Земљорадничке задруге су основни облик удруживања пољопривредних газдинстава у Србији. Чланство у њима је добровољно и чланови задруге управљају задругом и они имају право да на демократским принципима самостално доносе одлуке, које обавезују руководство задруге да по њима и поступа. С друге стране, њима задруге омогућавају да побољшају своју конкурентност на тржишту и да остврују боље економске резултате.


Појединачна газдинства не могу да остваре резултате како у набавци репроматеријала, тако и у производњи и пласману својих пољопривредних производа, који нису велики. Породична пољопривредна газдинства чине доминантни део у пољопривреди али они су у исто време и уситњени и најслабије организовани субјекти у пољопривреди. Због тога пољопривредне задруге треба да буду најзначајнији облик удруживања и организовања пољопривредника.


Захваљујући удруживању у задруге, власници малих и средњих газдинстава ће се боље организовати у новом пословном окружењу и заједнички лакше издржавати све јачу конкуренцију на домаћем и иностраном тржишту. Они ће остваривати повољније услове набавке горива, ђубрива, семена, средстава за заштиту биља. Пољопривредне задруге имаће лакши излазак на тржиште, квантитет производа, имаће конкурентност у односу на велике компаније. С друге стране задруга ће задругару омогућити стицање додатних савремених сазнања, пружати помоћ у вођењу књига.


Важну улогу у процесу организовања земљорадника у задруге има самоиницијатива, предузетнички дух и лидерска способност, пре свега млађих земљорадника и руководиоца задруга у локалним заједницама, које у широј задружној заједници треба афирмисати као задружне лидере. Поред самоорганизовања пољопривредника у удружења и задруге, потребна је помоћ и локалне самоуправе, успешних задруга и свих нивоа организовања задружних савеза, саветодавне службе и других стручних и научних институција, ресорних министарстава, невладиних и других организација.



Како се оснива задруга ?


Земљорадничку задругу, може основати најмање 10 земљорадника и других физичких лица, који у својини имају или по другом основу користе земљиште, објекте и средства за рад у пољопривреди. Оснивачки акт задруге је Уговор о оснивању који потписују сви оснивачи и оверавају свој потпис. Уговор обавезно садржи пословно име задруге, седиште, претежну делатност, податке о оснивачима, износ удела и рок уплате, одговорност задруге и задругара за обавезе, начин и рок сазивања оснивачке скупштине.


Земљорадничка задруга се може основати само са уделима оснивача. Удели су средства која оснивачи обезбеђују за оснивање задруге и представљају почетни капитал задруге, који се мора укњижити на име сваког оснивача. Удели треба да буду једнаки.


Оснивачка скупштина се одржава са свим лицима која су потписала Уговор о оснивању задруге. Потписници Уговора о оснивању усвајају:

-Задружна правила,

-Бирају органе задруге (Председника Скупштине,председника и чланове управног одбора-ако има више од 20 оснивача)

-Надзорни одбор.


Ако се бира, Управни одбор мора имати најмање пет чланова а надзорни одбор три члана. Сви морају имати статус члана задруге. Вршилац дужности директора задруге, може бити и неко од задругара, али не онај који је претходно изабран за председника Скупштине, председника или члана Управног и надзорног одбора. Упис задруге у привредни регистар обавља се у Агенцији за привредне рагистре.



Пријава треба да садржи:

- Захтев за регистрацију оснивања задруге,
- Оверен потпис лица овлашћеног за заступање на ОП обрасцу,
- Уговор о оснивању са овереним потписима најмање 10 оснивача,
- Фотокопије личних карата свих потписника Уговора,
- Записник са оснивачке Скупштине,
- Задружна правила,
- Потврду банке о уплати оснивачких улога,
- Потврду о уплати такси.


Задруга се сматра основаном доношењем решења о регистрацији, а Решење садржи:

- Матични број фирме,
- Порески идентификациони број (ПИБ),

Те се на основу решења може израдити печат и отворити пословни рачун код банке.




Зоран Панајотовић,дипл.инг.
Зоран Старинац дипл.инг