Велика количина падавина у месецу мају утицала је негативно на већину пољопривредних култура. Велика количина кише и гравитационе воде са околних брда и планина проузроковале су повећање нивоа површинских и подземних вода .Сведоци смо вишедневних дешавања на територији целе земље и какве су штете настале утицаием оваквих временских неприлика. Реке су однеле огромне количине плодног земљишта, нанеле велике количине неплодног материјала ,шљунка камена, дрвећа, промењени речни токови, неконтролисано отицање по повртњацима и ливадама итд.


Ове штете су одмах уочљиве и делују запрепашћујуће на цело становништво. Поред ових штета овакве појаве доносе и друге врло значајне штете које се не могу одмах уочити. Повећано пропадање пољопривредних култура, значајно умањење приноса, испирање и урушавање земљишта итд.


Највеће директне штете на пољопривредним површинама претрпеле су воћарске и ратарске културе у нижим пределима и уз водозахват река. Пластеничка производња која је била захваћена водом уништена је у целости. Површине под кромпиром су такође претрпели велике штете због труљења семена .


Кукуруз који је био засејан највећим делом је пропао. Водену стихију нешто боље су поднеле пшеница, раж, јечам уколико већ нису биле полегле. Доста су оштећени засади јагоде и малине који су се нашли у захвату буичних вода. Читави редови са стубовима и жицом, системом за наводњавање, па чак и цели засади били су порушени и однети, могло се приметити на неким локалитетима.Јагодњаци преплављени муљем, фолија и цеви за наводњавање покидани плодови контаминирани итд.



Шта се може учинити ?


Највећи је проблем што време истиче. Оптимални рокови за пресејавање неких ратарских култура већ истичу, поготову када се ради о кукурузу, а ту имамо појаву да ни данас у неке парцеле се не може ни пешке ући а камо ли пољопривредном механизацијом. Морамо сачекати да се те парцеле оцеде, исуше а најпре треба урадити привремено каналисање и одводњавање. Мора се вршити уклањање нанетог материјала, дрвећа, грања, камења, шљунка, где је то могуће и равнање терена,да се парцеле што пре приведу култури. Парцеле које имају изгледа да се поново засеју морају се поново ђубрити јер је највећи део органских и минералних материја вишедневним плављењем испран.


Засади малине у плавном подручју и у опште који су били забарени претрпеће највеће штете . Већ сада показују знаке интензивног увенућа и сушења како од гушења у води тако од повећаног утицаја болести. Тим засадима је потребна помоћ у смислу заштите и ђубрења, а и ма и оних кији су се највећим делом већ посушили. Сваки је засад специфичан и нису сви једнако оштећени. Прихрану треба вршити у складу са хемијском анализом земљишта уколико је вршена, фолијарну прихрану у складу са испољеним симптомима и недостатцима који се могу уочити на листу. Заштиту у складу са фенофазом у којој се засад налази, према програму заштите и дозвољеним средствима (препорука пољ. Стручне службе). Генерално све воћне врсте, пошто је била велика количина влаге, треба интензивно прихранити.


Јагода, иако је време бербе , плављени засади морају остати необрани. Сви плодови, зрели и зелени требали би бити уклоњени јер су контаминирани наплавом који се не може уклонити једноставним прањем. Уклонити муљ и наплав из међуреда, фолију уколико је неоштећена опрати водом под притиском и наставити са редовном агротехником да би засад спремили за добар род наредне године.




Андрија Радуловић дипл инж.