за здравље.

* Да гајимо животиње на хуман, односно традиционалан начин. Да се не држе у тесним шталама и кочинама, него да имају места на травнатим површинама у воћњацима.

* Да се чувамо болести и да делујемо превентивно на њих користећи се лековитим биљем и препаратима из природе. Преко 80% болести се могу предухитрити, ако усвојимо здраве навике.

* Да на својим окућницама или балконима узгајамо лекови­то биље




Баште као некад – садња са сламнатим покривачем


* Оно што јесте најважније је да умолимо наше школоване људе, да своје знање ставе у службу обичног народа, а не великих система којима је једини циљ профит. Да смишљају како мали човек да се провуче, преживи и одупре овом страшном поробљавању и ма­нипулацијама којима је изложен. Пре свега апелујемо на научнике и стручњаке хришћане, да учине све што је у њиховој моћи да се обнови србско село и породица. Узалуд нам све докторске титуле и то што се поносимо нашим стручњацима у свету, када они не служе сопственој породици, сопственом народу. Ако они мисле да није важно да се боре за бољитак у Србији, треба да знају да их служење струци срозава на само телесно биће, које на земљи и у земљи завршава своје постојање. Наша је историја пуна оних који не само што нису добијали никакве земаљске награде за свој рад на очувању породице, вере и нације, него су радо постајали мученици, од савременика љуто гоњени и несхваћени, од Бога прослављени и свети.

Ми више памтимо и цитирамо данас њих, него неке успешне одрођене трговце по свету.


Претежна одлика данашњих људи јесте незадовољство оним што се поседује и роптање због таквог стања. Сви ропћу, да се скоро ништа не исплати и да се мало поседује. Сељак грди своју земљу и ропће да се ништа не исплати. Пекари нерадо месе хлеб – не исплати се; ни сточарима се стока не исплати, ни мајсторима се њихов посао не исплати,.. и тако у недоглед. Покушаћемо да докажемо да је све то само у нашој фикцији и да је такво закључивање последица губитка здравог расуђивања. Господ није напустио свет. Он нам и данас показује да се сваки труд исплати и да доноси огроман добитак. (Ова је економија одржала Србски народ хиљадама година и нема разлога да не верујемо да нам може помоћи и сада.)


Узећемо као пример, најпре, клас пшенице. Из једног зрна, дакле, добијемо више од десет зрна. Из једног зрна пасуља, које смо посејали, уберемо са вреже више од педесет. Од посејаног зрна кукуруза, колико добијемо зрна само са једног клипа? – Више од стотине! …И сам човек може, показаним поступком, да направи анализу и свуда ће добијати резултат екстра добитка, који Бог даје човеку, при чему човек има само мајушни део у целом овом заједничком послу Бога и човека. Највећи, и пресудни, део улога је Божији и Бог га даје бесплатно. Он излива своје енергије на сва бића:…’’јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима’’ (Мат. 5, 45).


И тако долазимо до добити у односу 1:10, 1:50, 1:100, 1:200, 1:300 и тако даље. Постоји ли такав добитак (с обзиром на улагање) негде у свету. Нема га ни у најозлоглашенијим криминалним подземним економијама. Такав добитак нико никоме не даје. Такав добитак само Бог даје човеку, а човек нарогушен, помраченог ума више нема радости због таквог добитка, као што су његови преци имали(ориле су се долине од песме жетелаца и берача), данас погружен у себе , сам остављен од своје деце, која су васпитана да неволе ништа од својих родитеља, сам ропће и љути се на Бога.


Наша земља од Бога је дарована свим добрима која су потребна да човек живи као слуга Божији. Има све од дела Божијег (који је пресудан) у заједничком улагању Бога и човека: погодна клима, плодна земља, довољно воде. Наш народ – вредан је народ, способан и предузимљив. При томе имамо велики број светлих примера наших светих предака, који су заступницинаши пред Богом и који су нам указали којим путем ми треба да идемо


Ова је књига помоћник онима који буду храбри борци, који свој живот хоће да воде по вољи Божијој, да оспособе своје мале или велике вртове, да сами производе здраву храну са својом породицом, да том здравом храном хране своју децу, да порасту здрава и нормална.


Оставимо се, дакле, покваренлука и економских марифетлука и вратимо се оној вековној економији, која је истински јака и трајна, са којом можемо достићи мир у душама нашим и задобити царство Божије. Трудимо се, производимо где год је то могуће, јер све се исплати само треба да постом, молитвом и добрим делима одагнамо од нас жеље да поседујемо ствари које су вештачки прецењене и које нам нису неопходне. Учимо своју децу, и говоримо им, да се све што човек поштено и честито ради и око чега се труди, и исплати.



Ослањамо се на помоћ Божју, па имамо у књизи и упутства пред сетву и жетву:


Пре него што почнемо сетву однесемо семе у цркву да нам свештеник освешта. Он нам тада даје и воду коју је очитао, којом прскамо касније биљке, да боље напредују и против штеточина. Многи који су овако чинили, тврде да су биљке много напредније и отпорније од оних које нису порасле из оваквог семена. А поред овога и ми сами се молимо Богу у свакој прилици, а нарочито када започињемо тако узвишени посао у Божијој башти.

Пре сејања да се помолимо Богу. Ма какав усев сејао, све семе које ћеш сејати окади, покропи богојављенском водицом и помоли се код семена Богу да га Бог благослови, па после сеј.

Пази: Чувај се псовке при сејању и орању, но певај какву побожну песму, иначе Бог ти неће благословити усев, већ ће пустити град, сушу, силне кише, скакавце и друге беде, те нећеш имати велике користи од усева.



"Баште као некад" Монахиња Атанасија Рашић
Књига се може наручити преко телефона Манастира Рукумија: 012/261-121



Текст преузет са https://www.bastabalkana.com/