Село Бања под Венчацом било је деценијама чувено по грожђу, вину и виноградима. Али највише по првој српској виноградарској задрузи. Још 1903. године основали су је мештани околних села. Овде се су се производили најквалитетније вино, вињак, коњак, чак и шампањац. Сада је ова зграда пуна успомена, историје, сведочења о српској традицији – пуста и оронула.


Спаковани под конац, у подрумима, чували су се милиони литара вина. Разног. Венчачака задруга, на путу између Аранђеловца и Тополе, била је славна не само на Балкану. Била је то задруга без премца, међу четири најбоље у Европи. Сам Краљ Александар Карађорђевић био је један од задругара. Посећивале су је многе стране делегације, Елеонора Рузвелт, Франш д’Епере… Задруга је уживала процват, преживела ратове, па и самоуправљање. Али не и године транзиција и сурових приватизација. Од свог сјаја и поноса, данас, после 110 година, две продаје, остала је напуштена и тужна зграда.


На капији зарђали катанац. Врата од металних жица, на једном месту „бушна“, па може да се уђе у разгледање. Објекат који је још давних дана припојен „Навипу“ и радио у склопу ове фирме, продат је прво власнику из Италије, а затим извесном купцу из Црне Горе. Кажу мештани, све што је било вредно изнето је. Машине за оно време врхунске и напредне, вероватно су распродате. Сада огромне бачве, поломљене и прљаве труну у дворишту Задруге. Ту си и делови машина за обраду грожђа, а точионица и просторије које су некада блистале, сада су прекривене отпацима, стаклом, разбацаним деловима бачви.



На табли поред врата управне зграде на мермеру исклесано: Задругари оснивачи подрума венчачке виноградарске задруге. Побројани чланови управног, надзорног одбора и секретари.

“Ко зна где је завршила Карађорђева бачва, за коју се тврди да је чувана овде у Бањи. Виногради на пољима под Венчацом данас су углавном запарложени. Тек понеко приватно газдинство узгаја и прави своје вино. Овде нико већ годинама не долази. Котрљала је задруга некако и као друштвено предузеће при „Навипу“, само се тада више није правило онако квалитетно вино. Знам да се мешало све заједно и није се одвајало по сортама. Ипак се радило и живело”, каже Душанка.


За производњу шампањца доведен је Француз Жобин. Производио се и вермут. Стручњак из Немачке Емил Едер у производњу вина увео је нове модерне методе. У подруму се налази и стаклена бачва капацитета 70.000 литара, дело једне француске фирме. Карађорђева бачва од 6.435 литара из које је само Карађорђе пио вино, рестаурирана се чувала као музејски експонат. Само је Ђорђе Дукић имао 60 ари под виноградом. И његова четворица синова Бранислав, Коста, Живомир, Душанкин отац и Тихомир, били су задругари и имали винограде. А грожђе се у овом крају, селима Липовац, Бање, Брезовац, Топола и Винча традиционално узгајало. Задругара је 1929. године било стотинак. Тада су задругари имали око 800.000 чокота грожђа.





Текст преузет са https://www.novosti.rs/