Задруга може да допринесе унапређењу текућег привређивања породичних газдинстава тиме што:

1) доприноси побољшању снабдевања газдинства
2) донриноси унапређењу продаје робе са газдинства
3) доприноси повољнијем коришћењу услуга у производњи
4) доприноси повећању запослености.



1) Допринос побољшању снабдевања газдинства.

Задруга може да олакша снабдевање породичних газдистава тиме што је у набавци усмерена на њихове карактеристичне производне потребе за материјалом и пољопривредном опремом. Осим тога, задружна трговина у начелу треба да се одвија уз нижу маржу, јер треба да се остварује интерес чланова задруге да набаве робу по нижим ценама. Задружно снабдевање је у правилу јефтиније, јер задруга нема циљеве капиталистичког власника за већом добити. Ако би задруга тежила да оствари максималну добит од трговине, снабдевање пољопривредника би преко ње било скупо и она неби по том основу служила унапређењу пољопривредних газдинстава. Задруга би требала да има један од циљева што повољније снабдевање њених чланова, значи снабдевање робом нижих цена. У осталом, прве задруге на свету су настале ради повољнијег снабдевања сиромашних радника, оних који су остали без посла.

Пољопривредници могу испоруком својих производа задрузи њиме, без новца, да плате набављену робу или измире друге обавезе према њој ако то законски прописи дозвољавају. Тиме се ослобађају делимично од послова продаје своје робе да би обезбедили готов новац за плаћања роба и услуга задрузи. Мања сеоска насеља у просеку су слабије снабдевена основним животним намирницама. Задруга може по правилу да унапреди снабдевање тим намирницама и другим робама које задовољавају типичне потребе сеоског стаиовништва.



2) Допринос унапређењу пpoдaje робе са газдинства.

Продаја поједине робе породичних газдинстава је пред мањим или већим ограничењима у условима широко отворених врата спољној конкуренцији, то јест одсуства заштите домаће производње. Постоје случајеви када су неки пољопривредници немоћни у продаји своје робе. Тешкоће у продаји су најважнији разлог за оснивање организације пољопривредника, задруге. У неким случајевима, поједини пољопривредници су задовољни када питање продаје реше и под било каквим условима. Неким газдинствима, оним са бројнијом радном снагом, помоћ у продаји робе на најближој пијаци није потребна. Таквих је мало. Али, ако је у питању продаја на удаљенијем тржишту, на коме су цене знатно повољније, претежном броју пољопривредника таква тржишна ситуација није од користи због необавештености, нерасполагања превозним средставом, недостатка радне снаге која би се посебно ангажовала на продаји робе на том тржишту и због скромне количине робе чији је превоз на већој даљини нерентабилан.

Мање познавање тржишних могућности нису једина ограничења за породична газдинства. И ангажовање дела радне снаге на продаји јесте својеврсна тешкоћа за поједина газди нства јер послови продаје на мало захтевају релативно веће одсуствовање из производње. To је проблем за мала и средња газдинства, са оскудном радном снагом, нарочито у времену сезонских радова на имању. Тиме су великом броју газдинства повољније тржишне прилике на удаљенијим местима продаје мање доступне, што није исти случај са задругом.

Обједињена преко задруге, понуда већих количина роба породичних газдинстава ће свакако успешније наћи пут до купца. Ако је понуда стабилна и прихватљива у погледу количине, квалитета и цена, тражња купаца је постојано усмерена ка таквим понуђачима. Ово нарочито важи за наступ према индустрији која прерађује пољопривредне сировине. Добро организоване задруге по правилу могу да остваре успешнији пласман обједињене робе породичних газдинстава у веће количине. За мале количине роба појединих понуђача, купцима се, због већих тршкова превоза по јединици робе, не исплати појединачна куповина на имањима.



3) Допринос повољнијем коришћепу услуга у производњи.

Зависно од техничке опремљености задруге, пољопривредници су у могућности да користе машинске услуге у обављању појединих радних операција одговарајућом механизацијом за припрему земљишта, убирање плодова и прераду неких производа. Коришћењем машинских услуга у појединим фазама биљне производње, слабија породична газдинства су у могућности да остваре знатно већу производњу него што би то урадила само ослонцем на своју скромнију технику и углавном ограничену радну снагу.

Недостатак потребног капитала, недовољно познавањс технологије и недостатак пословног простора су основни разлози за тражење заједничког интереса задружној преради обједињених производа пољопривредника. Они би могли преко задруге да имају прераду њиховог заједничку млека и да располажу одговарајућим делом прихода од продатих прерађевина. На тај начин могу лакше да остваре више фазе прераде својих роба. Прерадом се увећава вредност њихових производа, чиме се преко виших цена прерађевина може у начелу да оствари већи приход у односу на продају сирових производа.



4) Допринос повећању запослености.

Када се оснује задруга која почиње свој привредни живот, она као организација доноси какву-такву прилику за запошљавање појединим члановима пољопривредничких породица. Могућности за то запослење се своде на: запосленост у оквиру задрге, то јест: у задружној производњи, трговини и другим услугама које она врши; у стручној служби задруге односно на пословима руковођења и администрацијс, као и на већу запосленост у оквиру породичних газдинстава - повећањем производње под утицајем задруге.

Унапређивањем продаје пољопривредних роба са породичних газдинства, задруге подстичу већу производњу на тим газдинствима. У тим условима долази до потпунијег коришћења укупних производних могућности пољопривредних газдинстава. Самим тим, уместо привидне запослености, остварује се већа стварна запосленост целокупног особља на газдинству и евентуално сезонско ангажовање изнајмљенс радне снаге.



Рашић Сузана дипл.инж.