Десетак километара од Велике Плане налази се село Милошевац, познато по томе што у њему живе људи добрих душа и великог срца. Њихова несебичност и спремност да помажу људима, а нарочито напуштеној деци је призната и позната. Посетили смо ово село и упознали се са храбрим и добрим женама које несебично већ деценијама прихватају и негују напуштену децу као своју. Њихова снага и воља су неизмериве.


На територији овог села постоји Центар за породични смештај деце већ осамдесет година. Од тада па до данашњих дана однеговано је 5000 деце. Из те групе одхрањене деце је и садашњи директор Центра Воја Павловић. У Центру су запослени социолог, педагог и психолог, који обучавају и врше едукацију породица које су спремне да прихавате напуштену децу и тако постају хранитељске породице. Унутар овог Центра , формиран је Клуб хранитељица - Милошевац, у њему су све мајке-хранитељице, које се окупљају и својим несебичним радом доприносе развоју клуба и села.



Осим што се брину о туђој деци као својој, ове жене великог срца окупиле су се да очувањем традиције села и развијањем сеоског туризма, који је све популарнији не само код домаћих већ и страних гостију, зауставе младе да напуштају своја огњишта и одлазе у градове. Жеља им је да се у селима створе услови за што квалитетнијих живот младих који ће наставити тамо где су оне стале. А оне данас, кроз своје радионице успешно чувају од заборава наше обичаје, наш индетитет. Жеља им је, кажу, да кроз рад у радионицама, отворе нова радна места која би била још један подстицај за младе да остану на селу.


Осим што ће на овај начин запослити младе жене и омогућити им да кроз креативност остваре и материјалну корист, жене – хранитељице поручују да пре свега желе да сачувају традицију и опстанак села уопште. Циљ њиховог рада је да се утврди реално стање, потенцијал села и људи и на основу утврђеног стања дају предлози за успешнији развој руралног туризма како у њиховом селу тако и шире.





Славица Стојкић, дипл.инж.