Захваљујући бројним ресурсима за развој туризма којима располаже наша држава, одмор на селу се уз пољопривреду, све чешће помиње као један од генератора развоја и раста укупних економских активности. Међу више видова туризма нарочито пуно нада полаже се у онај који који повезује пољопривреду, село и туризам - сеоски туризам.


Очувана природа и блага клима, чист ваздух, незагађене реке и језера, богат биљни и животињски свет и са друге стране природна потреба човека да, макар на кратко, побегне из градске, еколошки нарушене средине и одређено време проведе у природи, довели су до настанка сеоског туризма. Квалитетан и миран одмор који се некада могао приуштити на пустим морским плажама, данас скоро да није могућ, јер су одмаралишта у летњој туристичкој сезони препуна туриста. Уз то, све је већи број људи који из здравствених разлога и све штетнијег сунчевог зрачења не смеју да се излажу сунцу. Ови и бројни други разлози доприносе развоју туризма у селима Србије.


У почетку су за одмор на селу била задужена само поједина домаћинства. Временом, подстакнут од стране туристичких друштава, одмор на селу добио је масовнији карактер. Данас се, према подацима пројекта Сеоски туризам Србије, који реализује непрофитна организација Интернет Клуб из Љига, туризмом на селу бави преко 300 домаћинстава на подручју 34 општине. У понуди је око 2.500 кревета. На основу података Туристичке организације Србије, организованим туризмом се баве домаћини у општинама Косјерић, Ваљево, Љиг, Чачак, Пожега, Кнић, Лучани, Мионица, Ужице, Сокобања, Чајетина, Пријепоље, Брус, Шабац, Краљево, Ивањица, Рача Крагујевачка и Горњи Милановац.



Одмор на селу – зашто?


Шта све може човек да ради када проводи одмор на селу? Осим уживања у оази мира и тишине, свежем ваздуху и природи, у селима је могућ и активан одмор кроз велики број активности. Главна од њих је могућност учествовања у обављању свакодневних пољопривредних послова у домаћинству или у ближој околини. Брање воћа, печење ракије, кошење траве, млевење жита, плашћење сена, сејање и заливање поврћа, рад са домаћим животињама, штрикање, плетење, вежење, припремање зимнице само су неки од радова у којима могу учествовати и гости, у мери у којој то желе. А стручњаци препоручују онима који се баве претежно умним радомда се у слободно време позабаве физичким активностима. Шетње кроз шуму, преко ливада и пашњака, лов и риболов, сплаварење, планинарење, бициклизам, јахање, дружења у природи, сакупљање лековитих биљака и печурака такође су примери занимљивих спортских активности и искуства за људе из градских средина. Обухваћена је и могућност одласка на различите туристичке манифестације и традиционалне приредбе попут купусијада, паприкијада, локалних сабора и вашара, посела, моба, фолклорних приредаба, преко којих се упознају народни обичаји и обележја сеоског живота, производи старих заната и ручне радиности и остало богато наслеђе нашег народа. Ово може бити јединствен доживљај нарочито странцима а понуда домаћина на селу може бити употпуњена и организацијом посета старим црквама, манастирима, археолошким налазиштима.


Ова разноврсност туристичких ресурса и богатство културног наслеђа посебно су обогаћени и израженом гостољубљивошћу и срдачношћу локалног становништва, које, у складу са традицијом, сваког туристу прима као пријатеља и износи пред њега богату трпезу здраве, природне хране.



Економски значај


Како у Србији половина становника живи у селима, у око милион домаћинстава, економски значај који Србија може имати од развоја сеоског туризма је огроман. У пракси се често могу чути различите калкулације колику би добит могло да оствари једно домаћинство од бављења овом делатношћу. Једна од њих је да би рецимо, уколико би у домаћинству две собе са по два кревета биле издате странцима 200 дана, по цени од 20 евра за пун пансион, то износило 16.000 евра прихода годишње. И када се овој суми одузму расходи, остаје интересантна цифра, и то само од ноћења и исхране. Томе се наравно додају и остали приходи а на нивоу државе додају се приходи од саобраћаја, ванпансионске потрошње итд. Да би се ово реализовало неопходно је да се многе гране привреде максимално ангажују. У сваком случају основа за став да перспектива Србије треба да буде у пољопривреди и туризму и да би развој сеоског туризма смањио депопулацију и задржао младе на селу има.



Довољно да се преживи


Како изгледа у пракси бављење сеоским туризмом сазнали смо од Миће Тешановић из Удружења сеоских домаћина Ставе Медведник недалеко од Ваљева. У ово удружење укључено је 8 домаћинстава са 30 лежајева и годишње они остваре око 200 преноћишта, највише у летњем периоду. “Цена пуног пансиона је стара и износи још увек 1200 динара а туристима се нуди лепа природа и здрава традиционална српска храна која се производи у самим домаћинствима” каже он. Уз додатне приходе остварене од слатког програма, односно слатког од шумских јагода, рибизли и боровница које се производи и продаје у његовом домаћинству, Мића каже да "може да се преживи". Своју понуду Удружење промовише на туристичким сајмовима у земљи, затим путем туристичких агенција а у припреми је и сајт. У будућности они очекују финансијску подршку државе, како по питању кредитирања тако и улагања државе у промоцију сеоског туризма.



Недовољна свест о значају и недостатак обуке


Законом о туризму посебно је уређено пружање услуга смештаја и исхране у домаћинствима, као специфичан облик пружања угоститељских услуга. Собе, куће и станови за одмор који се издају туристима, морају испуњавати прописане санитарнотехничке услове и бити разврстани у одговарајућу категорију. Последњих година у овој области приметно је подизање општег нивоа услуга у домаћинствима која се њиме баве. Гости и домаћини све чешће станују у посебним кућама или посебним деловима кућа адаптираним за боравак туриста. Собе су све чешће са купатилима, а у неким понудама су и ђакузи каде, интернет и сателитски програм.


Ипак, као основне слабости сеоског туризма и даље се истичу недовољна свест о његовом значају и недостатак образовања и обуке у смислу упознавања домаћинстава са процесом оснивања, вођења и специфичностима пословања у сеоском туризму. Од посебног значаја су и улагања у инфраструктуру као што је саобраћајна и птт, затим обезбеђивање здравствене заштите и боља промоција. Све ово мора се обезбедити да би се сеоски туризам Србије довео на ниво са кога даље може да одговара на специфичне захтеве и посебна интересовања туриста који се уочавају као тенденције у туристичкој тражњи.




Текст преузет са https://www.agroplod.rs/